Pamuk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ukoliko ste tražili istoimenu biljku, pogledajte članak Pamuk (biljka).
Berba pamuka u Teksasu
Mašina za branje
Ručna dekkntaminacija pamuka pre obrade u jednoj Indijskoj predionici (2010)

Pamuk je mekano vlakno koje raste oko semena biljke Gossypium, grma iz tropskih i suptropskih krajeva, uključujući Ameriku, Indiju i Afriku. Vlakno je skoro čista celuloza. Pod prirodnim okolnositima, pamučni namotaji povećavaju širenje semena. Vlakno se najčešće upreda u niti i koristi za izradu mekanih, propustnih tkanina i najčešće je korišteno prirodno vlakno u svetu danas. Prodajna jedinica za pamuk je bala.

Praktično sav komercijalni pamuk koji se danas uzgaja su varijante američkih vrsta Gossypium hirsutum i Gossypium barbadense. Najveća raznolikost divljih vrsta pamuka nalazi se u Meksiku, praćena Australijom i Afrikom.[1] Pamuk je nezavisno domestikovan U Starom i Novom svetu.

Upotreba pamuka za izradu tkanina je poznata od preistorijskih vremena; fragmenti pamučne tkanine datirane na oko 5000. p. n. e. su bili ekskavirani u Meksiku, a oni iz između 6000. p. n. e. i 5000. p. n. e. u oblasti civilizacije doline Inda. Mada je pamuk kultivisan od antičkog doba, tek je izum pamučnog džina dovoljno smanjio troškove proizvodnje da bi došlo do široko rasprostranjene upotrebe, i u današnje vreme je to najtraženija tkanina od prirodnih vlakana u odeći.

Trenutne procene svetske proizvodnje iznose oko 25 miliona tona godišnje ili 110 miliona bala godišnje, što se ostvaruje koristeći 2,5% obradivog zemljišta u svetu. Kina je najveći proizvođač pamuka na svetu, ali se najveći deo koristi u zemlji. Sjedinjene Države su najveći izvoznik već dugi niz godina.[2] U Sjedinjenim državama, se pamuk obično meri u balama, čija veličina je oko 0,48 cubic meters (17 cubic feet), a masa 226,8 kg.[3]

Srpski naziv pamuk je preuzet iz turske reči pamuk, istog značenja. Engleska reč cotton i slični španski, holandski, francuski i italijanski nazivi su pozajmljeni iz arapskog (al) qutn'' قُطْن, „pamuk“.

Tipovi[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Tipovi pamuka

Postoje četiri vrste pamuka koje se komercijalno uzgajaju, sve od kojih su domestikovane u antičkom dobu:

Dve vrste pamuka iz Novog Sveta pokrivaju najveći deo moderne proizvodnje pamuka, dok su dve vrste iz Starog Sveta bile u širokoj upotrebi pre 1900-ih. Mada se vlakna pamuka prirodno javljaju u beloj, smeđoj, rozoj i zelenoj boji, bojazan od genetičke kontaminacije belog pamuka je dovela u mnogim uzgojnim područjima do zabrane kultivacije obojenih varijeteta pamuka.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Istorija pamuka

Rana istorija[uredi | uredi izvor]

Indijski potkontinent[uredi | uredi izvor]

Civilizacija doline Inda, rana faza (3300-2600 p. n. e.)

Najstarija evidencija upotrebe pamuka na Indijskom potkontinentu je nađena na lokacijama Mergar i Rakhigarhi. Na tim mestima su vlakna pamuka nađena prezervirana u bakrnim perlama. Ti nalazi su datirani na period Neolitika (između 6000 i 5000 p. n. e.).[4][5] Produkcija pamuka u tom regionu je datirana na civilizaciju doline Inda, koja je pokrivala delove modernog istočnog Pakistana i severozapadne Indije između 3.300 i 1.300 p. n. e.[6] Indijska pamučna industrija je bila dobro razvijena i neki metodi koji su korišteni za upredanje i preradu pamuka su bili u upotrebi sve do vremena industrijalizacije Indije.[7] Između 2000 i 1000 p. n. e. pamuk je postao široko zastupljen na većem delu Indije.[8] Na primer, pronađen je na lokaciji Halus u Karnataki uzorak koji je datiran na oko 1.000 p. n. e.[9]

Amerike[uredi | uredi izvor]

Pamučna tkanina otrkivena u pećini u blizini Tevakana u Meksiku je datirana na oko 5.800 p. n. e.[10] Domestikacija biljke Gossypium hirsutum u Meksiku je datirana na period između 3.400 i 2.300 p. n. e.[11]

U Peruu, kultivacija indogene vrste pamuka Gossypium barbadense je bila datirana na lokaciji Ankon na doba oko 4.200 p. n. e.[12] Smatra se da te to bila osnova razvoja obalskih kultura kao što su Norte Čiko, Moče, i Naska. Pamuk je uzgajan uzvodno, od njega su pravljene mreže, i njima se trgovalo u ribarski selima duž obale za velike količine ribe. Španci, koji su došli u Meksiko i Peru u ranom 16. veku, zatekli su stanovništvo koje uzgaja pamuk i nosi odeću napravljenu od njega.

Arabija[uredi | uredi izvor]

Grci i Arapi nisu poznavali pamuk do vremena ratova Aleksandra Velikog, čiji savremenik Megastenes je rekao Seleuku I Nikatoru da „postoji drveće na kojem raste vuna“ u Indiji. To je verovatno referenca na „drvni pamuk“, Gossypium arboreum, koji vodi poreklo sa Indijskog potkontinenta.

Prema Columbia Encyclopedia:[9]

Pamuk je bio preden, tkan i bojen od preistorijskih vremena. Njime su se oblačili ljudi drevne Indije, Egipta i Kine. Stotine godina pre hrišćanske ere, pamučni tekstili su tkani u Indiji sa veštinom bez premca, a njegova upotreba se proširila u mediteranske zemlje.

Iran[uredi | uredi izvor]

U Iranu, istorija pamuka datira od vremena Ahemenida (5. vek p. n. e.); međutim, postoji malo izvora o kultivaciji pamuka u preislamskom Iranu. Uzgoj pamuka je bio zastupljen u Mervu, Raju i Farsu u Iranu. U poemama persijskih pesnika, a posebno u Firdusijevoj Šahnami, postoje reference na pamuk (panbe u persijskom). Marko Polo (13. vek) pominje glavne proizvode Persije, uključujući pamuk. Žan Šardin, francuski putopisac iz 17. veka koji je posetio Safavidsku Persiju, govorio je o ogromnim farmama pamuka u Persiji.[13]

Kina[uredi | uredi izvor]

Tokom dinastije Han (207. p. n. e. - 220.), Kinezi su uzgajali pamuk u južnoj kineskoj provinciji Junan.[14]

Srednji vek[uredi | uredi izvor]

Istočni svet[uredi | uredi izvor]

Egipćani su uzgajali i preli pamuk od 6–700.[15]

Ručni valjak pamučnih džinova je korišten u Indiji od 6. veka, i bio je odatle uveden u druge zemlje.[16]Između 12. i 14. veka, mašine sa dva valjka su se pojavile u Indiji i Kini. Indijska verzija mašine je bila prevalentna u Mediteranskoj trgovini pamukom u 16. veku. Ovaj mehanički uređaj je u nekim oblastima bio pokretan vodenom snagom.[17]

Preslica je indijski izum iz perioda između 500 i 1000.te godine.[18] Najranije jasne ilustracije preslice potiču iz islamskog sveta u jedanaestom veku.[19]

Evropa[uredi | uredi izvor]

Pamučne bičke kako iz je zamišljao i nacrtao Džon Mendevil u 14. veku

Tokom kasnog srednjovekovnog perioda, pamuk je postao poznat kao uvezeno vlakno u severnoj Evropi, bez ikakvog znanja o tome kako je nastao, osim toga da je bio biljnog porekla. Pošto je Herodot napisao u svojim Istorijama, knjiga III, 106, da u Indiji raste drveće u divljini koje proizvodi vunu, pretpostavljalo se da je biljka bila stablo, umesto grma. Taj aspekat je zadržan u imenu pamuka u nekoliko germanskih jezika, kao u nemačkom Baumwolle, što se može prevesti kao „drvo vune“ (Baum znači „drvo“; Wolle je „vuna“). Uočavajući njegovu sličnost sa vunom, deo populacije u Evropi je zamišljao da pamuk moraju da proizvde ovčije biljke. Džon Mandevil, pišući u 1350. godini, navodi kao činjenicu sada-apsurdno verovanje: „Tamo [u Indiji] raste divno drvo koje ima malu jagnjad na krajevima svojih grana. Te grane su tako savitljive da su se naginju nadole kako bi se omogućilo jaganjcima da se hrane kada su gladni [sic].“ (Pogledajte Vegetable Lamb of Tartary.) Do kraja 16. veka, pamuk je bio uzgajan širom toplijih regiona Azije i Amerika.

Proizvodnja pamuka je uvedena u Evropu tokom Muslimanskog konkvesta Pirinejskog polustrva i Sicilije. Poznavanje pamučnog tkanja se proširilo u severnu Italiju u 12. veku, kada su Siciliju osvojili Normani, i konsekventno na ostatak Evrope. Preslica, je uvedena u Evropu oko 1350, čime je poboljšano predenje pamuka.[20] Do 15. veka, Venecija, Antverpen, i Harlem su bile uvozne luke za trgovinu pamukom, a prodaja i transport pamučnog tekstila su postali veoma profitabilni.[21]

Rani moderni period[uredi | uredi izvor]

Mugulska Indija[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Mogulsko carstvo
Žene u Daki obučena u fini bengalski muslin, 18. vek.

Pod Mogulskim carstvom, koje je vladalo Indijskim potkontinentom od ranog 16. veka do ranog 18. veka, Indijska produkcija pamuka je porasla, u pogledu sirovog pamuka i pamučnih tekstila. Moguli su uveli agrarne reforme, kao što je novi sistem prihoda koji je davao prioritet usevema veće vrednosti, kao što su pamuk i indigo, pružajući državne podsticaje za uzgoj takvih useva, uporedo sa povećanjem potražnje na tržištu.[22]

Najveća proizvodna industrija u Mogulskom carstvu bila je pamučna tekstilna proizvodnja, koja je obuhvatala proizvodnju robe na komad, pamučnog platna, i muslina, dostupnih u vidu neizbeljene tkanine i u raznim bojama. Pamučna tekstilna industrija je bila odgovorna za veliki deo međunarodne trgovine imperije.[23] Indija je imala udeo od 25% u globalnoj trgovini tekstilom u ranom 18. veku.[24] Indijski pamučni tekstili su bili jedna od najvažnijih proizvedenih roba u svetskoj trgovini 18. veka, koja se konzumirala širom sveta od Amerika do Japana.[25] Najvažniji centar pamučne produkcije je bila Bengal Subah provincija, posebno oko njene prestonice Dake.[26]

Valjak pužastog para pamučnog džina, koji je izumljen u Indiji tokom ranog perioda Delhi Sultanata u 13. i 14. veku, ušao je u upotrebu u Mogulskom carstvu u 16. veku,[27] i još uvek se koristi u Indiji u današnje vreme.[16] Još jedan izum, inkorporacija ručke kurble u pamučni džin, se prvi put javila u Indiji tokom kasnog perioda Delhi Sultanata ili ranog Mogulskog carstva.[28] Produkcija pamuka, koji je u velikoj meri bio upredan u selima i potom nošen u gradove u obliku prediva da bi se utkao u tkanine za odeću, bila je pospešena difuzijom preslica širom Indije neposredno pre Mugulske ere. Time su sniženi troškovi predenja i povećana je potražnja za pamukom. Difuzija preslica i inkorporacija pužnih parova i ručice za valjkove pamučnih džinova doveli su do znatnog proširenja proizvodnje indijskih pamučnih tkanina tokom Mogulske ere.[29]

Sudeći po nekim zapisima pomoću indijskig pamučnig džina, koji je pola mašina i pola alat, jedan muškarac i jedna žena mogli su da očiste 28 funti pamuka dnevno. Sa modifikovanom Forbsovom verzijom, jedan čovek i dečak mogli su da proizvedu 250 funti dnevno. Ako su volovi korišćeni za napajanje 16 takvih mašina, a nekoliko ljudi je korišteno za njihovo hranjenje, oni su mogli da proizvedu količinu za koju je ranije bilo potrebno 750 ljudi.[30]

Egipat[uredi | uredi izvor]

Egipatski felasi koji ručno beru pamuk 1950-ih

U ranom 19. veku, francuz M. Žumel je predložio tadašnjem vladaru Egipta, Muhamed Ali Paši, da on može da zaradi znatan prihod uzgojom ekstra-dugačkog pamuka (Gossypium barbadense), u Donjem Egipatu, i njegovim plasiranjem na francusko tržište. Muhamed Ali Paša je prihvatio predlog i dodelio sebi monopol nad prodajom i izvozom pamuka u Egiptu; a kasnije je uslovljavao da pamuk treba da bude preferentno uzgajan u odnosu na druge useve.

Egipat pod Muhamedom Alijem u ranom 19. veku je imao petu najproduktivniju pamučnu industriju na svetu, u pogledu broja vretena po stanovniku.[31] Industrija je inicijalno bila pokretana mašinerijom koja se oslanjala na tradicionalne izvore energije, kao što su životinjska snaga, vodeni tokovi i vetrenjače, koji su takođe bili glavni izvor energije u Zapadnoj Evropi sve do 1870.[32] Pod Muhamedom Alijem su početkom 19. veka uvedene parne mašine u egipatsku pamučnu industriju.[32]

Do vremena Američkog građanskog rata godišnji izvoz je dostigao 16 miliona američkih dolara (120.000 bala), koji je porastao na 56 miliona američkih dolara do 1864, prevashodno zbog gubitka konfederatne tržišne ponude. Izvoz je nastavio sa rastom čak i nakon ponovnog uvođenja američkog pamuka, proizvođenog sa plaćenom radnom snagom, i Egipatski izvoz je dostigao 1,2 miliona bala godišnje do 1903.

Najveći proizvođači pamuka[uredi | uredi izvor]

Najveći proizvođači pamuka — 2009
zemlja miliona bala
 Kina 32.5
 Indija 24.3
 SAD 13.0
 Pakistan 9.2
 Egipat 5.4
 Uzbekistan 4.2
 Australija 1.8
 Turska 1.7
 Turkmenistan 1.1
 Sirija 1.0
Izvor:[33]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The Biology of Gossypium hirsutum L. and Gossypium barbadense L. (cotton). ogtr.gov.au
  2. ^ "Natural fibres: Cotton" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. septembar 2011), International Year of Natural Fibres
  3. ^ National Cotton Council of America, "U.S. Cotton Bale Dimensions" (accessed 5 October 2013).
  4. ^ Jane McIntosh "The Ancient Indus Valley", Cotton has been cultivated in the subcontinent since the fifth millinium BCE. Based on archaeological evidence, preserved cotton fabric has been found in Harappa, Chanbu-daro in Pakistan Rakhigiri and Lothal in India. 2008. str. 333.
  5. ^ Moulherat, C.; Tengberg, M.; Haquet, J. R. M. F.; Mille, B. ̂T. (2002). „First Evidence of Cotton at Neolithic Mehrgarh, Pakistan: Analysis of Mineralized Fibres from a Copper Bead”. Journal of Archaeological Science. 29 (12): 1393—1401. doi:10.1006/jasc.2001.0779. 
  6. ^ Stein 1998, str. 47.
  7. ^ Wisseman & Williams, str. 127.
  8. ^ Fuller, D.Q. "The spread of textile production and textile crops in India beyond the Harappan zone: an aspect of the emergence of craft specialization and systematic trade" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. август 2012). стр. 1–26 in Osada, T., Uesugi, A. (eds.) Linguistics, Archaeology and the Human Past. Indus Project Occasional Paper 3 series. Kyoto: Indus Project, Research Institute for Humanity and Nature. 2008. ISBN 978-4-902325-16-4.
  9. ^ а б "cotton" in The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition. 2001–07.
  10. ^ Roche 1994, стр. 4–5.
  11. ^ Huckell, Lisa W. (1993). „Plant Remains from the Pinaleño Cotton Cache, Arizona”. Kiva, the Journal of Southwest Anthropology and History. 59 (2): 147—203. JSTOR 30246122. 
  12. ^ Rajpal 2016, стр. 117.
  13. ^ Encyclopaedia Islamica Foundation. بنیاد دائره المعارف اسلامی Архивирано 2009-06-30 на сајту Wayback Machine, Приступљено 28 February 2009.
  14. ^ Maxwell 2003, стр. 410.
  15. ^ Roche 1994, стр. 5
  16. ^ а б Lakwete 2003, стр. 1–6
  17. ^ Baber 1996, стр. 57
  18. ^ Smith, C. Wayne; Cothren, J. Tom (1999). Cotton: Origin, History, Technology, and Production. 4. John Wiley & Sons. стр. viii. ISBN 978-0471180456. »"The first improvement in spinning technology was the spinning wheel, which was invented in India between 500 and 1000 A.D."« 
  19. ^ Pacey, Arnold (1991) [1990]. Technology in World Civilization: A Thousand-Year History (First MIT Press paperback изд.). Cambridge MA: The MIT Press. 
  20. ^ Backer, Patricia. „Technology in the Middle Ages”. History of Technology. Архивирано из оригинала на датум 8. 5. 2013. Приступљено 12. 6. 2011. 
  21. ^ Volti, Rudi (1999). „cotton”. The Facts On File Encyclopedia of Science, Technology, and Society. 
  22. ^ Richards, John F. (1995). The Mughal Empire. Cambridge University Press. стр. 190. ISBN 978-0-521-56603-2. 
  23. ^ Schmidt, Karl J. (2015). An Atlas and Survey of South Asian History. Routledge. стр. 100. ISBN 978-1-317-47681-8. 
  24. ^ Angus Maddison (1995), Monitoring the World Economy, 1820-1992, OECD. стр. 30
  25. ^ Parthasarathi, Prasannan, Why Europe Grew Rich and Asia Did Not: Global Economic Divergence, 1600–1850, Cambridge University Press, стр. 2, ISBN 978-1-139-49889-0 
  26. ^ Eaton, Richard M. (2011). The Rise of Islam and the Bengal Frontier, 1204-1760. University of California Press. стр. 202. ISBN 978-0-520-20507-9. 
  27. ^ Habib, Irfan (2011). Economic History of Medieval India, 1200-1500. Pearson Education India. стр. 53. ISBN 978-81-317-2791-1. 
  28. ^ Habib 2011, стр. 53-54.
  29. ^ Habib 2011, стр. 54.
  30. ^ Karl Marx (1867). Chapter 16: "Machinery and Large-Scale Industry." Das Kapital.
  31. ^ Batou, Jean (1991). Between Development and Underdevelopment: The Precocious Attempts at Industrialization of the Periphery, 1800-1870. Librairie Droz. стр. 181. 
  32. ^ а б Batou, Jean (1991). Between Development and Underdevelopment: The Precocious Attempts at Industrialization of the Periphery, 1800-1870. Librairie Droz. стр. 193—196. 
  33. ^ National Cotton Council of America - Rankings, Pristupljeno 17. 4. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]