Patrijarh aleksandrijski Hristofor II
| Patrijarh aleksandrijski Hristofor II | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Svetovno ime | Χριστόφορος Δανιηλίδης |
| Datum rođenja | 17. januar 1876. |
| Mesto rođenja | Maditos, Osmanska imperija, |
| Datum smrti | 23. jul 1967. (91 god.) |
| Papa i Patrijarh Aleksandrijski i sve Afrike | |
| Redosled | 111 |
| Godine | 21. jun 1939 — 16 nevambar 1966 |
| Prethodnik | Nikolaj V |
| Naslednik | Nikolaj VI |
Patrijarh Hristofor II (grč. Πατριαρχης Χριστοφορος Β΄; rođ. Haralambos Daniilidis,17. januar 1876, Maditos, Osmanska imperija — 23. jul 1967)) - episkop Aleksandrijske pravoslavne crkve, papa i patrijarh aleksandrijski i sve Afrike.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen 17. januara 1876. na Galipoljskom poluostrvu. Godine 1900. završio je Bogoslovsku školu Časnog Krsta u Jerusalimu[1]. Od ranih godina isticao se svojim besedništvom i interesovanjem za pravoslavnu teologiju.
Godine 1899. zamonašio se i postavio ga je patrijarh Damjan za sekretara Patrijaršije. Ubrzo je jerođakon Hristofor postavljen za člana finansijske komisije Jerusalimske patrijaršije, na kojoj se funkciji istakao sastavljanjem budžeta i unapređenjem izveštavanja[2].
Godine 1904. aleksandrijski patrijarh Fotije ga je približio sebi i uzveo u čin jeromonaha.
3. avgusta 1908. godine, u crkvi Blagoveštenja u Aleksandriji, posvećen je za episkopa Aksuma (Etiopija) i uzdignut u čin mitropolita, postavši prvi episkop Aksuma nakon što je Etiopska crkva prešla u monofizitstvo. Međutim, pošto ovaj čin nije bio priznat od etiopskih vlasti, mitropolit Hristofor nije mogao da živi u Etiopiji[3].
30. decembra 1914. godine izabran je za mitropolita Leontopoljskog (Egipatskog).
21. juna 1939. izabran je za 111. patrijarha aleksandrijskog i cele Afrike.
Pre svog izbora obećao je da će popuniti sve upražnjene stolice Aleksandrijske crkve, poboljšati materijalno stanje sveštenika i još mnogo toga, ali promene koje su se desile u Egiptu tokom i posle Drugog svetskog rata gurnule su zemlju u haos i dovele do potlačeni položaj grčke dijaspore i Aleksandrijske patrijaršije. Odliv grčkih emigranata u druge zemlje, posebno u Australiju, značajno je povećan, što je dovelo do značajnog smanjenja pravoslavne pastve u Egiptu. Nekada uspešna grčka zajednica Egipta, koja je predstavljala podršku Patrijaršije na afričkom kontinentu, brojala je samo nekoliko hiljada ljudi do kraja 1960-ih godina dvadesetog veka[4].
Patrijarhov odgovor na ovo bio je početak aktivne misionarske delatnosti među starosedelačkim narodima Afrike. Još u godini svog izbora na katedru, on je nekoliko domorodaca Ugande pozvao u Kairo da dobiju srednje obrazovanje, a zatim ih poslao na bogoslovsko obrazovanje[5].
Godine 1946. u jurisdikciju Carigradske patrijaršije primljena je Grčka Afrička pravoslavna crkva, koju je stvorio afrički propovednik Ruvim Sparta, koja je tada brojala 10.291 vernika i 56 centara.
28. novembra 1958. godine formirane su tri nove metropole: zapadnoafrička, centralnoafrička i istočnoafrička. Srž novog misionarskog pokreta bila je Uganda, gde je stvoren stalni misionarski centar. Rukopoloženi su sveštenici iz starosedelaca, podignute su i osveštane mnoge crkve[6].
U poslednjih petnaest godina Patrijaršije Hristofor nije sazvao Sinod zbog sukoba sa eparhijskim episkopima, što je dodatno zaoštrilo odnose.
16. novembra 1966. penzionisan je zbog zdravstvenih razloga.
Umro je 23.07.1967. godine.
Pod patrijarhom Hristoforom obnovljeni su odnosi između Moskovske i Aleksandrijske patrijaršije. 13. januara 1942. godine poslao je telegram mitropolitu Sergiju (Stragorodskom) u kojem je izrazio molitvenu podršku ruskom narodu, koji je pretrpeo najteža iskušenja Velikog otadžbinskog rata. Posle izbora mitropolita Sergija za Patrijarha moskovskog i sve Rusije, patrijarh Hristofor je bratskom poslanicom na dan Rođenja Hristovog pozdravio patrijarha Sergija i izrazio nadu u brzu pobedu savezničkih vojski[7].
Januara 1945. prisustvovao je pomesnom saboru Ruske pravoslavne crkve. On i drugi predstavnici potpisali su „apel narodima sveta“. Patrijarh Hristofor je sa ostalim patrijarsima i primasima učestvovao u ustoličenju Patrijarha Aleksija I. Na svečanoj večeri Patrijarh Hristofor je održao govor u kome je istakao da je Ruska Pravoslavna Crkva „prelepa ćerka Apostolskih Crkava Istoka“ i kao takva je uvek i svim silama pomagala četvoricu Patrijarha i srodnika koji su brinuli o njima i o Svetinjama Istoka. Ruska Crkva je, ukazao je Patrijarh, pružala pažnju i pomoć u svim privremenim teškoćama i potrebama istočnih Crkava.
Ovakva orijentacija patrijarha Hristofora prema Moskvi izazvala je negodovanje i na Zapadu i u Carigradu. Imajući u vidu izuzetno napete odnose između Patrijarha Hristofora i njegovog Sinoda, postigli su potrebnu odluku ovog poslednjeg: Sinod Aleksandrijske Crkve je 11. jula doneo rezoluciju, upućenu svim poglavarima Pravoslavnih Crkava 17. jula, u kojoj se navodi : „Putovanje Patrijarha je privatna stvar Patrijarha i Njegovo Blaženstvo ni na koji način ne predstavlja Aleksandrijsku Crkvu. Ovo putovanje je za svaku osudu i članovi Sinoda su pred njima neprijatnim zadatkom da otvoreno osuditi putovanje... sve odluke i radnje Patrijarha učinjene tokom njegovog boravka van njegove jurisdikcije su nekanonske, unapred se osuđuju i smatraće se nevažećim, a ne prethodnim”.
Uprkos protestima, u maju 1958. Patrijarh Hristofor ponovo posetio granice Ruske Crkve povodom proslave 40-godišnjice obnove Patrijaršije u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi. Patrijarh je u Moskvi izrazio zahvalnost Patrijarhu Aleksiju za sve što je Moskovska Crkva učinila i čini za istočne Crkve.
U novembru 1960. moskovski patrijarh Aleksije je po drugi put stigao u Egipat. Svečanim bogosluženjima u Sabornom hramu Svetog Save Osvećenog prisustvovali su predstavnici Koptske, Jermenske, Katoličke i Reformatorske crkve, kao i Jevreji. Prisutni su bili i američki, grčki, belgijski i drugi konzuli. Govori i završno saopštenje govorili su o potrebi da Pravoslavna crkva ustane za mir i odupre se mahinacijama kolonijalista.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „ΕΤΟΣ 1967 Κοιμηθέντες Αρχιερείς”. web.archive.org. 2017-01-28. Arhivirano iz originala 28. 01. 2017. g. Pristupljeno 2024-02-23.
- ^ STEPANOV, Alexander M. (2017). „ANALYSIS OF TRANSNATIONAL PRACTICES OF THE FORMER USSR EMIGANTS IN NEW YORK AND LOS ANGELES: RUSSIANS IN AMERICA OR AMERICANS FROM RUSSIA?”. The monitoring of public opinion economic&social changes. ISSN 2219-5467. doi:10.14515/monitoring.2017.1.13.
- ^ Alexis (2000). Pravoslavnaâ ènciklopediâ. Moskva: Pravoslavnaâ ènciklopediâ. ISBN 978-5-89572-006-6.
- ^ Ershov, F.I. (2020), History of Virology from D.I. Ivanovsky to the Present Day, OOO «GEOTAR-Media» Publishing Group, str. 1—288, Pristupljeno 2024-02-23
- ^ Basel Mission, Patriarchy, and Missionary Deployment to Cameroon, Langaa RPCIG, 2020-11-09, str. 23—44, Pristupljeno 2024-02-23
- ^ Hieromonch, N.(.S.V.). (2019-09-27). „Russkaя Pravoslavnaя Cerkovь, Russkaя Pravoslavnaя Cerkovь zagraniceй, Rossiйskiй Imperatorskiй Dom Romanovыh. Istoriя vzaimootnošeniй posle revolюcii 1917 g.”. Istoricheskii vestnik (22(2017) part: 22/2017): 10—55. ISSN 2411-1511. doi:10.35549/hr.2019.2017.36632.
- ^ Hieromonch, N.(.S.V.). (2019-09-27). „Russkaя Pravoslavnaя Cerkovь, Russkaя Pravoslavnaя Cerkovь zagraniceй, Rossiйskiй Imperatorskiй Dom Romanovыh. Istoriя vzaimootnošeniй posle revolюcii 1917 g.”. Istoricheskii vestnik (22(2017) part: 22/2017): 10—55. ISSN 2411-1511. doi:10.35549/hr.2019.2017.36632.