Pređi na sadržaj

Petr Pavel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Petr Pavel
Lični podaci
Datum rođenja(1961-11-01)1. novembar 1961. (62 god.)
Mesto rođenjaPlana (Češka), Češka Republika
DržavljanstvoČeška Republika
ObrazovanjeKing Koledž
Porodica
SupružnikEva Pavlova
Deca3
Politička karijera
Politička
stranka		vanstranačka ličnost
9. mart 2023 — trenutno.
PremijerPetr Fijala
PrethodnikMiloš Zeman

Petr Pavel ( Czech: [ˈpɛtr ˈpavɛl] ; rođen 1. novembra 1961.) je češki političar i bivši general vojske koji je predsednik Češke. Prethodno je bio predsednik Vojnog komiteta NATO-a od 2015. do 2018. godine, a od 2012. do 2015. godine bio je načelnik Generalštaba čeških oružanih snaga.

Rođen u Plani u vojnoj porodici, Pavel se prijavio odmah po završetku srednje škole 1983. Služio je u Čehoslovačkoj narodnoj armiji i pridružio se Komunističkoj partiji Čehoslovačke 1985. godine. Nakon Plišane revolucije i kasnijeg raspada Čehoslovačke, Pavel je služio u novoosnovanoj češkoj vojsci i učestvovao u evakuaciji baze Karin u Hrvatskoj, što mu je donelo pohvale i međunarodno priznanje. Pavel je napredovao u vojsci da bi postao načelnik Generalštaba čeških oružanih snaga od 2012. do 2015. godine. Kasnije je izabran za predsednika Vojnog komiteta NATO-a između 2015. i 2018. godine, postavši prvi vojni oficir iz bivšeg Istočnog bloka koji je obavljao tu funkciju. Penzionisao se iz vojske nakon 44 godine i otpušten je sa počastima nakon što mu je istekao mandat.

Rani život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Pavel je rođen 1. novembra 1961. u Plani, tada u sastavu Čehoslovačke . Njegov otac je bio obaveštajac koji je služio u komandi Zapadnog vojnog okruga u Taboru od 1973. do 1989. [1] Pavel je završio vojnu gimnaziju Jan Žižka u Opavi . Nastavio je studije na Vojnom univerzitetu kopnene vojske u Viškovu, diplomirao je 1983. godine i potom se pridružio čehoslovačkoj vojsci kao padobranac, u službi kao komandir voda.

Godine 1985, nakon dve godine obaveznog perioda čekanja, Pavel se pridružio Komunističkoj partiji Čehoslovačke, ostajući član do Plišane revolucije u Čehoslovačkoj 1989. Kasnije je sarađivao sa disidentima kao što su Luboš Dobrovski i Radovan Pročazka [2] [3] i nazvao je svoje članstvo u Komunističkoj partiji greškom, koju je iskupio služeći demokratskom cilju. [4] [5]

Godine 1988. Pavel se pridružio vojnoj obaveštajnoj službi i nastavio studije na kursu za obaveštajce na Vojnoj akademiji u Brnu (kasnije ujedinjenoj sa Univerzitetom odbrane ) od 1988. do 1991. [6] Posle Baršunaste revolucije studirao je na Odbrambenom obaveštajnom koledžu u Betezdi, Koledžu za osoblje u Kemberliju, Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, a diplomirao je na Kraljevskom koledžu u Londonu sa zvanjem magistra međunarodnih odnosa. [7]

Karijera višeg menadžmenta[uredi | uredi izvor]

Pavel sa Šarlom Mišelom, premijerom Belgije, na Međunarodnom bezbednosnom forumu u Halifaksu 2015.

Nakon operacije u Bosni, Pavel je služio na raznim pozicijama u češkoj vojsci, uključujući vojnu obavještajnu službu i diplomatiju. Predstavljao je Češku na nekoliko vojnih diplomatskih funkcija u Belgiji, Holandiji i Sjedinjenim Državama.

Od 1993. do 1994. Pavel je bio zamenik vojnog atašea Češke Republike u Belgiji. Od 1999. do 2002. bio je predstavnik u sedištu NATO-a u Brunsumu . Godine 2003. služio je kao nacionalni vojni predstavnik u Centralnoj komandi Sjedinjenih Država u štabu Operacije Trajna sloboda u Tampi . Tokom američke invazije na Irak 2003. godine, služio je kao oficir za vezu u američkom štabu u Kataru . Za to vreme, on je upozorio da bi Irak mogao da upotrebi oružje za masovno uništenje protiv napadačkih snaga. [8]

Pavel je postavljen za brigadnog generala 2002. godine. Od 2002. do 2007. godine obavljao je dužnost komandanta specijalizovanih snaga, zamenika komandanta združenih snaga i zamenika direktora Sekcije Ministarstva odbrane . U godinama 2007–2009 bio je vojni predstavnik Češke pri Evropskoj uniji u Briselu, a potom 2010–2011 bio je predstavnik Češke u Vrhovnom štabu savezničkih sila Evropa u Monsu . [9] Pavel je postao general-major 2010. godine, a general-potpukovnik 2012. godine. Godine 2011. bio je član stručne komisije koja je napisala Belu knjigu o odbrani, ocenjivala stanje i predlagala mere za unapređenje odbrane Češke. [10] [11]

Pavel je bio zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Češke od jula 2011. do juna 2012. godine. 1. juna 2012. unapređen je u načelnika Generalštaba. Na ovoj funkciji organizovao je saradnju vojske i akademika i tribine o odbrambenim i bezbednosnim pitanjima. [12]

Predsednička kampanja 2023[uredi | uredi izvor]

Pavel tokom mitinga podrške Ukrajini u Brnu, mart 2022

2019. godine, lideri Građanske demokratske stranke, KDU-ČSL, TOP 09, Gradonačelnici i nezavisni i Češke piratske partije sastali su se da razgovaraju o potencijalnim kandidatima za sledeće predsedničke izbore. Navedeno je da je Pavel bio kandidat o kojem se najviše razgovaralo na sastanku. [13]

Pavel je 29. juna 2022. objavio svoju nameru da se kandiduje na češkim predsedničkim izborima 2023. godine . Rekao je da želi da pobedi na izborima kako Češka ne bi morala da se osramoti zbog svog predsednika. [14] Pavel je započeo svoju zvaničnu kampanju 6. septembra 2022, rekavši da želi da „vrati red i mir u Češku Republiku“, [15] na prozapadnoj, [16] proevropskoj, [17] i antipopulističkoj platformi, [18] stavove za koje se zalagao tokom svoje karijere visokog vojnog menadžmenta. [19] 4. oktobra 2022. bio je jedan od tri kandidata koje je podržao izborni savez Spolu (Građanska demokratska stranka, KDU-ČSL i TOP 09). [20]

Prvi krug je održan 13. i 14. januara 2023. godine. Pavel je dobio 1.975.056 glasova (35,4%). Završio je tesno ispred bivšeg češkog premijera Andreja Babiša, sa kojim se plasirao u drugi krug. [21] Pavel je pobedio Babiša u drugom krugu, dobivši 58,32% glasova (3.358.926 glasova) prema Babišovim 41,67%. [22] Istog dana mu je pobedu u Pragu čestitala lično predsednica Slovačke Zuzana Čaputova . [23] Pavel će 9. marta naslijediti odlazećeg predsjednika Miloša Zemana. [24]

Pavel planira svoja prva inostrana putovanja u Slovačku, Poljsku i Ukrajinu kako bi uverio Češku u međunarodne obaveze i izrazio podršku Ukrajini protiv ruske invazije 2022. godine . [25] Poljski predsednik Andžej Duda i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe su bili prvi strani lideri sa kojima je razgovarao kao novoizabrani predsednik. [26] On je takođe imao telefonski razgovor sa tajvanskim predsednikom Cai Ing-venom u prvim danima nakon izbora kako bi potvrdio bliži diplomatski odnosi između Češke Republike i Tajvana, što je izazvalo kritike Kine. [27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pšenička, Jiří (2023-01-30). „Kořeny Petra Pavla: rázný otec v zeleném”. Seznam Zprávy. Seznam Zprávy. Pristupljeno 1. 2. 2023. 
  2. ^ Fendrych, Martin (2023-01-11). „Antikomunista Radovan Procházka věřil Pavlovi. A Babiš by se radši popral s Nerudovou”. Economia. Aktuálně.cz. Pristupljeno 30. 1. 2023. 
  3. ^ Pánik, Jan. „Pavel odmítl slova spolužáka, že o sobě neříká pravdu. Pomluvy od jednoho člověka, vzkázal”. Forum 24. Forum 24. Pristupljeno 30. 1. 2023. 
  4. ^ „Historik Blažek o mně lže. KSČ byla chyba, za 33 let jsem ji ale odčinil, říká generál Pavel”. 8. 9. 2022. Pristupljeno 8. 9. 2022. 
  5. ^ Pánik, Jan; Laštůvka, Vojtěch. „Členství v KSČ nechci zlehčovat, ale 33 let jsem sloužil demokracii, říká Petr Pavel”. Forum 24. Forum 24. Pristupljeno 29. 1. 2023. 
  6. ^ Pšenička, Jiří. „Archivy o generálu Pavlovi: měl tajný kurz D-2, v KSČ byl málo aktivní”. Seznam Zprávy. Seznam Zprávy. Pristupljeno 1. 2. 2023. 
  7. ^ „Chief of the General Staff of Armed Forces of the Czech Republic” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 07. 11. 2013. g. Pristupljeno 22. 3. 2014. 
  8. ^ Dvořáček, Marek (25. 3. 2003). „Český generál: Chemický rozkaz může přijít”. iDNES.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 18. 1. 2023. 
  9. ^ „Generálporučík Pavel má nahradit Picka v čele armády”. ČT24 (na jeziku: češki). Česká televize. Pristupljeno 18. 1. 2023. 
  10. ^ Bílá kniha o obraně (PDF). Prague: Ministry of defense. 2011. Pristupljeno 29. 1. 2023. 
  11. ^ „Diskutujme víc o armádě, vyzývají tvůrci Bílé knihy veřejnost”. mocr.army.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 29. 1. 2023. 
  12. ^ Gazdík, Jan. „Přemýšlivý generál, skvělý diplomat i drzý chlápek. Petr Pavel dnes odchází do civilu”. Economia. Aktuálně.cz. Pristupljeno 28. 1. 2023. 
  13. ^ „Začalo hledání nástupce Miloše Zemana. Vstoupit do boje neodmítá ani těžká váha politických válek”. Seznamzpravy.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 3. 11. 2019. 
  14. ^ „Chci boj o Hrad vyhrát, říká generál Pavel. Velkou kampaň zahájí v srpnu”. iDNES.cz (na jeziku: češki). 29. 6. 2022. Pristupljeno 1. 7. 2022. 
  15. ^ „Pavel chce vrátit Česku řád a klid. Zahájil oficiálně svůj boj o Pražský hrad”. iDNES.cz (na jeziku: češki). 6. 9. 2022. Pristupljeno 6. 9. 2022. 
  16. ^ Di Sario, Federica (14. 1. 2023). „Pro-Western retired general leads first round in Czech presidential election”. Politico. Pristupljeno 15. 1. 2023. 
  17. ^ Bienvenu, Hélène. „Czech Republic: Petr Pavel's election brings back a pro-European moderate to the presidency”. Le Monde. Le Monde. Pristupljeno 29. 1. 2023. 
  18. ^ Perknerová, Kateřina (5. 8. 2022). „Petr Pavel: Největším soupeřem je pro mě populismus”. Deník.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 6. 1. 2023. 
  19. ^ Sokol, Petr. „Kdo je generál Petr Pavel: Nejvýše postavený muž NATO, válečný hrdina, bývalý komunista i možný prezident”. CZECH NEWS CENTER. Reflex. Pristupljeno 29. 1. 2023. 
  20. ^ Spurný, Jaroslav (4. 10. 2022). „Nepřekvapivé i rozumné. Koalice SPOLU podpořila Fischera, Nerudovou a Pavla” (na jeziku: češki). Týdeník Respekt. Pristupljeno 6. 10. 2022. 
  21. ^ Holub, Petr; Mahdalová, Kateřina (14. 1. 2023). „Generál Pavel předstihl Babiše, oba suverénně ovládli první kolo”. seznamzpravy.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 15. 1. 2023. 
  22. ^ „"Nevidím poražené a vítězné voliče," řekl Petr Pavel. Vyhrála podle něj pravda a respekt”. ČT24. 28. 1. 2023. Pristupljeno 28. 1. 2023. 
  23. ^ „Den po zvolení Pavel skládá tým, mluvil se Zelenským a chystá se do krajů”. Česká televize. ČT24, ČTK. Pristupljeno 29. 1. 2023. 
  24. ^ „Pavel složí prezidentský slib na Hradě 9. března”. ČT24. 28. 1. 2023. Pristupljeno 28. 1. 2023. 
  25. ^ „Den po zvolení Pavel skládá tým, mluvil se Zelenským a chystá se do krajů”. Česká televize. ČT24, ČTK. Pristupljeno 29. 1. 2023. 
  26. ^ Šídlová, Tereza. „Pavel přijímá gratulace ze světa. Volat si bude se Zelenským i s Tchaj-wanem”. Seznam Zprávy. Seznam Zprávy. Pristupljeno 29. 1. 2023. 
  27. ^ „Petr Pavel telefonoval s prezidentkou Tchaj-wanu. Peking už se kvůli tomu ozval Praze”. aktualne.cz (na jeziku: češki). Czech News Agency. 30. 1. 2023. Pristupljeno 31. 1. 2023. 
  • Mediji vezani za članak Petr Pavel na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петр_Павел&oldid=27789676”