Peljo Bilbao

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Peljo Bilbao
Bilbao na Điro d’Italiji 2022.
Lični podaci
Puno imePeljo Bilbao Lopez de Armentija
Datum rođenja(1990-02-25)25. februar 1990. (34 god.)
Mjesto rođenjaGernika, Španija
DržavljanstvoŠpanija
Visina1,74 m[1]
Masa60 kg[1]
Timske informacije
Trenutni tim
Bahrein—viktorijus
Disciplinadrumski
Ulogavozač
Tip vozačauniverzalac
Juniorska karijera
2009—2010Naturgas energija
Profesionalna karijera
2011Orbea
2011—2013Euskaltel—euskadi[2]
2014—2016Kaha rural—seguros[3]
2017—2019Astana Kazahstan[4]
2020—Bahrein—maklaren[5]
Uspjesi
Prvenstva
Nacionalni šampion
(vožnja na hronometar)		 1 (2020)
Ažurirano: 22. avgust 2023.

Peljo Bilbao Lopez de Armentija (šp. Pello Bilbao López de Armentia; 25. februar 1990) španski je profesionalni biciklista koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim — Bahrein—viktorijus.[6] Ostvario je dvije etapne pobjede na Điro d’Italiji gdje je tri puta završio u prvih deset, a ostvario je i jednu etapnu pobjedu na Tur de Fransu gdje je dva puta završio u prvih deset; jednom je osvojio prvenstvo Španije u vožnji na hronometar.

Od malena je vozio za akademiju koju je sponzorisao tim Euskaltel—euskadi, a zatim i za Orbeu, razvojni tim Euskaltela, u kojem je i počeo profesionalnu karijeru 2011. i ostao je do 2013. kada se tim rasformirao, nakon čega je prešao u kontinentalni tim Kaha rural—seguros. Poslije tri godine tokom kojih je ostvario nekoliko pobjeda prešao je u Astanu, sa kojom je završio Điro 2018. na šestom mjestu, a zatim je na Điru 2019. ostvario dvije etapne pobjede. Godine 2020. prešao je u Bahrein—maklaren, gdje je prve sezone osvojio prvenstvo Španije u vožnji na hronometar i završio je Điro na petom mjestu. Godine 2021. završio je Tur de Frans na devetom mjestu, a 2022. je završio Điro na petom mjestu i osvojio je klasifikaciju po poenima na Dojčland turu.

Godine 2023. završio je Tur de Frans na šestom mjestu, uz jednu etapnu pobjedu i Klasik San Sebastijan na drugom mjestu.

Djetinjstvo i juniorska karijera[uredi | uredi izvor]

Biciklizmom je počeo da se bavi u djetinjstvu i vozio je za akademiju Gernikesa, koju je vodio bivši biciklista i mehaničar Hesus Anhel Ruiz Teran, a koja je bila povezana sa fondacijom Euskadi, vlasnikom tada pro tur tima Euskaltel—euskadi tima. On je je postao jedan od vozača koji su dobili stipendiju preko programa koji je pokrenuo Miguel Madarijaga, predsjednik fondacije Euskadi. Tokom 2007. godine, njegove prve kao juniora, završio je na šestom mjestu na prvenstvu Španije u vožnji na hronometar.[7] Tokom 2008. osvojio je trke Trofej Euskal herija i Subida a Uzaraga, gdje je napao na poslednjem usponu i ostvario solo pobjedu.[8] Ostvario je ukupno pet pobjeda,[9] a takmičenje Kup Španije završio je na osmom mjestu.[10] Iste godine postao je i prvi biciklista koji je učestvovao u programu razmjene vozača, gdje je tokom prve dvije nedjelje septembra živio u Marselju kako bi učestvovao na raznim trkama, uključujući Điro de la Luniđaga u Italiji,[11] a bio je član kluba Velo klub la pom Marselj tokom razmjene.[12]

Godine 2009. Prešao je u juniorski tim Naturgas energija, koji je bio filijala tima Euskaltel—euskadi. Pobijedio je na trkama u Larabecui[13][14] i Anzoli,[15] dok se borio za pobjedu na takmičenju Trofej Lendakari,[16] gdje je završio na četvrtom mjestu sa 108 poena, 20 manje nego pobjednik Ramon Domen[17] i proglašen je za jedno od otkrovenja godine.[18]

Godine 2010. takmičio se u Trofeju Baskije za vozače do 23 godine. Trku Gorla de Verdaga završio je na drugom mjestu, izgubivši u sprintu od Hesusa Erade. Sprint je bio prilično blizu, a pošto tada nije bilo foto finiša, sudija je na osnovu onoga što je vidio dodijelio pobjedu Eradi; Bilbao i njegov tim su se žalili što je dovelo do debate o potrebi usvajanja novih mjera da bi se izbjegla slična situacija u budućnosti.[19][20][21] Vuelta al Bidasoa završio je na sedmom mjestu. Prvu pobjedu u sezoni ostvario je u maju na trci Natčitua koju je organizovao klub Gernikesa u kojem je trenirao, a koja je vožena na području koje je i sam koristio za trening;[22][23] zahvaljujući pobjedi došao je na treće mjesto u Trofeju.[24] U nastavku sezone ostvario je pobjede na trkama u Markini[25] i Sopelani,[26] nakon čega je na drugom mjestu završio trke Pentekotes,[27] Gacaga[28] i San Roman de Mugica, zahvaljujući čemu je preuzeo prvo mjesto u Trofeju.[29] Htio je da učestvuje na trci Bira, popularnoj trci kroz Baskiju,[30] ali je ona otkazana zbog nedostatka sponzora.[31] Na trci u njegovom kraju, San Bartolome de Gernika i Luno koju je organizovala Gernikesa i koja se sastojala od pet krugova do Aracua i šestog koji je uključivao uspon na Balkon de Viskaju, a početak i cilj su bili u Renteriji, završio je na šestom mjestu, nakon što mu se guma probušila, ali je ostao na vodećem mjestu u Trofeju.[32][33] Poslednje tri trke su vožene u pokrajini Gipuskoa; završio je na drugom mjestu na prve dvije, u Gorli i Pentekostesu, nakon čega je pobijedio na poslednjoj, u San Martinu.[34][35][36] Zahvaljujući dobrim rezultatima osvojio je Trofej za vozače do 23 godine i bio je šampion Euskadija u toj kategoriji.[37]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

Profesionalnu karijeru počeo je 2011. godine u kontinentalnom timu Orbea, koji je bio razvojni tim Euskaltela.[38] Nakon što je ostvario dobre rezultate u prvom dijelu sezone, na Čelendžu Majorka i Tur de Andaluziji, 1. marta je objavljeno da prelazi u Euskaltel.[38][39] [40] Trebalo je da debituje na Kriterijumu Korzika, ali je na treningu pao i slomio olekranon lijevog lakta, zbog čega je morao da pauzira dva mjeseca.[41] Za tim je debitovao u maju, a najbolji rezultat u sezoni ostvario je u finišu sezone kada je Tur de Vende završio na drugom mjestu, iza Marka Markata.[42]

2014—2016[uredi | uredi izvor]

Poslije tri sezone u Euskatlelu, 2014. je prešao u kontinentalni tim Kaha rural—seguros, nakon što se tim Euskatlel—euskadi rasformirao.[3] U aprilu je osvojio klasik Primavera de Amorebijeta, pobijedivši u sprintu Gorku Izagirea, što mu je bila prva pobjeda u karijeri.[43] Tur of Norvej u maju je završio na sedmom mjestu u generalnom plasmanu i na drugom mjestu u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača, tri sekunde iza Jespera Hansena.[44] U finišu sezone je vozio svoju prvu grand tur trku — Vuelta a Espanju, gdje je na devetoj etapi bio u bijegu i završio je na petom mjestu, minut i 20 sekundi iza Vinera Anakone.[45]

Bilbao na Vuelta a Espanji 2016.

Na početku sezone 2015. osvojio je brdsku klasifikaciju na trci Vuelta a Andaluzija ruta čiklistika del sol, dva poena ispred Krisa Fruma.[46] U aprilu je ostvario pobjedu na prvoj etapi trke Vuelta a Kastilja i Leon i bio je lider tri klasifikacije.[47] Na drugoj etapi je u završio na sedmom mjestu u sprintu, pobijedio je Sergej Šilov, a Karlos Barbero je završio na drugom mjestu i preuzeo je lidersku majicu zahvaljujući sekundama bonifikacije nakon što je prethodno prvu etapu završio na trećem mjestu.[48] Poslednju, treću etapu završio je na osmom mjestu i trku je završio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu , 47 sekundi iza Pjera Rolana, uz osvojenu klasifikaciju po poenima.[49] Nedelju dana kasnije vozio je Tur of Turki trku, gdje je ostvario pobjedu na šestoj etapi, tri sekunde ispred Migela Anhela Lopeza,[50] nakon čega u junu osvojio Tur de Bos trku u Kanadi, gdje je dvije etape završio na drugom mjestu, a pobijedio je 15 sekundi ispred Tomsa Skujinša.[51] U finišu sezone vozio je Vuelta a Espanju, gdje je osmu etapu završio na drugom mjestu, izgubivši u sprintu od Jaspera Stojvena.[52]

Godine 2016. završio je Vuelta a Kastilja i Leon trku na drugom mjestu u generalnom plasmanu, 30 sekundi iza Alehandra Valverdea.[53] Krajem aprila ostvario je pobjedu na drugoj etapi Tur of Turki trke, deset sekundi ispred Žozea Gonsalveša,[54] ali je morao da napusti trku tokom šeste etape.[55] U finišu sezone je vozio Vuelta a Espanju, gdje je etapu 12 završio na šestom mjestu u sprintu,[56] dok je na etapi 17 bio u bijegu i završio je na četvrtom mjestu, 14 sekundi iza Matijasa Franka.[57]

2017—2019[uredi | uredi izvor]

Godine 2017. prešao je u kazahstanski tim Astana.[58] U maju je vozio Điro d’Italiju po prvi put,[59] gdje je radio za Vinčenca Nibalija, a Astana je startovala sa osam umjesto sa devet vozača u čast Mikelea Skarponija koji je poginuo tokom treninga.[60] Na etapi 19 je bio u bijegu i završio je na četvrtom mjestu, dva minuta iza Mikela Lande.[61] Điro je završio na 66 mjestu u generalnom plasmanu, dok je Nibali završio na trećem, 40 sekundi iza Toma Dimulena.[62] U junu je završio Tur de Svis na desetom mjestu, što je bio prvi put da je neku od najvećih etapnih trka završio u prvih deset.[63] U finišu sezone je vozio Vuelta a Espanju, gdje je ponovo radio za Nibalija, koji je završio na drugom mjestu, dva minuta iza Fruma.[64]

Bilbao (na čelu grupe u plavom dresu) na Tur de Fransu 2019.

Godine 2018. završio je Vuelta al Pais Basko na osmom mjestu u generalnom plasmanu,[65] nakon čega je ostvario pobjedu na prvoj etapi na Tur of Alps trci, ispred Luisa Leona Sančeza i nosio je lidersku majicu na jednoj etapi.[66] U maju je vozio Điro d’Italiju kao podrška za Migela Anhela Lopeza. Hronometar na prvoj etapi završio je na šestom mjestu, 18 sekundi iza Dimulena a 40 sekundi ispred Lopeza,[67] a nakon konstantnih vožnji tokom čitave trke, završio je Điro na šestom mjestu, što je bio prvi put da je neku grand tur trku završio u prvih deset.[68] Početkom juna vozio je Kriterijum di Dofine, gdje je na šestoj etapi ostvario pobjedu ispred Gerenta Tomasa, što je bila prva pobjeda koju je ostvario na nekoj vorld tur trci.[69] U finišu sezone vozio je Vuelta a Espanju, koji je završio na 27 mjestu, dok je Lopez završio na trećem.<ref„Official classifications of La Vuelta – Stage 21”. LA Vuelta. Amaury Sport Organisation. Arhivirano iz originala 17. 4. 2019. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. </ref>

Sezonu 2019. počeo je na Vuelta a Valensijana trci, koju je završio na trećem mjestu, iza Jona Izagirea i Valverdea.[70] Sezonu je nastavio na Vuelta a Mursiji, gdje je pobijedio na prvoj etapi,[71] dok je drugu etapu završio na petom mjestu i trku je završio na trećem mjestu u generalnom plasmanu.[72] Krajem februara završio je Vuelta a Andaluziju na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, 21 sekundu iza Jakoba Fuglsanga.[73] U maju je vozio Điro d’Italiju, gdje je na sedmoj etapi ostvario pobjedu iz bijega, pet sekundi ispred Tonija Galopena, što mu je bila prva etapna pobjeda na Điru i na nekoj grand tur trci.[74] Na etapi 20 je ostvario drugu etapnu pobjedu na Điru, odsprintavši Landu na cilju,[75] nakon čega je hrinometar na poslednjoj, etapi 21 završio na sedmom mjestu i Điro je završio na 31 mjestu u generalnom plasmanu.[76] Krajem juna je završio prvenstvo Španije u vožnji na hronometar na drugom mjestu, 49 sekundi iza Honatana Kastrovijeha,[77] nakon čega je vozio Tur de Frans po prvi put.[78] Na etapi 12 otišao je u bijeg sa još oko 40 vozača; na poslednjem usponu je pratio napade i odvojio se zajedno sa Sajmonom Jejtsom i Gregorom Milbergerom, a u sprintu je završio na drugom mjestu, iza Jejtsa.[79] Tur je završio na 54 mjestu u generalnom plasmanu.[80]

2020—danas[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2019. objavljeno je da će preći u Bahrein—meridu za sezonu 2020.[81] a tim je pred početak sezone promijenio ime u Bahrein—maklaren.[82] U februaru je završio Vuelta a Andaluziju na šestom mjestu u generalnom plasmanu, skoro dva minuta iza Fuglsanga,[83] nakon čega je vozio Pariz—Nicu u martu, ali je nije završio, jer se tim povukao sa trke prije početka šeste etape zbog kovida 19.[84] Zbog izbijanja pandemije kovida 19 sezona u vorld turu je bila prekinuta od marta do avgusta,[85] Tur de Frans je bio pomjeren za kraj avgusta, a Điro d’Italija i Vuelta a Espanja za oktobar.[86] Krajem avgusta je osvojio prvenstvo Španije u vožnji na hronometar, 36 sekundi ispred Luisa Leona Sančeza,[87] nakon čega je vozio Tur de Frans i završio ga je na 16 mjestu u generalnom plasmanu.[88] U oktobru je vozio Điro d’Italiju, na kojoj je bio konstantan i završio je na petom mjestu, tri minuta iza Tea Gejgan Harta.[89]

Bilbao na hronometru na Điro d’Italiji 2021.

Godine 2021. završio je klasik Gran premio Migel Indurain na četvrtom mjestu, 17 sekundi iza Valverdea,[90] nakon čega je Vueltu al Pais Basko završio na šestom mjestu u generalnom plasmanu.[91] Sredinom aprila vozio je Tur of Alps trku, gdje je ostvario pobjedu na četvrtoj etapi u sprintu ispred Aleksandra Vlasova i Sajmona Jejtsa[92] i završio je na drugom mjestu u generalnom plasmanu, 58 sekundi iza Jejtsa.[93] U maju je vozio Điro d’Italiju, gdje je bilo planirano da radi za Landu,[94] ali je on pao na petoj etapi i morao je da napusti trku.[95] U nastavku je radio za Damijana Karuza i završio je na 13 mjestu u generalnom plasmanu, dok je Karuzo završio na drugom mjestu.[96][97] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je bio konstantan i završio je na devetom mjestu u generalnom plasmanu, što mu je bio najbolji rezultat na Turu.[98]

Godine 2022. završio je poslednju , sedmu etapu UAE tura na trećem mjestu, pet sekundi iza Tadeja Pogačara i završio je trku na trećem mjestu u generalnom plasmanu, 48 sekundi iza Pogačara.[99] Nedelju dana kasnije vozio je Strade Bjanke, koji je završio na petom mjestu, minut iza Pogačara, koji je napao na 50 km do cilja i ostvario solo pobjedu.[100] Početkom aprila je vozio Vueltu al Pais Basko, gdje je ostvario pobjedu u sprintu male grupe na trećoj etapi i sa 18 došao na peto mjesto u generalnom plasmanu,[101] na kojem je i završio trku.[102] Sezonu je nastavio na Tur of Alps trci, gdje je prvu etapu završio na drugom mjestu, odsprintavši grupu koja je došla na cilj pet sekundi iza Žofrea Bušara.[103][104] Na drugoj etapi je ostvario pobjedu u sprintu ispred Romena Bardea i preuzeo je lidersku majicu šest sekundi ispred Bardea.[105] Majicu je držao do poslednje etape, kada je izgubio 40 sekundi od trojice najbližih vozača i završio je na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, 37 sekundi iza Bardea.[106] U maju je vozio Điro d’Italiju zajedno sa Landom, a po rangiranju forme tokom sezone pred početak Đira svrstan je na drugo mjesto, iza Žoaa Almeide.[107] Hronometar na prvoj etapi u Mađarskoj završio je na trećem mjestu, iza Metjua van der Pula i Binijama Grmaja.[108] Tokom cijele trke je bio u prvih deset, a na kraju je završio na petom mjestu u generalnom plasmanu, devet minuta iza Džaja Hindlija, dok je Landa završio na trećem.[109] Početkom avgusta vozio je Tur de Polonje trku, gdje je treću etapu završio na trećem mjestu, izgubivši u sprintu od Serhia Igite i došao je sa 103 na drugo mjesto u generalnom plasmanu.[110] U nastavku trke je izgubio malo vremena i završio je na trećem mjestu u generalnom plasmanu, 18 sekundi iza Itana Hejtera.[111] Krajem avgusta vozio je Dojčland tur, gdje je treću etapu završio na drugom mjestu, 19 sekundi iza Adama Jejtsa i sa 19 je došao na drugo mjesto u generalnom plasmanu.[112] Na poslednjoj, četvrtoj etapi, ostvario je pobjedu u sprintu ispred Rubena Gereira; završio je na drugom mjestu u generalnom plasmanu i osvojio je klasifikaciju po poenima.[113] U septembru je vozio klasike u Kanadi; Gran pri sajkliste de Kvebek je završio na 12 mjestu,[114] a Gran pri sajkliste de Montreal na devetom, nakon čega je završio sezonu.[115]

Bilbao na hronometru na Tur de Fransu 2023.

Sezonu 2023. počeo je na trci Santos tur daun ander, gdje je ostvario pobjedu na trećoj etapi u sprintu ispred Sajmona Jejtsa i Džeja Vajna i došao je sa 16 na drugo mjesto u generalnom plasmanu.[116] Na poslednjoj, petoj etapi izgubio je vrijeme i završio je na trećem mjestu, 27 sekundi iza Vajna i 16 sekundi iza Jejtsa.[117] Deset dana kasnije vozio je Vuelta a la komunidad Valensijana trku, koju je završio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu,[118] nakon čega je i UAE tur završio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, minut i tri sekunde iza Remka Evenepula.[119] U junu je vozio Tur de Svis trku, gdje je tokom šeste etape Đino Meder pao sa spusta, a zatim preminuo u bolnici,[120] zbog čega se tim Bahrein—viktorijus povukao sa trke.[121] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je bio lider tima zajedno sa Landom.[122] Drugu etapu, na kojoj je vožen uspon Jaiskibel koji se vozi na klasiku San Sebastijan, završio je na petom mjestu u sprintu grupe koja je na cilj došla iza Viktora Lafaja.[123] Na petoj etapi, koja je bila prva brdska etapa u Pirinejima, izgubio je skoro tri minuta od Hindlija, koji je ostvario pobjedu iz bijega i dva i po minuta od Jonasa Vingegora, nakon što je otpao na poslednjem usponu Kol de Mari Blank imali su dva i po minuta prednosti.[124] Šestu etapu, na kojoj je vožen Kol di Turmale, a cilj je bio na usponu prve kategorije Koteret Kambask, izgubio je tri minuta i 40 sekundi od Pogačara, ali je nadoknadio vrijeme u odnosu na druge vozače i došao je na 13 mjesto u generalnom plasmanu.[125] Na desetoj etapi, otišao je u bijeg zajedno sa još 13 vozača; Krists Nejlands je napao pri vrhu poslednjeg uspona i stekao je prednost od 35 sekundi. Na 3 km do cilja dostigli su ga Bilbao, Džordž Cimerman, O Konor i Esteban Čavez, nakon čega je Bilbao pobijedio u sprintu i ostvario prvu etapnu pobjedu na Tur de Fransu u karijeri i treću na grand tur trkama.[126] Pobjedu je posvetio bivšem suvozaču Đinu Mederu.[127] Nakon pobjede došao je na peto mjesto u generalnom plasmanu.[128] Na etapi 13 čiji je cilj bio na usponu ekstra kategorije Gran Kolombje, izgubio je minut od Pogačara i Vingegora i 30 sekundi od braće Jejts i pao je na sedmo mjesto.[129] Hronometar na etapi 16 završio je na četvrtom mjestu, dva minuta i 55 sekundi iza Vingegora,[130] nakon čega je na etapi 17, čiji je cilj bio na usponu Kol de la Loz, ponovo otišao u bijeg, zajedno sa još vozača iz generalnog plasmana i završio je na trećem mjestu, minut i 38 sekundi iza Feliksa Gala;[131] pri vrhu uspona Vingegor je dostigao grupu u kojoj je bio, ali je u finišu Bilbao napao i završio je 14 sekundi ispred Vingegora.[131] Do kraja trke nije gubio vrijeme u odnosu na rivale i završio je na šestom mjestu u generalnom plasmanu, što mu je bio najbolji rezultat na Turu.[132] Nedelju dana kasnije vozio je Klasik San Sebastijan, gdje je napao na 70 km do cilja zajedno sa Evenepulom i Igitom i završio je na drugom mjestu u sprintu, iza Evenepula.[133]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Pello Bilbao”. eurosport.com. Pristupljeno 22. 8. 2023. 
  2. ^ „Basque Country's Euskaltel present UCI World Tour team”. EITB. EiTB Group. 23. 10. 2012. Pristupljeno 22. 8. 2023. [mrtva veza]
  3. ^ a b „Caja Rural-Seguros RGA ficha a Pello Bilbao y Lluís Más”. marca.com (na jeziku: španski). Unidad Editorial. 29. 10. 2013. Pristupljeno 22. 8. 2023. 
  4. ^ „Astana Pro Team presented renewed roster for 2019”. astanaproteam.kz. Apgrade. 16. 12. 2018. Arhivirano iz originala 27. 03. 2019. g. Pristupljeno 22. 8. 2023. 
  5. ^ „Bahrain-Merida announce six new signings, including Pello Bilbao, Eros Capecchi and Marco Haller”. cyclingnews.com. Future plc. 17. 10. 2019. Pristupljeno 22. 8. 2023. 
  6. ^ „Bahrain Victorious”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 1. 1. 2021. g. Pristupljeno 22. 8. 2023. 
  7. ^ „Juveniles”. ciclismobizkaia.es (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 17. 10. 2016. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  8. ^ „El vizcaíno Pello Bilbao, líder del Trofeo Euskal Herria tras ganar en Uzarraga”. El Diario Vasco. 30. 3. 2008. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  9. ^ „Urremendi - Publicación del 20 de abril de 2008” (PDF). urremendi.org (na jeziku: baskijski). 20. 4. 2008. str. 23—24. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 10. 2021. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  10. ^ „Germán Valero se proclamó en Villamalea campeón provincial en categoría cadete”. La Verdad (na jeziku: španski). 13. 5. 2008. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  11. ^ „Convention Euskaltel-Euskadi” (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  12. ^ „La Fundación Ciclista Euskadi pone en marcha el programa de intercambio de ciclistas”. EsCiclismo.com (na jeziku: španski). 26. 8. 2023. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  13. ^ „La calidad de Peio Bilbao no pasa por alto en Larrabetzu”. gara.net (na jeziku: španski). 30. 8. 2009. Arhivirano iz originala 24. 5. 2018. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  14. ^ „Peio Bilbao aumenta su ventaja en el Debutantes”. gara.net (na jeziku: španski). 1. 9. 2009. Arhivirano iz originala 12. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  15. ^ „Pello Bilbao vence en solitario en el Memorial Iñaki Lete de Antzuola”. El Diario Vasco (na jeziku: španski). 13. 7. 2009. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  16. ^ „Garikoitz Bravo, a un paso de ganar el Lehendakari Txapelketa de la Federación Vasca”. El Diario Vasco (na jeziku: španski). 26. 8. 2009. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  17. ^ „Pello Bilbao”. bicipedia.es (na jeziku: španski). Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  18. ^ „Landa, Izagirre y Bravo, los tres talentos sub 23” (na jeziku: španski). 20. 9. 2009. Arhivirano iz originala 27. 9. 2009. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  19. ^ „Gorla se decide al sprint entre Herrada y Bilbao”. El Diario Vasco (na jeziku: španski). 20. 3. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  20. ^ „Herrada bate a Bilbao en un final de "foto-finish"... sin foto”. noticiasdegipuzkoa.eus (na jeziku: španski). 20. 3. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  21. ^ Laiseka, Alain (25. 3. 2010). „Desenfocar la polémica”. deia.eus (na jeziku: španski). Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  22. ^ „Aritz Bagües no pudo con Pello Bilbao en la carrera de Natxitua”. El Diario Vasco (na jeziku: španski). 17. 5. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  23. ^ „Pello Bilbao da la victoria al Naturgas en el San Isidro Saria de Natxitua”. gara.naiz.eus (na jeziku: španski). Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  24. ^ „Pello Bilbao (Naturgas) escala hasta la tercera plaza tras ganar en Natxitua”. gara.naiz.eus (na jeziku: španski). Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  25. ^ „Naturgas Energía vence en Markina con el segundo triunfo de Pello Bilbao”. abc.es (na jeziku: španski). 30. 5. 2010. Arhivirano iz originala 14. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  26. ^ „Peio Olaberria (Ampo) ganó en Ordizia y Pello Bilbao, en Sopelana”. El Diario Vasco (na jeziku: španski). 18. 7. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  27. ^ „Jordi Simón otorga a Caja Rural el triunfo en el Pentekostes Saria de Bergara”. gara.net (na jeziku: španski). 24. 5. 2010. Arhivirano iz originala 9. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  28. ^ „Pello Bilbao (Naturgas) se aúpa a la segunda plaza del Torneo Euskaldun”. gara.net (na jeziku: španski). 6. 7. 2010. Arhivirano iz originala 12. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  29. ^ Zabala, Manu (10. 8. 2010). „"No hay quien le pare"”. deia.eus (na jeziku: španski). Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  30. ^ Zabala, Manu (18. 5. 2010). „"Después de lo que me pasó en Gorla, tenía todavía más ganas de ganar"”. deia.eus (na jeziku: španski). Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  31. ^ „Ciclismo.- Suspendida la 'Bizkaiko Bira' 2010 por falta de patrocinio”. europapress.es (na jeziku: španski). 7. 6. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  32. ^ „Ladino encabeza por América a ciclistas de la Vuelta a Chihuahua”. m.elcolombiano.com (na jeziku: španski). 24. 8. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  33. ^ „Amateurs: Yelko Gómez, De Laudio a Gernika”. Arhivirano iz originala 27. 6. 2012. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  34. ^ „Bilbao vence en Bergara y Domene se anota el Lehendakari Txapelketa”. noticiasdegipuzkoa.eus (na jeziku: španski). 20. 9. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  35. ^ Villar, Antonio (12. 7. 2023). „Pello Bilbao, el modesto corredor que ha puesto fin a la maldición del ciclismo español”. 20minutos.es (na jeziku: španski). Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  36. ^ „El descorche está por llegar”. deia.eus (na jeziku: španski). 1. 9. 2010. Arhivirano iz originala 19. 08. 2013. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  37. ^ „Igor Romero, campeón de Euskadi amateur”. elcorreo.com (na jeziku: španski). 7. 6. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  38. ^ a b „Pello Bilbao, la nueva perla vizcaina, da el salto al Orbea”. deia.eus (na jeziku: španski). 28. 9. 2010. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  39. ^ „El vizcaíno Peio Bilbao dará el salto al Euskaltel Euskadi”. El Correo (na jeziku: španski). 1. 3. 2011. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  40. ^ „Ciclismo.- Pello Bilbao (Orbea) debutará en el Euskaltel-Euskadi para cubrir la baja de Koldo Fernández de Larrea”. europapress.es (na jeziku: španski). 1. 3. 2011. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  41. ^ „Pello Bilbao sufre la misma fractura de Igor Antón y es baja para dos meses”. gara.net (na jeziku: španski). 25. 3. 2011. Arhivirano iz originala 9. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  42. ^ „Tour de Vendée 2011”. procyclingstats.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  43. ^ „Klasika Primavera de Amorebieta 2014”. procyclingstats.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  44. ^ „Résultat de la course: Tour of Norway”. Votrecourse (na jeziku: francuski). F2Concept. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  45. ^ Benson, Daniel (31. 8. 2014). „Vuelta a España 2014: Stage 9”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  46. ^ „Vuelta a Andalucia Ruta Ciclista Del Sol 2015 - Stage 5 (Final)”. procyclingstats.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  47. ^ „Castilla y Leon: Bilbao wins opening stage in Alba de Tormes”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 4. 2015. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  48. ^ „Castilla y Leon: Shilov wins stage 2 in Fuentes de Oñoro”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 18. 4. 2015. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  49. ^ „Castilla y Leon: Rolland secures overall title”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 4. 2015. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  50. ^ „Tour of Turkey: Bilbao wins stage 6 in Selçuk”. cyclingnews.com. Future plc. 1. 5. 2015. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  51. ^ „Caja Rural’s Pello Bilbao wins the 30th Tour de Beauce”. cyclingmagazine.ca. 15. 6. 2015. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  52. ^ Benson, Daniel (29. 8. 2015). „Vuelta a España 2015: Stage 8”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  53. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2016 Vuelta a Castilla y León”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  54. ^ Quénet, Jean-François (25. 4. 2016). „Bilbao wins Tour of Turkey stage 2”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  55. ^ Quénet, Jean-François (30. 4. 2016). „Jaime Roson wins Tour of Turkey stage 6 on summit finish”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  56. ^ „La Vuelta a España 2016: resumen etapa 12 Los Corrales de Buelna / Bilbao”. as.com (na jeziku: španski). 1. 9. 2016. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  57. ^ „Resumen de la etapa 17 de la Vuelta a España 2016: Victoria para Mathias Frank”. as.com (na jeziku: španski). 6. 9. 2016. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  58. ^ „Breschel and Bilbao among four new Astana signings”. cyclingnews.com. 5. 10. 2016. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  59. ^ „Giro d'Italia 2017: Start List”. Pro Cycling Stats. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  60. ^ „Astana to race Giro d'Italia one rider short in honour of Scarponi”. cyclingnews.com. 30. 4. 2017. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  61. ^ Fletcher, Patrick (26. 5. 2017). „Giro d'Italia 2017: Stage 19”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  62. ^ „Tom Dumoulin wins 100th Giro d'Italia after pulsating time-trial finish”. The Guardian. 28. 5. 2017. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  63. ^ „Spilak wraps up second Tour de Suisse title”. VeloNews. Competitor Group. Agence France-Presse. 18. 6. 2017. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  64. ^ „Chris Froome completes Tour de France – Vuelta a España double”. cyclingnews.com. 10. 9. 2017. Arhivirano iz originala 17. 9. 2015. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  65. ^ Windsor, Richard (7. 4. 2018). „Primož Roglič withstands Movistar pressure to seal Tour of the Basque Country overall victory”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  66. ^ „Classification of the stage 1”. ficr.it. Federazione Italiana Cronometristi. 16. 4. 2018. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  67. ^ „Dumoulin starts the Giro where he left off”. giroditalia.it. 4. 5. 2018. Arhivirano iz originala 16. 8. 2018. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  68. ^ „Froome Joins Elite Club With Historic Giro Triumph”. nytimes.com. 27. 5. 2018. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  69. ^ „Criterium du Dauphine: Bilbao wins in La Rosiere”. Cycling News. 9. 6. 2018. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  70. ^ „Izagirre wins Volta a la Comunitat Valenciana”. Cycling News. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  71. ^ „Bilbao wins Vuelta Murcia opener”. Cycling News. 15. 2. 2019. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  72. ^ „Vuelta Murcia: Luis Leon Sanchez wins stage 2 ahead of Valverde”. Cycling News. 16. 2. 2019. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  73. ^ „Fuglsang wins 2019 Ruta del Sol”. Cycling News. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  74. ^ „Giro d'Italia stage 7: Bilbao wins tough leg to l'Aquila”. velonews.com. 17. 5. 2019. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  75. ^ „Giro d'Italia stage 20: Bilbao takes stage victory, Carapaz retains pink jersey”. velonews.com. 1. 6. 2019. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  76. ^ „Giro stage 21: Haga snatches surprise win while Carapaz claims the pink jersey”. velonews.com. 2. 6. 2019. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  77. ^ „National Championships Spain ME - ITT 2019”. procyclingstats.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  78. ^ „Tour de France 2019: Start List”. procyclingstats.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  79. ^ Ostanek, Daniel (18. 7. 2019). „Tour de France: Simon Yates wins stage 12”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  80. ^ „Official classifications of Tour de France 2019 – Stage 21”. Tour de France. Amaury Sport Organisation. Arhivirano iz originala 29. 7. 2019. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  81. ^ Windsor, Richard (16. 10. 2019). „Pello Bilbao and Scott Davies among six new signings for Bahrain-Merida”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  82. ^ „Team Bahrain Merida becomes Team Bahrain Mclaren”. bahraincyclingteam.com. 29. 12. 2019. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  83. ^ Fotheringham, Alasdair (23. 2. 2020). „Ruta del Sol: Fuglsang seals overall victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  84. ^ Ryan, Barry (13. 3. 2020). „Paris-Nice stage 6 and coronavirus - live updates”. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  85. ^ „The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus”. Union Cycliste Internationale. 15. 3. 2020. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  86. ^ „UCI reveal new mens and womens post-COVID-19 race calendar”. cyclingnews.com. 5. 5. 2020. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  87. ^ „National Championships Spain ME - ITT 2020”. procyclingstats.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  88. ^ „Official classifications of Tour de France 2020”. Tour de France. Amaury Sport Organisation. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  89. ^ „Giro d'Italia: Tao Geoghegan Hart wins first Grand Tour”. BBC Sport. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  90. ^ Fletcher, Patrick (3. 4. 2021). „Alejandro Valverde wins GP Miguel Indurain”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  91. ^ „Primoz Roglic wins Itzulia Basque Country”. cyclingnews.com. 10. 4. 2021. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  92. ^ Ostanek, Daniel (22. 4. 2021). „Tour of the Alps: Pello Bilbao wins stage 4”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  93. ^ Fletcher, Patrick (23. 4. 2021). „Simon Yates wins Tour of the Alps”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  94. ^ Fletcher, Patrick (3. 5. 2021). „Bahrain Victorious 'all-in' for Mikel Landa at Giro d'Italia”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  95. ^ Bonville-Ginn, Tim (12. 5. 2021). „Mikel Landa crashes out of the Giro d'Italia 2021”. Cycling Weekly. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  96. ^ Fotheringham, Alasdair (30. 5. 2021). „Bilbao: Nobody deserved Giro d'Italia stage win more than Caruso”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  97. ^ Puddicombe, Stephen (30. 5. 2021). „Egan Bernal seals Giro d'Italia victory”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  98. ^ „Official classifications of Tour de France 2021”. Tour de France. Amaury Sport Organisation. Arhivirano iz originala 12. 8. 2021. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  99. ^ „Bilbao Claims Podium on UAE Tour”. bahraincyclingteam.com. Bahrain World Tour Cycling Team. 26. 2. 2022. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  100. ^ „Tadej Pogacar wins Strade Bianche with 50km solo attack”. cyclingnews.com. Future plc. 5. 3. 2022. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  101. ^ Ostanek, Daniel (6. 4. 2022). „Itzulia Basque Country: Pello Bilbao wins hilly stage 3”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  102. ^ Fletcher, Patrick (9. 4. 2022). „Daniel Martínez wins Itzulia Basque Country”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  103. ^ Ryan, Barry (18. 4. 2022). „Tour of the Alps: Bouchard holds off field to take solo win on stage 1”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  104. ^ Farrand, Stephen (18. 4. 2022). „Bilbao shows early ambitions at Tour of the Alps”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  105. ^ Frattini, Kirsten (19. 4. 2022). „Tour of the Alps: Pello Bilbao wins stage 2”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  106. ^ Ryan, Barry (22. 4. 2022). „Tour of the Alps: Pinot surges to stage 5 win as Bardet grabs overall title”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  107. ^ „Giro 2022 top riders analysis; Pello Bilbao”. procyclingstats.com. 4. 5. 2022. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  108. ^ „Pello Bilbao Third On Giro d'Italia Opener”. bahraincyclingteam.com. Bahrain World Tour Cycling Team. 6. 5. 2022. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  109. ^ Becket, Adam (30. 5. 2022). „Giro d'Italia 2022 standings: Final results from the 105th edition after stage 21”. Cycling Weekly. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  110. ^ „Stage 3 - Tour de Pologne”. Tour de Pologne. Lang Team. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  111. ^ „Stage 7 - Tour de Pologne”. Tour de Pologne. Lang Team. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  112. ^ „Deutschland Tour - Stage 3 - Freiburg to Schauinsland”. Deutschland Tour. Tissot Timing. 27. 8. 2022. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  113. ^ „Deutschland Tour - Stage 4 - Schiltach to Stuttgart”. Deutschland Tour. Tissot Timing. 28. 8. 2022. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  114. ^ Frattini, Kirsten (10. 9. 2022). „Benoit Cosnefroy claims solo victory at Grand Prix Cycliste de Québec”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  115. ^ „Tadej Pogačar beats Wout van Aert to win Grand Prix Cycliste de Montréal”. velonews.com. 11. 9. 2022. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  116. ^ Giuliani, Simone; Beard, Clara (20. 1. 2023). „Pello Bilbao wins Tour Down Under stage 3”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  117. ^ Woodpower, Zep (22. 1. 2023). „Vine wins Tour Down Under, Yates takes final stage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  118. ^ Fotheringham, Alasdair (5. 2. 2023). „Rui Costa sweeps up stage 5 win and overall at Volta a la Comunitat Valenciana”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  119. ^ Ryan, Barry (26. 2. 2023). „Remco Evenepoel seals UAE Tour victory”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  120. ^ Fotheringham, Alasdair (16. 6. 2023). „Gino Mäder dies after Tour de Suisse crash”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  121. ^ Das, Andrew (17. 6. 2023). „Three Teams Drop Out of Tour de Suisse After Cyclist’s Death”. nytimes.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  122. ^ Fotheringham, Alasdair (25. 6. 2023). „2023 Tour de France: Landa set to lead Bahrain Victorious on home soil”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  123. ^ Whittle, Jeremy (2. 7. 2023). „Tour de France: Victor Lafay wins stage two but Adam Yates keeps overall lead”. The Irish Times. Arhivirano iz originala 7. 7. 2023. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  124. ^ „Tour de France: Jai Hindley wins stage five to take yellow jersey”. BBC. 5. 7. 2023. Arhivirano iz originala 7. 7. 2023. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  125. ^ Lowe, Felix (6. 7. 2023). „Tadej Pogacar Strikes Back on Stage 6 as Jonas Vingegaard Sneaks into Yellow at the Tour de France”. Eurosport. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  126. ^ „Tour de France: Pello Bilbao dedicates victory to Gino Mader after winning stage 10”. BBC. 11. 7. 2023. Arhivirano iz originala 12. 7. 2023. g. Pristupljeno 15. 8. 2023. 
  127. ^ Weislo, Laura (11. 7. 2023). „Tour de France: Pello Bilbao scorches sprint from breakaway to win stage 10”. Cycling News. Arhivirano iz originala 11. 7. 2023. g. Pristupljeno 15. 8. 2023. 
  128. ^ „Pello Bilbao wins 1st Tour de France stage, jumps to 5th overall”. espn.co.uk. 11. 7. 2023. Pristupljeno 15. 8. 2023. 
  129. ^ „Michal Kwiatkowski wins Stage 13; Pogacar closes on Vingegaard”. ESPN. Arhivirano iz originala 25. 7. 2023. g. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  130. ^ Ostanek, Daniel (18. 7. 2023). „As it happened: Tour de France stage 16 time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  131. ^ a b Farrand, Stephen (19. 7. 2023). „As it happened: Pogacar cracks on the Col de la Loze as Gall survives to win the stage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  132. ^ Draper, Kevin (23. 7. 2023). „Jonas Vingegaard Wins Tour de France Again After Vanquishing His Rival”. nytimes.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 
  133. ^ Puddicombe, Stephen (29. 7. 2023). „Remco Evenepoel snatches third win at Clásica San Sebastián”. cyclingnews.com. Pristupljeno 26. 8. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Peljo Bilbao na Vikimedijinoj ostavi.
  • Profil na sajtu uci.org
  • Profil na sajtu cyclingarchives.com
  • Profil na sajtu procyclingstats.com
  • Profil na sajtu cqranking.com
  • Profil na sajtu cyclebase.nl
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пељо_Билбао&oldid=26404666”