Požari u Hrvatskoj 2007.

Požar u blizini Pule 2007.

Požari u Hrvatskoj 2007. godine predstavljaju niz požara, koji su pogodili priobalje Hrvatske tokom leta te godine. Nakon talasa vrućina tokom leta 2007, koji je zahvatio celi jug i istok Evrope, suša i jugo su pogodovali požarima, koji su se proširili širom Hrvatske. Uništili su veliki dio flore i faune: među žrtvama su bile i ptice, koje su izgorele u plamenu, jer nisu znale kako da izbegnu opasnost. Prema policijskim podacima, na priobalju je od 1. juna do 8. avgusta buknulo 750 požara, od čega 177 u Splitsko-dalmatinskoj županiji. Požarom je zahvaćena površina od 159.000 hektara. Policija je zbog požara podnela 18 kaznenih prijava i privela 12 osoba. Među privedenima je i neimenovani 56-godišnjak, koji se sumnjiči da je podmetnuo čak sedam požara te neki pastiri, koji su palili travu za ovce.

Nakon stradanja dvanaest vatrogasaca u požaru na Kornatima 30. avgusta, hrvatski premijer Ivo Sanader je proglasio dan žalosti u celoj zemlji.

Na videlo su izbile i otvorene kritike organizacije vatrogasne službe i neodgovornost državne uprave, ali i optužbe za slabu opremljenost, pošto je tada cela Hrvatska imala samo četiri kanadera, od kojih je jedan poslat u pomoć Grčkoj.

Požari u Istri

Požar u blizini Pule 2007.

Požar u blizini Pule 2007.

Šumski požari u Istri su osakatili floru i faunu

Dana 19. jula izbio je požar kraj Pule. Zbog požara je zatvoren županijski put Pula–Premantura od skretanja za Banjole do Premanture, javio je HAK. Dana 27. jula deset novih požara je izbilo na istarskom području. Dva požara većih razmera – jedan u blizini auto-kampa Pineta u Peroju kod Pule i kod auto-kampa Amarin u Rovinju – stavljeni su ubrzo pod nadzor, prema izjavi glavnog vatrogasnog zapovednika Istarske županije Dina Kozlevca.

Dana 7. avgusta je izbio požar između mesta Batvači i Peroja te Barbarige u opštini Vodnjan, a lokalizovan je oko 19:30 časova, zahvaljujući kanaderu i helikopteru koji su počeli gasiti vatru oko 18 časova, kako je obavestio zapovednik pulske Javne vatrogasne stanice Klaudije Karlović. Vatru koja se širila zbog vetra i krajnje nepristupačnog terena, gasilo je 90 vatrogasaca uz pomoć 22 vozila. U požaru je izgorelo 80 hektara šume i niskog rastinja. Dana 19. avgusta je izbio još jedan požar, ovog puta između naselja Šišan i Ušići Dvori, na području Pule, koji je dojavljen oko 13:10 časova, a ugašen je do 16:30. Izgorelo je oko 2 hektara bjelogorice i 4 hektara trave i niskog rastinja.

Istarski zapovednik Dino Kozlevac je obavestio novinare da je od januara do septembra u Istri izbio 451 požar, što je povećanje za 18,4% u odnosu na prvih 9 meseci prošle godine. Samo tokom leta zabilježeno je 258 požara a zahvaćeno je 257 hektara.

Požari u Dalmaciji

U julu i avgustu je izbilo nekoliko požara u Dalmaciji. Požar je izbio 26. jula posle podne uz sam Nacionalni park Paklenica, tačnije na Velikom Rujnu, a najugroženije je bilo jugoistočno područje Nacionalnog parka, prema izjavama Vatrogasno-operativnog središta u Divuljama. Požar je gasilo preko 200 vatrogasaca, radnika Nacionalnog parka te pripadnika Oružanih snaga Hrvatske, a vatrogasci su tokom nekoliko dana dobijali pojačanja. Na mestu požara su delovala i dva protivpožarna aviona i helikopter. Na planini Svilaji je izbio požar, koji je stavljen pod nadzor, ali uz mesto požara je i dalje dežuralo 50 vatrogasaca sa deset vozila i jednim helikopterom. Izbio je i požar na ostrvu Hvaru, na koji su uz pomoć Jadrolinije prevezene dodatne vatrogasne snage, koje su tokom noći pomagale u gašenju požara koji se širio potpomognut jakim jugom – ukupno 74 gasilaca i 21 vozilo iz Primorsko-goranske, Zadarske i Šibensko-kninske županije te 25 vojnika Hrvatske vojske sa pet vozila.

Ostali požari na jadranskom području stavljeni su pod nadzor, a vatrogasne snage činile su sve da se ponovno ne rasplamsaju, javili su iz OVZ-a u Divuljama. Požar kod mesta Podstražja, pokraj uvale Rukavac na ostrvu Visu, lokalizovan je 7. avgusta. Na terenu su ostali vatrogasci, koji su ga sanirali i čuvali tokom noći. Vatru su gasili pripadnici sezonske interventne vatrogasne stanice Vis te dobrovoljna vatrogasna društva Vis i Komiža sa 46 vatrogasaca i 9 vozila. U avgustu je gorelo i kod Vranskog jezera, ali je požar brzo lokalizovan i stavljen pod kontrolu. Dana 8. avgusta je izbio požar na području oko Žitnića, koji je zahvatio minirano područje uz državni put Šibenik–Drniš, zbog čega je put zatvoren za saobraćaj, javili su iz OVZ-a u Divuljama. Požar trave i niskog rastinja je dugo bio aktivan, a u njegovom gašenju su učestvovale Javna vatrogasna stanica i Dobrovoljno vatrogasno društvo Drniš sa 21 vatrogascem i šest vozila. Požari su tada još bili u jeku u Bosni i Hercegovini, ali su ipak stavljeni pod nadzor, kako su javili tamošnji mediji. Srpski mediji javljali su o novim požarima širom Srbije i upozoravali na otežanost gašenja zbog nedostatka opreme.

Dana 24. jula premijer Hrvatske Sanader je pozitivno odgovorio na molbu makedonskog kolege Nikole Gruevskog, koji je hrvatskoj Vladi uputio molbu za pomoć u gašenju požara u Makedoniji. Požare koji ugrožavaju makedonske gradove su gasili jedan avion kanader hrvatskih vazduhoplovnih snaga, koji je put Skoplja odleteo sa dve posade i četiri avionska tehničara. Odluka o slanju jednog kanadera donesena je nakon konsultacije Vladinog kabineta sa glavnim vatrogasnim zapovednikom Mladenom Jurinom. Odluka je donesena na telefonskoj sednici, kako se doznavalo iz Banskih dvora. Sa zahtevom Makedonije bio je upoznat i predsednik Stipe Mesić, koji je prihvatio Vladin predlog o slanju jednog kanadera u tu zemlju i odobrio slanje pripadnika hrvatskih oružanih snaga u humanitarnu misiju u Makedoniji. Odluka o slanju jednog protivpožarnog aviona u Makedoniju donesena je u jeku najvećih požara, koji su harali hrvatskom obalom Jadrana.

Dana 13. septembra izbio je požar kod Zatona kraj Šibenika oko 16:40 časova, a lokalizovan je u 20:15. Vatra je zahvatila 96 hektara niskog rastinja, grabova i borove šume. U gašenje su se uključila i dva kanadera. Požar je gasilo 75 profesionalnih i dobrovoljnih vatrogasaca sa 21 vozilom.

Dvanaest vatrogasaca – žrtve požara na Kornatima

Kornati, gde su poginuli vatrogasci

Dana 30. avgusta 2007, po prvi put u Hrvatskoj, požari su odneli živote vatrogasaca i to u požaru koji je izbio na ostrvu Kornatu. Poginulo je šest vatrogasaca iz vatrogasne stanice Šibenik: Dino Klarić, Ivica Crvelin, Ivan Marinović, Marko Stančin, Gabrijel Skočić i Hrvoje Strikman, a još sedmoro je preživelo uz teške opekotine po telu – od kojih je petoro prebačeno na lečenje u Zagreb. (Tomislav Crvelin, Ante Crvelin, Josip Lučić, Karlo Ševerdija i Marinko Knežević) koji su ubrzo preminuli od posledica teških opekotina. Iz poštovanja prema poginulima i njihovim porodica, Vlada Republike Hrvatske je proglasila 3. septembar za dan žalosti u celoj Hrvatskoj, dok je župan Šibensko-kninske županije Goran Pauk proglasio sedam dana žalosti u toj županiji. Tokom noći, kako stoji u službenom policijskom saopštenju, na ostrvo su upućene snage policije i Hrvatske vojske radi pretrage terena i obezbeđenja mesta požara, a na mesto nesreće izašli su i istražni sudija Županijskog suda i Županijski državni tužilac iz Šibenika, policijska ekipa za uvid, te stručnjaci Centra za kriminalistička veštačenja MUP-a Hrvatske kao i inspektori za požare Inspektorata unutrašnjih poslova Republike Hrvatske. Privedeno je osam ljudi osumnjičenih za podmetanje požara.

Pojavila se vest da je nemački turista video-kamerom snimio kako su građevinski radnici izazvali požar kada se vatra sa njihovog roštilja rasplamsala na drveće. Međutim, spominjala se i druga verzija priče. Meštani Kornata spominjali su kako je do požara moglo doći i usled paljenja visoke trave koja se svake godine pali zbog ispaše ovaca.

Pojavile su se i kontroverze oko toga da li su se žrtve mogle izbjeći. Neki su kritikovali odluku vatrogasne službe da pošalje svoje ljude na Kornate samo da bi gasili zapaljenu nisku travu, ali to je izazvalo i pitanja oko toga kako su ovi mogli poginuti od tako malog požara. Najmlađa žrtva tragedije na Kornatima, 17-godišnji Marko Stančić, je svom ocu po dolasku na Veliki Kornat poslao poruku: „Tata, na Kornatima smo, čekamo da nam dostave vodu“, što je ostavilo nova pitanja da je helikopter jednostavno ostavio vatrogasce bez dobre opreme. Glavni zapovednik vatrogasaca Mladen Jurin je na to idući dan dao ostavku.

Dana 6. septembra, Dražen Slavica, zapovednik Vatrogasne zajednice Šibensko-kninske županije, priveden je ujutro zbog sumnje da je počinio teško kazneno delo protiv opšte sigurnosti, nakon čega je odveden na kriminalističku obradu vezano za stradanje vatrogasaca.

Dana 17. septembra preminuo je i dvanaesti vatrogasac, Ante Juričev Mikulin.

Požari u Bosni i Hercegovini

Dana 29. jula deset velikih požara je zabeleženo u roku od 24 sata na području Hercegovine. Gašenja ovih požara su otežana nepristupačnim terenom, minskim poljima i lošom opremom vatrogasaca zbog čega je iz opštine Čitluk zatražena pomoć Hrvatske u gašenju. Vatra je gorela na prilazima Mostaru, nedaleko od „brda ukazanja Gospe“ kod Međugorja, kod Neuma i u Stocu. Međutim, nije bilo nastradalih niti materijalne štete na porodičnim kućama. Požarima je bilo zahvaćeno više desetina hektara borove šume, makije i niskog rastinja. U okolini Mostara je gorelo na brdima nedaleko naselja Žovnice i Miljkovića gde se nalaze zaostale eksplozivne naprave. U opštini Čitluk je proglašeno stanje prirodne nepogode od požara. Sa brda Crnice se raširio požar koji je zapretio i naseljima Bijakovićima, Međugorju, Vionici, Krehinu Gracu i Blizancima. Helikopteri vojske BiH zbog neispravnosti nisu mogli da pomognu u gašenju požara te je zbog toga je iz opštine Čitluk zatražena pomoć Hrvatske.

Požari oko Dubrovnika

U Dubrovačko-neretvanskoj županiji je 4. avgusta izbilo nekoliko požara, koji su se proširili iz susedne Bosne i Hercegovine. U večernjim satima požar je izbio preko graničnih brda te prešao u Župu Dubrovačku u dva dugačka fronta. Prvi se kretao prema naseljima Plat, Mlini, Soline u kojima je stigao sve do porodičnih kuća. Drugi krak se širio prema naselju Postranje, gde je sutradan pojačan snažnom burom opustošio veliki deo Župe Dubrovačke. Požar nije bio zaustavljen, te se počeo primicati gradu Dubrovniku. U 22 časa je proglašena opšta opasnost zbog blizine požara gradu te su se oko 22 časova oglasile i sirene za uzbunu. Gradonačelnica Dubravka Šuica je pozvala sve radno sposobne muškarce da pomognu vatrogascima. U gradu je za decu, žene i starce otvoreno sklonište u tvrđavi Revelin, a vatrogasci iz Splitsko-dalmatinske i Šibensko-kninske županije pomogli su u suzbijanju vatrene stihije. Vatra je u jednom trenutku prešla preko Žarkovice, udaljene nekoliko stotina metara od prvih kuća u Dubrovniku, dok je sa druge strane plamen došao do Komolca čime je ugrozio glavnu trafostanicu. Magistrala je od Konavla do Zatona zatvorena tako da su u kilometarskim kolonama od Konavla do Zvekovice i svim prilazima gradu vozači noć proveli u automobilima. Najkritičnije je bilo u Mokošici gdje je vatrena linija bila duga 15 km i spustila se do Zlatnog Potoka. Opustošen je takođe i veliki dio Župe Dubrovačke. Velikim naporima je sprečena katastrofa, a učinjena je velika materijalna šteta na poljoprivrednim kulturama.

Dana, 8. avgusta je dojavljen požar šume, makije i niskog rastinja kod Ploča, opština Konavle. U gašenju požara su učestvovale županijske vatrogasne snage i Državna intervencijska služba (DIP) Dubrovnik sa 50 vatrogasaca i 15 vozila. Na područje pogođeno požarom upućene su i vazduhoplovne snage – tri kanadera i „er traktor“. Gašenje požara otežao je jak vetar i suša, a neki turisti su evakuisani iz hotela.

Vest o požaru u okolici Dubrovnika bila je među vestima na stranicama Bi-Bi-Sija.

Optužbe za podmetanje požara sa područja BiH

U danima 6. i 7. avgusta hrvatski premijer Ivo Sanader je posetio Dubrovnik, nakon čega su buknuli požari na tom području. Neki lokalni zvaničnici Dubrovačko-neretvanske županije su optužili Trebinje u susednoj Bosni i Hercegovini za podmetanje požara. Mario Magud, zapovednik Javne stanice vatrogasaca Konavle, izjavio je za Večernji list: „Na trebinjskoj strani ne možete videti vatrogasce. Sve govori da je njima u interesu da vatra koju podmeću zahvati što veći prostor Konavla i dalje. Nije slučajnost da upravo kad lokalizujemo jedan požar, izbije drugi“. I Luka Korda, načelink opštine Konavle, imao je slične optužbe.

Sekretar Uprave Civilne zaštite Federacije BiH Stanko Slišković je u utorak izjavio kako nije istina da su vatrogasci u BiH bili pasivni na sprečavanju požara u pograničnom području u dubrovačkom zaleđu. „Naši ljudi su nadljudskim naporima gasili svaki požar koji se mogao gasiti, a takođe niko sa sigurnošću ne može tvrditi odakle je požar počeo“, rekao je Slišković. Prema Sliškovićevim tvrdnjama Civilna zaštita u BiH ima jako dobru saradnju s hrvatskim kolegama. „Žao mi je što je do ovoga došlo, jer razumem ogorčenost građana Dubrovnika, ali mi nismo krivi za takvo stanje“, kaže Slišković. Po njegovom objašnjenju BiH nije mogla gasiti samo nekolicinu požara na granici s Hrvatskom zbog nepristupačnog i miniranog terena.

Спољашње везе

• TotalPortal.hr – U 20 dana u Hrvatskoj 600 požara
• TotalPortal.hr Novi požari u Damaciji
• Nacional.hr – Požari i dalje haraju
• Dnevnik.hr – Nekoliko osumnjičenih zbog požara na Šolti Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2008)
• Večernji list – Požari kod Makarske, Dubrovnika, Kaštela i NP Krka