Dragoljub Bešlin je bio poznati srpski i jugoslavenski konstruktor aviona. Pre Drugog svetskog rata radio je na projektu aviona B-5, a nakon rata je radio na usavršenoj verziji pod oznakom Pionir 232 - koji je ispitivan 1948. godine. Tokom blokade Jugoslavije od strane SSSR, bavio se radom na eksperimentalnim avionima malih dimenzija. Projektovao je prvi Jugoslovenski i Srpski avion s turbomlaznim motorom.
Mihajlo Petrović bio je srpski pilot, s pilotskom dozvolom broj 1 i prvi srpski pilot koji je izgubio život na borbenom zadatku kod Skadra, 7. mart1913. godine. Srpska vojska je poslala dobrovoljce u Francusku na obuku za pilote 1912. godine, među njima je bio narednik Mihajlo Petrović. Nakon uspešnog završetka obuke 22 i 23. juna1912. uspešno polaže završne ispite i tako postaje prvi srpski pilot sa diplomom, a imao je međunarodnu pilotsku licencu FAI broj 979.
Kosta Sivčev je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslavenskih konstruktora aviona. Bio je vazduhoplovno tehnički pukovnik JNA u SFRJ, završio je Tehnički fakultet u Beogradu a postdiplomske studije na univerzitetu u Cirihu, Švajcarska. Pre Drugog svetskog rata radio je u Parizu u više vazduhoplovnih konstrukcionih biroa, potom na konstrukciji lovačkih aviona IK-1, IK-2 i IK-3. Nakon rata, dao je veliki doprinos na projektu prvog posleratnog borbenog aviona S-49C.
Vladimir Aleksić se smatra prvim Srbinom koji je poleteo jedrilicom sopstvene konstrukcije. Letelica je izrađena po njegovim nacrtina na jesen 1909. godine. Bio je to dvokrilac od drveta, španske trske i platna. Trup je imao dužinu od 6 m. Prvi pokušaj leta se desio 17. oktobra1909. na terenu gradskog vašarišta u Pančevu, uz pomoć gumenog užeta-praćke. Iako je bio neupešan (let od oko desetak metara), Aleksić je bio prvi Srbin koji je poleteo na vazduhoplovu svoje konstrukcije i time je postao pionir našeg vazduhoplovstva.
Ognjeslav Kostović, srpski pronalazač i naučnik, kapetan ruske vojske. Smatra se da je dve decenije pre Cepelina, konstruisao prvi vazdušni brod takozvani "dirižabl" i izradio za njega benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje. Dirižabl njegove konstrukcije je 1888. godine bio praktično gotov, ali nažalost nije imao priliku da bude ispitan u letu. Konstruisana letelica je ostala u skladištima sve dok je nije nakon nevremena znatno oštetio požar. Godine 1911. prvi na svetu je konstuisao hidroavion ili leteći čamac kako je nazivan početkom 20. veka.
Kosta Miletić je bio inženjerijski kapetan Srpske vojske i prvi školovani pilotbalona u Srbiji. Završio vojnu akademiju 1895. godine. Tokom školovanja za vazduhoplovca u Rusiji i praktično je pokazao svoje znanje i osposobljenost u upravljanju balonom i u radu sa golubijom poštom. Nakon povratka u Srbiju 1908. godine osnovao je prvu srpsku stanicu golubije pošte u Medoševcu kod Niša. Bio je angažovan na pripremama za kupovinu prvih balona za srpsku vojsku i na formiranju balonskog odeljenja, a prilikom prijema kupljenih balona19. aprila1909. leteo je na balonu "Srbija" sa srpskom zastavom, što je bio prvi let jednog srpskog vazduhoplova sa srpskim pilotom i srpskim obeležjima.
