Primenjena bihejvioralna analiza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Deo serije o
Psihologiji
Osnovni tipovi
Primenjena psihologija
Psihološki procesi
Psihologija po državama

Primenjena bihejvioralna analiza je naučna tehnika koja se bavi primenom empirijskih pristupa zasnovanih na principima instrumentalnog uslovljavanja ispitanika i operanata za promenu ponašanja od društvenog značaja.[1][2][3][4] Primenjeni je oblik analize ponašanja, a druga dva oblika su radikalni biheviorizam i eksperimentalna analiza ponašanja.[3]

Primenjena bihejvioralna analiza je zamenila bihejvioralnu modifikaciju jer je poslednji pristup predložio pokušaj promene ponašanja bez razjašnjavanja relevantnih interakcija ponašanja i okruženja. Nasuprot tome, primenjena bihejvioralna analiza menja ponašanje tako što prvo procenjuje funkcionalni odnos između ciljanog ponašanja i okruženja.[5][6][7] Često nastoji da razvije društveno prihvatljive alternative za aberantna ponašanja.[7]

Primenjena bihejvioralna analiza se koristi u raznim oblastima,[8] kao što su primenjeno ponašanje životinja, podršku pozitivnom ponašanju u školi, obuka u učionici, strukturirane i naturalističke rane intervencije u ponašanju za autizam, terapiju ishrane dece, rehabilitaciju povrede mozga,[9] demenciju, fitnes obuka, zloupotreba supstanci, fobije, tikovi i upravljanje organizacionim ponašanjem.

Pokret za autizam smatra da je primenjena bihejvioralna analiza zloupotreba decu zbog činjenice da naglašava maskiranje umesto prihvatanja i istoriju, u nekim realizacijama primenjenih bihejvioralnih analiza i njenih prethodnika, upotrebe averziva, poput električnih udara.[10][11][12]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Primenjena bihejvioralna analiza je primenjena nauka posvećena razvoju procedura koje će proizvesti uočljive promene u ponašanju.[3] Razlikuje se od eksperimentalne analize ponašanja, koja se fokusira na osnovna eksperimentalna istraživanja,[8] ali koristi principe razvijene takvim istraživanjem, posebno instrumentalno učenje i klasično uslovljavanje. Primenjena bihejvioralna analiza prihvata gledište radikalnog bihejviorizma, tretirajući misli, emocije i druge prikrivene aktivnosti kao ponašanje koje podleže istim pravilima kao i otvoreni odgovori. Predstavlja odmak od metodološkog biheviorizma, koji ograničava postupke promene ponašanja na ponašanja koja su otvorena, i bio je konceptualna osnova za bihejvioralnu modifikaciju.

Analitičari naglašavaju da nauka o ponašanju mora biti prirodna nauka za razliku od društvene.[13] Kao takvi, analitičari ponašanja se fokusiraju na uočljiv odnos ponašanja sa okolinom, uključujući prethodnike i posledice, bez pribegavanja hipotetičkim konstruktima.[14]

Časopisi[uredi | uredi izvor]

Analitičari primenjene bihejvioralne analize objavljuju rezultate u mnogim časopisima, neki primeri su:

  1. Journal of Applied Behavior Analysis
  2. Journal of the Experimental Analysis of Behavior
  3. Behavior Analysis: Research and Practice[15]
  4. The Behavior Analyst Today[16]
  5. Perspectives on Behavior Science
  6. The Psychological Record
  7. The Journal of Speech-Language Pathology and Applied Behavior Analysis[16]
  8. Journal of Early and Intensive Behavior Interventions[16]
  9. The International Journal of Behavioral Consultation and Therapy[16]
  10. The Journal of Behavioral Assessment and Intervention in Children[16]
  11. The Behavioral Development Bulletin[16]
  12. Behavior and Social Issues[17]
  13. Journal of Behavior Analysis of Sports, Health, Fitness, and Behavioral Medicine[16]
  14. Journal of Behavior Analysis of Offender and Victim: Treatment and Prevention[16]
  15. Behavioral Health and Medicine[16]
  16. Applied Animal Behaviour Science
  17. Behavior Therapy
  18. Behavior and Philosophy[18]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The psychiatric nurse as a behavioral engineer”. Journal of the Experimental Analysis of Behavior. 2 (4): 323—334. oktobar 1959. PMC 1403907 Slobodan pristup. PMID 13795356. doi:10.1901/jeab.1959.2-323. 
  2. ^ Pierce, W. David; Cheney, Carl D. (16. 6. 2017) [1995]. Behavior Analysis and Learning: A Biobehavioral Approach (6 izd.). New York: Routledge. str. 1—622. ISBN 978-1138898585. Arhivirano iz originala 03. 06. 2021. g. Pristupljeno 11. 10. 2021. 
  3. ^ a b v Baer, D.M.; Wolf, M.M.; Risley, T.R. (1968). „Some current dimensions of applied behavior analysis”. Journal of Applied Behavior Analysis. 1 (1): 91—97. PMC 1310980 Slobodan pristup. PMID 16795165. doi:10.1901/jaba.1968.1-91. 
  4. ^ See also footnote number "(1)" of [and the whole "What is ABA?" section of] «Olive, Dr. Melissa. „What is ABA?”. Applied Behavioral Strategies. Arhivirano iz originala 6. 10. 2015. g. Pristupljeno 6. 10. 2015. » Where the same definition is given, (or quoted), and it credits (or mentions) both [i] the source "Baer, Wolf & Risley, 1968" (Drs. Donald Baer, PhD, Montrose Wolf, PHD and Todd R. Risley, PhD, (Professor Emeritus of Psychology at the University of Alaska) were psychologists who developed science of applied behavior analysis) and [ii] another source, called "Sulzer-Azaroff & Mayer, 1991". Beth Sulzer-Azaroff is a psychologist at University of Massachusetts Amherst, Department of Psychology
  5. ^ Mace, F.C. (1994). „The significance and future of functional analysis methodologies”. Journal of Applied Behavior Analysis. 27 (2): 385—392. PMC 1297814 Slobodan pristup. PMID 16795830. doi:10.1901/jaba.1994.27-385. 
  6. ^ L. Pelios; J. Morren; D. Tesch; S. Axelrod (1999). „The impact of functional analysis methodology on treatment choice for self-injurious and aggressive behavior”. Journal of Applied Behavior Analysis. 32 (2): 185—195. PMC 1284177 Slobodan pristup. PMID 10396771. doi:10.1901/jaba.1999.32-185. 
  7. ^ a b F.C. Mace; T.S. Critchfield (maj 2010). „Translational research in behavior analysis: Historical traditions and imperative for the future”. Journal of the Experimental Analysis of Behavior. 93 (3): 293—312. PMC 2861871 Slobodan pristup. PMID 21119847. doi:10.1901/jeab.2010.93-293. 
  8. ^ a b Dillenburger, K.; Keenan, M. (2009). „None of the As in ABA stand for autism: dispelling the myths”. J Intellect Dev Disabil. 34 (2): 193—95. PMID 19404840. doi:10.1080/13668250902845244. 
  9. ^ Wong, S.E.; Seroka, P.P.; Ogisi, J. (2000). „Effect of a checklist on self-assessment of blood glucose level by a memory-impaired woman with diabetes mellitus”. Journal of Applied Behavior Analysis. 33 (2): 251—254. PMC 1284245 Slobodan pristup. PMID 10885534. doi:10.1901/jaba.2000.33-251. 
  10. ^ „The controversy over autism's most common therapy”. Spectrum | Autism Research News (na jeziku: engleski). 2013-10-29. Pristupljeno 2020-11-01. 
  11. ^ Commissioner, Office of the (2020-03-24). „FDA Takes Rare Step to Ban Electrical Stimulation Devices for Self-Injurious or Aggressive Behavior”. FDA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-01. 
  12. ^ „Is it right to try to 'normalise' autism?”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2020-11-09. Pristupljeno 2020-11-09. 
  13. ^ Marr, M (2009). „The natural selection: behavior analysis as a natural science” (PDF). European Journal of Behavior Analysis. 10 (2): 103—118. doi:10.1080/15021149.2009.11434313. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 11. 2014. g. 
  14. ^ Thompson, T. (1984). „The examining magistrate for nature: a retrospective review of Claude Bernard's An Introduction to the Study of Experimental Medicine”. Journal of the Experimental Analysis of Behavior. 2 (41): 212—13. PMC 1348034 Slobodan pristup. doi:10.1901/jeab.1984.41-211. 
  15. ^ „Behavior Analysis: Research and Practice”. APA. 
  16. ^ a b v g d đ e ž z „BAOJournals Have Moved”. baojournal.com. Pristupljeno 15. 1. 2016. 
  17. ^ „Behavior and Social Issues”. Uic.edu. Arhivirano iz originala 13. 3. 2020. g. Pristupljeno 2. 10. 2013. 
  18. ^ „Cambridge Center for Behavioral Studies”. Behavior.org. Pristupljeno 2. 10. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Primenjena bihejvioralna analiza na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Примењена_бихејвиорална_анализа&oldid=27432161”