Prozor

Razni primeri prozora

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Prozor (višeznačna odrednica).

Prozor (pendžer, ponistra), je otvor na zgradi ili kući, obično na zidu, ali može biti i krovni. Namena mu je da propusti svetlost (služi da se prostorijama obezbedi dovoljna količina prirodnog svetla tokom dana) i da se vrši provetravanje zatvorenog prostora kroz njega. Deo prozora je prozirna površina kroz koju svetlost može da prođe.

Prozor na seoskoj kući u zapadnoj Srbiji.

Krovni prozori.

Prozori mogu biti otvorivi, neotvorivi (fiksni) i slepi. Ovi prvi se sastoje od okvira (rama) i krila, kod ovih drugih postoji samo okvir koji je zastakljen, a treći pojam označava prozore koji su zazidani, ali se vide na fasadi ili u unutrašnjosti zgrade. Prozor se, u savremenom građevinarstvu, zastakljuje staklom (jednoslojnim ili višeslojnim), kao i drugim (polu)providim materijalima (npr. polikarbonatnom plastikom). U prošlosti su se prozori na kućama „zastakljivali“ tankim kožama, jer je staklo bilo skupo i nedostupno. Staklo se koristilo samo na dvorcima ili crkvama (gde je obično ugrađivano u vidu vitraža).

Prema broju krila, prozori se dele na jednokrilne, dvokrilne, trokrilne itd. Krila mogu biti jednostruka, dupla i dvostruka (krilo na krilo). Savremeni prozori su najčešće sa jednostrukim krilima, ali su krila i okviri profilisani tako da omoguće odlično zaptivanje, kako zahvaljujući svom obliku, tako i zahvaljujući zaptivkama od gume ili EPDM. Krila mogu biti obrtna ili klizna.

Materijal za izradu okvira i krila može biti drvo, plastika (obično PVC) ili metal (obično aluminijum ili čelik), a da bi se zadovoljili savremeni zahtevi građevinske fizike i arhitektonskog oblikovanja, prave se i od kompozitnih profila (npr. kombinacije metala i drveta).

Uz osnovne delove prozora, za njihovu konstrukciju (kod otvorivih) neophodan je i okov, gde spadaju šarke i mehanizam za zatvaranje. Prozori mogu imati i dodatne delove: spoljne i unutrašnje roletne, kapke (žaluzine), senila i sl.

Istorija

U 13. veku pre nove ere, najraniji prozori su bili nezastakljeni otvori na krovu koji su propuštali svetlost tokom dana. Kasnije su prozori prekrivani životinjskom kožom, tkaninom ili drvetom. Sledeće su bili kapci koje su se mogle otvarati i zatvarati. Vremenom su napravljeni prozori koji su istovremeno štitili stanovnike od elemenata i propuštali svetlost, koristeći više malih komada providnog materijala, kao što su spljošteni komadi providnog životinjskog roga, tanke kriške mermera, na primer, fengit, ili komadi stakla, postavljeni u okvire od drveta, gvožđa ili olova. Na Dalekom istoku papir se koristio za popunjavanje prozora. Rimljani su bili prvi za koje se znalo da su koristili staklo za prozore, tehnologiju koja se verovatno prvi put proizvodila u rimskom Egiptu. Naime, u Aleksandriji su prozori od livenog stakla, iako loših optičkih svojstava, počeli su da se pojavljuju oko stote godine nove ere. To su bile male debele produkcije, nešto više od staklenih tegli od duvanog stakla (cilindričnih oblika) spljoštenih u listove sa kružnim prugastim šarama. Prošlo bi više od jednog milenijuma pre nego što je prozorsko staklo postalo dovoljno providno da se jasno vidi kroz njega, kao što o njemu sada razmišljamo. Godine 1154, Al-Idrisi je opisao staklene prozore kao obeležje palate koja je pripadala kralju carstva Gane.

Tokom vekova razvijene su tehnike za presecanje jedne strane cilindra od duvanog stakla i proizvodnju tanjih pravougaonih prozorskih okna od iste količine staklenog materijala. To je dovelo do visokih uskih prozora, obično odvojenih vertikalnim osloncem koji se zove bifora. Bivorni prozori su bili izbor među evropskim dobrostojećim stanovništvom, dok su papirni prozori bili ekonomični i široko korišćeni u drevnoj Kini, Koreji i Japanu. U Engleskoj je staklo postalo uobičajeno na prozorima običnih domova tek početkom 17. veka, dok su prozori napravljeni od stakla od spljoštenih životinjskih rogova korišćeni već u 14. veku.

Prozori od poda do plafona u modernom stilu postali su mogući tek nakon što su usavršeni procesi industrijske proizvodnje stakla. Moderni prozori su obično ispunjeni staklom, iako su neki od providnih plastika.

Kratka vizuelna istorija prozora

• 
  Prozorska rešetka od drevnog egipatskog peščara iz palate Ramzesa III, sada u Metropoliten muzeju (Njujork)
• 
  Fragment rimske prozorske staklene ploče datirane od 1. do 4. veka nove ere. Primetna je očiglednu krivinu; ovo nije ravno okno
• 
  Indijski prozor hrama Kalešvara (Indija)
• 
  Kineski rešetkasti prozor u Dženzeu (Đangsu, Kina)
• 
  Vizantijski prozor Male mitropolije (Atina, Grčka)
• 
  Islamski prozor Džameh džamije u Nišapuru (Nišapur, Iran)
• 
  Deo romaničkog vitraža sa kraljevima Davidom i Solomonom iz katedrale Notr Dam de Strazbur (Strazbur, Francuska)
• 
  Prozori severnog transepta u katedrali u Šartru (Šartr, Francuska)
• 
  Novgorodska oblast]], Rusija)
• 
  Brankovanski prozor manastira Stavropoleos (Bukurešt, Rumunija)
• 
  Renesansni prozor Hotela Daseza (Tuluz, Francuska)
• 
  Barokni prozor palate Sormani (Milano, Italija)
• 
  Rokoko prozori Cvingera (Drezden, Nemačka)
• 
  Okrugli prozor Luja XVI na Malom Trijanonu (Versaj, Francuska), sa ornamentom izvedenim od festona na vrhu
• 
  Neoklasična grupa prozora, na bočnoj strani rumunskog Ateneuma (Bukurešt)
• 
  Prozori gotskog preporoda kuće na Stradi Žan-Luis Kalderon (Bukurešt)
• 
  Prozori egipatskog preporoda zgrade na palati Kairo (Pariz)
• 
  Prozori rumunskog preporoda kuće na bulevaru Dačija (Bukurešt)
• 
  Eklektični klasicistički prozori iz 19. veka u ulici Molitor (Pariz)
• 
  Prozor bozarnog stila kuće Stroesku na ulici Dijanei (Bukurešt)
• 
  Prozori u stilu secesije zgrade bivše privredne komore u Grenoblu (Francuska)
• 
  Ar deko kuća sa vitražima na Stilemanstratu (Sint-Niklas, Belgija)
• 
  Postmoderni prozori Grada muzike (Pariz)
• 
  Veoma visoki prozori na ulazu u stambenu zgradu u Istadu.

Vidi još

• Kibic fenster

Literatura

• Meyers Enzyklopädisches Lexikon. Bibliographisches Institut, Mannheim/Wien/Zürich 1973, Vol. 8, p. 638.
• Louw, H. J. (1983). „The Origin of the Sash-Window”. Architectural History. 26: 49—150. JSTOR 1568434. S2CID 192321477. doi:10.2307/1568434. 
• „The Gardens of Ham House”. London Gardens Trust. Pristupljeno 25. 4. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jardine, Lisa: Going Dutch: How England Plundered Holland's Glory, Harper Press, 2008
• „Glass and Glazing”. www.rmears.co.uk. 25. 10. 2014. Pristupljeno 7. 2. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jackson, Albert; Day, Day (2009). Popular Mechanics Complete Home How-to. New York: Hearst Books. str. 181. ISBN 9781588168030. 
• „How to Fix Rattling Windows”. SFGate. Pristupljeno 23. 3. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• John C. Poppeliers (1995). What Style is it?. NY: John Wiley and Sons. str. 98. ISBN 0-471-14434-7. 
• Ching, Francis (1997). A Visual Dictionary of Architecture. New York: Van Nostrand Reinhold. str. 113, 116, 273. ISBN 0-442-02462-2. 
• „Window Types and Technologies-Energy Saver”. energy.gov. U S Department of Energy. Pristupljeno 16. 3. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Design Considerations: Provide Fresh Air”. Efficient Windows Collaborative. Arhivirano iz originala 01. 04. 2020. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. „Of all window types, casements provide the most control of ventilation direction and intensity.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Reinhart, Christoph (2014). Daylighting Handbook 1. Christoph Reinhart. ISBN 9780692203637. 
• Spellman, Frank; Beiber, Revonna (2011). The Science of Renewable Energy. CRC Press; 1 edition. ISBN 978-1439825020. 
• [1] Arhivirano januar 17, 2009 na sajtu Wayback Machine
• Building for Energy Independence: Sun/Earth Buffering and Superinsulation. Community Builders. 1983. ISBN 978-0960442249. 
• Kent, Michael; Schiavon, Stefano (2020). „Evaluation of the effect of landscape distance seen in window views on visual satisfaction”. Building and Environment. 183: 107160. S2CID 221935768. doi:10.1016/j.buildenv.2020.107160. Pristupljeno 2021-08-11. 
• Ko, Won Hee; Kent, Michael; Schiavon, Stefano; Levitt, Brendon; Betti, Giovanni (2021). „A Window View Quality Assessment Framework”. LEUKOS. 18 (3): 268—293. S2CID 222341349. arXiv:2010.07025 . doi:10.1080/15502724.2021.1965889. Pristupljeno 2021-11-30. 
• „Energy Performance Label”. The National Fenestration Rating Council. 20. 7. 2016. Pristupljeno 4. 3. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• CIBSE Lighting Guide 10: Daylighting and window design. CIBSE. 1999. ISBN 978-0-900953-98-9. 
• Asdrubali, F. (2003). „Lighting Research and Technology: "Daylighting performance of sawtooth roofs of industrial buildings "”. Lighting Research and Technology. 35 (4): 343—359. S2CID 109902823. doi:10.1191/1365782803li094oa. 
• „Definition of LAYLIGHT”. 
• „Single Laylight Combines Natural, Artificial Light in Seating Area”. 9. 6. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Library's Historic Laylight Removed for Restoration”. 30. 3. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „A Museum owned by Artists”. Museum Work: Including the Proceedings of the American Association of Museums. American Association of Museums. 4 (1): 47. 1921. 
• „What is the Difference Between Skylights, Veluxes, and Roof Windows? | Information Blog Post | First Class Roofing Service”. Arhivirano iz originala 23. 10. 2022. g. Pristupljeno 23. 10. 2022. 
• „The future is bright”. 3. 12. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Sloped Glazing | WBDG - Whole Building Design Guide”. 
• „Answer Man sheds some light on curious glass panels at the U.S. Capitol - The Washington Post”. The Washington Post. 

Spoljašnje veze

• Roman Glass from Metropolitan Museum of Art
• Examples of cross-windows in Austria