Пурпурна ружа Каира

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Purpurna ruža Kaira
Filmski poster
Izvorni naslovThe Purple Rose of Cairo
RežijaVudi Alen
ScenarioVudi Alen
ProducentRobert Grinhat
Glavne ulogeMija Farou
Džef Danijels
Deni Ajelo
MuzikaDik Hajman
Direktor
fotografije		Gordon Vilis
MontažaSuzan E. Mors
StudioOrion Pictures
Godina1985.
Trajanje82 minuta[1]
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet15 miliona dolara
Zarada10,6 miliona dolara[2]
IMDb veza

Purpurna ruža Kaira (engl. The Purple Rose of Cairo) je američki ljubavni fantastični humorističko-dramski film iz 1985. godine, režisera i scenariste Vudija Alena, u kome glavne uloge tumače Mija Farou, Džef Danijels i Deni Ajelo. Inspirisan filmovima Šerlok Mlađi, Hellzapoppin i Šest lica traži autora, ovaj film je priča o filmskom liku po imenu Tom Bakster koji napušta fikcioni film istog imena i ulazi u stvarni svet.

Film je objavljen 1. marta 1985. godine. Osvojio je nagradu BAFTA za najbolji film, dok je Alen dobio nekoliko nominacija za scenario, uključujući Oskara, nagradu BAFTA i nagrada Udruženja scenarista Amerike. Alen ga je svrstao među svoje najbolje filmove, zajedno sa Sećanjima na zvezdanu prašinu i Završnim udarcem.[3]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Smešten u Nju Džerziju tokom Velike depresije 1935. godine, film prati priču o Sesiliji, nespretnoj konobarici koja odlazi u bioskop kako bi pobegla od svog mračnog života i braka bez ljubavi sa nasilnim Monkom, ​​koji je u brojnim prilikama pokušala da napusti.

Najnoviji film koji Sesilija gleda je Purpurna ruža Kaira. To je priča o bogatom dramskom piscu sa Menhetna po imenu Henri koji odlazi na egzotični odmor u Egipat sa prijateljima Džejsonom i Ritom. Dok su u Egiptu, njih troje upoznaju arheologa Toma Bakstera. Tom dolazi na „ludi vikend na Menhetnu” gde se zaljubljuje u Kiti Hejns, pevačicu u noćnom klubu Kopakabana.

Nakon što Sesilija pogleda film nekoliko puta, Tom, primetivši je, razbija četvrti zid i izlazi iz filmskog crno-belog sveta u stvarni svet u punoj boji na drugoj strani bioskopskog platna. On kaže Sesiliji da ga privlači nakon što ju je primetio da ga toliko puta posmatra, a ona ga vodi po svom gradu u Nju Džerziju. Kasnije je uvodi u film gde provode sjajno veče u gradu u okviru filma. Njih dvoje se zaljubljuju. Ali između ova dva događaja, prebeg lika iz filma je izazvao neke probleme. U drugim kopijama filma, drugi su pokušali da izađu sa platna. Producent filma saznaje da je Tom napustio film i leti u Nju Džerzi sa glumcem Gilom Šepardom (glumac iz „stvarnog života” koji igra ulogu Toma u filmu). Ovo postavlja neobičan ljubavni trougao koji uključuje Toma, Gila i Sesiliju. Sesilija mora da bira između njih i odlučuje da izabere stvarnu Gilovu ličnost, a ne izmišljenu figuru Toma. Ona odustaje od šanse da se vrati sa Tomom u njegov svet, birajući da ostane sa Gilom i ima „pravi” život. Nakon toga konačno napušta muža.

Međutim, Gilova ljubav prema Sesiliji bila je lažna – udvarao joj se samo da bi naterao Toma da se vrati u film i tako spasi svoju holivudsku karijeru. Gil napušta Sesiliju i tiho je iznerviran od krivice na svom letu nazad u Holivud. Pošto je ostala bez ljubavnika, posla i kuće, Sesilija se ponovo uroni u penušavo bekstvo Holivuda odlaskom u bioskop. Poslednja scena prikazuje Sesiliju kako sedi sama u bioskopu i gleda Freda Astera i Džindžer Rodžers kako plešu uz pesmu „Cheek-to-Cheek” u filmu Cilindar, i na kraju se gubi u šarmu filma.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Mija Farou Sesilija
Džef Danijels Tom Bakster / Gil Šepard
Deni Ajelo Monk
Edvard Herman Henri
Džon Vud Džejson
Debora Raš Rita
Zoi Kaldvel grofica
Van Džonson Leri Vajld
Karen Ejkers Kiti Hejns
Majlo O'Šej otac Doneli
Dajana Vist Ema
Majkl Taker Gilov agent
Glen Hedli prostitutka

Majkl Kiton je prvobitno dobio ulogu Toma Bakstera/Gila Šeparda, pošto je Alen bio obožavalac njegovog rada. Alen je kasnije smatrao da je Kiton, koji je dobio smanjenu platu da bi radio sa rediteljem, bio previše savremen i težak za prihvatanje u toj ulozi. Njih dvojica su se prijateljski razišli nakon deset dana snimanja i Danijels je zamenio Kitona u ulozi.[4]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Nekoliko scena sa Tomom i Sesilijom smeštene su u zabavni park na Bertrand Ajlandu, koji je zatvoren neposredno pre produkcije filma. Mnoge spoljne scene snimljene su u Pirmontu, Njujork, selu na reci Hadson, oko 15 milja severno od mosta Džordža Vašingtona. Fronte prodavnica imale su lažne fasade koje su odražavale ambijent iz doba Velike depresije. Film je takođe snimljen u restoranu „Raritan Diner” u Saut Emboju, Nju Džerzi. Vudi Alen je zatvorio Kent teatar na Koni Ajlend aveniji u Bruklinu, kvartu u kojem je odrastao, da bi tamo snimao.

U retkom javnom nastupu u Nacionalnom filmskom teatru 2001. godine, Vudi Alen je naveo Purpurnu ružu Kaira kao jedan od samo nekoliko svojih filmova koji su na kraju bili „prilično bliski onome što sam želeo da uradim” kada je krenuo da ga piše.[5] Alen je izneo više detalja o poreklu filma u komentaru koji je dao godinu dana ranije, tokom novinarske promocije za film Sitni prevaranti:

Purpurna ruža Kaira je bio film za koji sam se jednostavno zaključao u sobu [da bih ga napisao].... Pisao sam ga i, na pola puta, nije otišao nigde i ostavio sam ga po strani. Nisam znao šta da radim. Poigravao sam se drugim idejama. Tek kada mi je sinula ideja, mnogo vremena kasnije, da pravi glumac dođe u grad i da ona mora da bira između glumca na platnu i pravog glumca, a ona izabere pravog glumca i on je ostavi, tada je bilo vreme da postane pravi film. Pre toga nije bio. Ali cela stvar je proizvedena.[6]

Muzika[uredi | uredi izvor]

  • „Cheek to Cheek” (1935) − napisao Irving Berlin − otpevao Fred Aster
  • „I Love My Baby, My Baby Loves Me” (1925) − muzika Harija Vorena − otpevao Džef Danijels sa Loretom Taper koja je svirala klavir[7]
  • „Alabamy Bound” (1925) − muzika Reja Hendersona − odsvirala Sintija Sejer − otpevao Džef Danijels
  • „One Day at a Time” − napisao Dik Hejman − otpevala Karen Ejkers[8]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Zarada[uredi | uredi izvor]

Film je izdat je u Severnoj Americi 1. marta 1985. u 3 bioskopa, gde je tokom prvog vikenda zaradio 114.095 dolara. Kasnije je njegov ukupni američki bruto iznos iznosio 10.631.333 dolara.[2]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Film je dobio pozitivne kritike i trenutno ima rejting odobravanja od 93% na sajtu Rotten Tomatoes, na osnovu 40 recenzija, sa prosečnom ocenom 8/10, sa kritičkom konsenzusom sajta koji glasi: „Lagana i slatka, Purpurna ruža Kaira stoji kao jedan od inventivnijih — i očaravajuće hirovitijih — filmova Vudija Alena.”[9] Film takođe ima ocenu 75 od 100 na sajtu Metacritic, na osnovu sedam kritičara, što ukazuje na „generalno povoljne kritike”.[10]

Rodžer Ibert iz novina Chicago Sun-Times dao je filmu četiri od četiri zvezdice, napisavši: „Purpurna ruža Kaira je smela i duhovita i ima dosta dobrog smeha, ali najbolja stvar u filmu je način na koji ga Vudi Alen koristi da se poigrava sa samom suštinom stvarnosti i fantazije.”[11] Časopis Time Out je takođe pozitivno ocenio film, rekavši da „zvezdani par, Farou i Danijels, čini čuda sa fantastičnim emocijama, dok Alenova režija ulaže dovoljno pažnje, duhovitosti i topline da bi se film istinski pokrenuo”.[12] Vinsent Kenbi iz novina The New York Times ostavio je neke od najsjajnijih savremenih pohvala, napisavši: „Moje divljenje gospodinu Alenu se prostire na sve koji su povezani sa Purpurnom ružom Kaira — na sve glumce, uključujući gospodina Danijelsa, gospodina Ajela, Dajanu Vist i glumce unutar fikcionog filma; Stjuart Vurcel, dizajner produkcije, a posebno Gordon Vilis, direktor fotografije, koji se odlično zabavlja oponašajući izgled filma u koji se Sesilija zaljubljuje, kao i u stvaranju stila koji odgovara depresivnim vremenima koji oblikuje taj unutrašnji film.” Kenbi je zaključio sa: „Ne mogu da verujem da će godina doneti bilo šta što bi se moglo izjednačiti sa Purpurnom ružom Kaira. Sa 84 minuta, on je kratak, ali skoro svaki od tih minuta je blažen.”[13]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Nagrada Kategorija Nominovani Ishod
Oskar Najbolji originalni scenario Vudi Alen Nominacija
Nagrade BAFTA Najbolji film Robert Grinhat i Vudi Alen Osvojeno
Najbolji originalni scenario Vudi Alen Osvojeno
Najbolja glumica Mija Farou Nominacija
Najbolji vizuelni efekti R/Greenberg Associates Nominacija
Nagrade Bodil Najbolji neevropski film Vudi Alen Osvojeno
Nagrade Bostonskog društva filmska kritičara Najbolji scenario Osvojeno
Kanski filmski festival Nagrada FIPRESCI[14] Osvojeno
Kasting društvo Amerike Nagrada Artiois za za najbolji kasting u humorističkom dugometražnom filmu Džulijet Tejlor Nominacija
Nagrade Sezar (1986) Najbolji strani film Vudi Alen Osvojeno
Fotogramas de Plata Najbolji strani film Osvojeno
Francuski sindikat filmskih kritičara Nagrada kritičara za najbolji strani film Osvojeno
Nagrade Zlatni globus Najbolji film – mjuzikl ili komedija Robert Grinhat Nominacija
Najbolji scenario Vudi Alen Osvojeno
Najbolji glumac u filmu – mjuzikl ili komedija Džef Danijels Nominacija
Najbolja glumica u filmu – mjuzikl ili komedija Mija Farou Nominacija
Filmske nagrade Hoči Najbolji film na stranom jeziku Vudi Alen Osvojeno
Nagrade Kruga londonskih filmskih kritičara Film godine Osvojeno
Filmske nagrade Mainiči Najbolji strani film Vudi Alen Osvojeno
Nagrade Nacionalnog društva filmskih kritičara Najbolji film Robert Grinhat 2. mesto
Najbolji scenario Vudi Alen 2. mesto
Nagrade Udruženja scenarista Amerike Najbolji scenario napisan direktno za film Nominacija

Časopis Time je proglasio film jednim od „100 najboljih filmova svih vremena”.[15]

Liste Američkog filmskog instituta

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Godine 1991, Džef Danijels je otvorio pozorišnu trupu Purpurnu ružu u svom rodnom gradu Čelsiju, Mičigen. Pozorište je dobilo ime po Purpurnoj ruži Kaira.[19]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „THE PURPLE ROSE OF CAIRO (PG)”. British Board of Film Classification. 1985-05-08. Arhivirano iz originala 2015-02-04. g. Pristupljeno 2013-05-14. 
  2. ^ a b The Purple Rose of Cairo statistics Arhivirano 2006-06-21 na sajtu Wayback Machine from BoxOfficeMojo.com
  3. ^ Lax, Eric (18. 11. 2007). Conversations With Woody AllenNeophodna slobodna registracija. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-375-41533-3. Pristupljeno 21. 2. 2016. 
  4. ^ "Turner Classic Movies Film Article: The Purple Rose of Cairo" from tcm.com
  5. ^ Woody Allen (II) interview Arhivirano 2006-06-24 na sajtu Wayback Machine from The Guardian Unlimited
  6. ^ "Woody Allen: If It's Funny, I do it" Arhivirano 2005-12-01 na sajtu Wayback Machine interview on CrankyCritic.com
  7. ^ Jeff Milne (20. 7. 2009). Six Degrees of Kevin Bacon: The Complete Guide to the Movie Trivia Game. Jeff Milne. str. 224—. ISBN 978-0-615-28521-4. 
  8. ^ Harvey, Adam (2007). The Soundtracks of Woody Allen. US: Macfarland & Company,Inc. str. 108. ISBN 9780786429684. 
  9. ^ „The Purple Rose of Cairo”. Rotten Tomatoes. Flixster. Arhivirano iz originala 22. 3. 2021. g. Pristupljeno 23. 7. 2022. 
  10. ^ „The Purple Rose of Cairo”. Metacritic. Flixster. Arhivirano iz originala 18. 11. 2015. g. Pristupljeno 18. 3. 2016. 
  11. ^ Ebert, Roger (1. 3. 1985). „The Purple Rose of Cairo”. Chicago Sun-Times. Arhivirano iz originala 8. 4. 2014. g. Pristupljeno 7. 4. 2014. 
  12. ^ „The Purple Rose of Cairo”. Time Out. 1985. Arhivirano iz originala 8. 4. 2014. g. Pristupljeno 7. 4. 2014. 
  13. ^ Canby, Vincent (1. 3. 1985). „Woody Allen's New Comedy, 'Purple Rose of Cairo'”. The New York Times. Arhivirano iz originala 9. 3. 2014. g. Pristupljeno 7. 4. 2014. 
  14. ^ „Festival de Cannes: The Purple Rose of Cairo”. festival-cannes.com. Arhivirano iz originala 2012-10-02. g. Pristupljeno 2009-07-08. 
  15. ^ The Purple Rose of Cairo from Time magazine "All-Time 100 Movies"
  16. ^ „AFI's 100 Years...100 Laughs Nominees” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2015-12-20. g. Pristupljeno 2011-06-30. 
  17. ^ „AFI's 100 Years...100 Passions Nominees” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2017-05-17. g. Pristupljeno 2011-06-30. 
  18. ^ „AFI's 10 Top 10 Ballot” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2017-03-26. g. Pristupljeno 2011-06-30. 
  19. ^ „Jeff Daniels to Hollywood: 'If you want me, I'll be in Michigan'”. Detroit Free Press (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2019-04-20. g. Pristupljeno 2019-04-20. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пурпурна_ружа_Каира&oldid=27430740”