Rene Laenek

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Rene Laenek
Rene-Theophile-Hyacinthe Laennec.jpg
Rene Laenek
Puno imeRene-Teofil-Ijasent Laenek
Datum rođenja(1781-02-17)17. februar 1781.
Mesto rođenjaKemper
Francuska
Datum smrti13. avgust 1826.(1826-08-13) (45 god.)
Mesto smrtiKerluan
Francuska
Poljemedicina
ŠkolaNecker-Enfants Malades Hospital
Poznat poIzumitelj stetoskopa

Rene-Teofil-Ijasent Laenek (franc. Rene-Theophile-Hyacinthe Laënnec; Kemper, 17. februar 1781Kerluan, 13. avgust 1826), je bio francuski lekar, izumitelj stetoskopa (slušalica), koji je uveo novu metodu u fizikalnom pregledu bolesnika, indirektnu auskultaciju.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rene-Teofil-Ijasent Laenek, rođen je u Kemperu, Francuska, 17. februara 1781. Od svoga dede, Mišel Aleksandera Laeneka, koji je bio gradonačelnik Kuimperea od 1763. do 1765., naučio je da tečno govori bretonski, i poznavanje ovog jezika koristilo mu je u prepiskama sa ocem Teofilusom. Nakon smrti Laenekove majke Mišel 1786., od tuberkuloze, njegov otac, poručnik u mornaričkom odeljenjenju u Kuimperu, nije bio sposoban da se brine o njemu, tako da je on čuvan i školovan od strane strica Rektora Elianta, a zatim od Gijoma Fransoa Laeneka, lekara, profesora i direktora Medicinskog fakulteta i rektora Univerziteta u Nantu.

Svoje interesovanje za medicinu Laenek je razvio gledajući svoga strica, Guilama-Fransoa Laeneka franc. Gauillaime-Francois Laennec, kako obavlja lekarsku praksu u Nantu. Njegov otac ga je odvraćao da radi kao lekar, i Rene u tom periodu proučava grčki i piše poeziju. Međutim, tokom 1799., vraća se medicini, i sledeći primer Laenekovih, započinje studije medicine 1800. Studije počinje u Parizu, pod rukovodstvom Žan-Nikolas Korvisara (franc. Nicolas Corvisart des Marest) (1755—1821.), u to vreme Napoleonovog lekara, i mnogih drugih poznatih profesora među kojima je bio i čuveni Dipitren.[2]

Godine 1804, Laenek završava studije medicine, postaje lekar, i počinje da se bavi lekarskom praksom i lečenjem bolesnika. Nešto kasnije bavi se izučavanjem patologije, zajedno sa Gaspar Loran Baleom, sa kojim u toku obdukcija leševa proučava oštećenja organizma izazvana raznim bolestima. Posebnu pažnju posvetio je izučavanju ciroze jetre.

Godine 1816,, Laenek počinje da radi u bolnici Neker, gde pokazuje intesovanje za bolesti pluća i u pregledima bolesnika, sve više počinje da primenjuje fizikalnu metodu za utvrđivanje bolesti, auskultaciju (osluškivanje) koristeći stetoskop sopstvene konstrukcije. Primenom stetoskopa, on uvodi u medicinsku praksu osluškivanje zvukova koji proizvode pojedini organi u zdravom i bolesnom stanju, što će posebno biti korisno u dijagnosici respiratornih bolesti, uključujući i tuberkulozu, koja je u to vreme harala svetom. U februaru 1818., Laenek prvi put predstavlja svoje otkriće (stetoskop), u svom predavanju na Medicinskoj akdemiji, a 1819. i u svom ključnom delu, (franc. De l’Auscultation Médiate ou Trait du Diagnostic des Maladies des Poumon et du Coeur) „Indirektna auskultacija u dijagnostici bolesti pluća i srca“.[3]

Razultati rada i objavnjena knjiga, Laeneku donose slavu i status koji je zasluživao. Dobija katedru na Francuskom koledžu (franc. Collège de France) 1822. i postaje profesor medicine 1823. Nešto kasnije biva imenovan i za direktora medicinske klinike (franc. Hospital de Charité) i profesor Francuskog koledža.

Laenek je bolovao od astme i tuberkuloze. Tuberkuloza, koju je on dugo proučavao, svojim stetoskopom, i od koje je lečio brojne bolesnike, ozbiljno mu je narušila zdravlje. Njegov nećak, Meriadek Laenek, slušajući grudi svoga strica čuo je u njegovom grudnom košu sudbonosni zvuk tuberkuloze, koristeći pri tome stetoskop svog strica da postavi ovu dijagnozu.[4], [5]

Pri kraju svog života Laenek se povlači na svoje imanje u Bretanji, gde umire 13. avgusta 1826. u 45 godini života. U svom zaveštanju, pred smrt, Laenek najveći izum svog života poklanja svom nećaku, rečima;

... Stetoskop smatram najvećim legatom mog života... Znam da sam rizikovao svoj život, ali se nadam će knjiga koju sam izdao biti dovoljna i korisnija od samog života čoveka.

Delo[uredi | uredi izvor]

Jedan od najjednostavnijih pregleda, koji lekari danas vrše, je standardna procedura u metodologiji utvrđivanja bolesti, (osluškivanje) pluća i srca pomoću stetoskopa, aparata koji je u svom prvobitnom obliku, izumeo i patentirao 1819. Laenek.

Jednog dana igrajući se sa decom, slučajno je prislonio uvo na kraj dugačke drvene cevi i odlično čuo kako je jedno dete zagrebalo čiodom po drvetu, na drugom kraju cevi. Čak mu se učinilo da je taj zvuk mnogo razgovetniji preko cevi nego što bi ga inače čuo.

Laenekov stetoskop iz 1819.

Čim je narednog dana otišao u bolnicu, savio je list hartije u obliku cevi, pa je sa jednim krajem na uvu a drugim na bolesniku počeo da sluša rad pluća i srca. Svi šumovi organa su se odlično čuli.

Setio sam se jednostavne i dobro poznate činjenice u akustici... kada sam sa velikog rastojanja čuo slabe tonove na jednom kraju komada drvene cevi, koju sam postavio na uvo sa jedne njegove strane. Odmah, nakon ovog saznanja, savio sam arak papira u neku vrstu upotrebljivog cilindra i jedan kraj postavio na područje srca a drugih na moje uvo, i nije bilo malog iznenađenja i radosti kada sam time mogao da čujem rad srca, na način mnogo jasniji i različitiji, od onog koji sam ikada bio u stanju da čujem samo uz primenu mojeg uva.[3]

Laenek razvija veštinu u dijagnostici oboljenja organa grudnog koša i srca, korišćenjem zvučnih senzacija koje je slušao novim instrumentom (stetoskopom). Zahvaljujući ovim istraživanjima već 1815. godine počela je proizvodnja prvih, drvenih stetoskopa, prema nacrtima Laeneka, a sve veći broj lekara počinje da primenjuje ovu metodu u dijagnostici.

Danas je stetoskop znatno usavršeniji nego onaj iz doba Laeneka, a rad lekara se ne može zamisliti bez ovog jednostavnog instrumenta kojim se obavlja bezbolan pregled.

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Spomen ploča postavljena u znak priznanja Laeneku

Rene-Teofil-Ijasent Laeneku čast u na glavnom trgu u Kemperu, maja 1868, postavljena je bronzana statua koju je izvajao Luj Ežen Lekuesen, koji su mu svojim donacijama podigli bretonski, francuski i lekari drugih zemalja. Takođe njemu u čast na medicinskom fakultetu u Parizu, 1883. postavljena je bronzana Laenekova statua, kao donacija profesor Potaina.

Jedna od 4 medicinske škole na Univerzitetu Klod Bernar u Lionu, njemu u čast, nosi njegovo ime.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rene Theophile Hyacinthe Laënnec (1781–1826): The Man Behind the StethoscopeRene Theophile Hyacinthe Laënnec (1781–1826): The Man Behind the Stethoscope
  2. ^ René-Théophile-Hyacinthe Laënnec na www.whonamedit.com, Pristupljeno 12. 2. 2010.(jezik: engleski)
  3. 3,0 3,1 Laënnec RTH. De l’Auscultation Médiate ou Trait du Diagnostic des Maladies des Poumon et du Cœur. 1st ed. Paris: Brosson & Chaudé; 1819., Pristupljeno 12. 2. 2010.
  4. ^ „The inventor of the stethoscope: Rene Laennec Journal of Family Practice - Find Articles”. Arhivirano iz originala na datum 4. 6. 2012. Pristupljeno 12. 2. 2010. Pristupljeno 12. 2. 2010.
  5. ^ „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Renee-Theophile-Hyacinthe Laennec”. Pristupljeno 12. 2. 2010.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]