Rudno blago Kosmeta
Na teritoriji Kosmeta čija je površina 10.887 km² nalaze se relativno brojne mineralne sirovine, među kojim po značaju dominira lignit. Nešto veći značaj imaju takođe rude olova i cinka relativnog kompleksnog sastava, zatim različiti nemetali, među kojima se ističe magnezit. U preterivanju se ide tako daleko da se Kosmet proglašava zemljom dijamanata i drugog dragog kamenja, platine, nafte i drugih brojnih sirovina.
Ugalj[uredi | uredi izvor]
Ukupne geološke rezerve uglja na Kosmetu su 12-14 milijardi tona. To je meki mrki ugalj, tzv. lignit, čiji je srednji toplotni efekat pri sagorevanju ispod 8 MJ/kg. Srednji sadržaj vlage je oko 45%, sadržaj ukupnog sumpora oko 1%, dok je sadržaj pepela, ako se isključe proslojci jalovine deblji od 1 metar, 10-25%.[1] U 1991. godini na Kosmetu je dobijano oko 11%, dok je Kolubara davala 49% ukupne proizvodnje uglja u SFRJ.
Obojeni metali[uredi | uredi izvor]
Najveći značaj imaju ležišta olova i cinka (Trepča - Stari Trg, Ajvalija-Kišnica, Novo Brdo, i dr.), ali su sadržaji olova i cinka relativno niski (5—6% Olovo+Cink), što se kompenzuje pratećim komponentama, kao što su bizmut, kadmijum, srebro i dr. Učešće rezervi Kosmeta u ukupnim rezervama srebra, olova i cinka iznosi oko 60%, ali u ostalom delu Republike Srbije, u većini olovo-cinkovih ležišta (Kiževak, Blagodat, Podvirovi) sadržaj metala je viši, dok je u drugim ležištima (Veliki majdan, Rudnik) viši sadržaj pratećih komponenti, naročito srebra koje je po vrednosti najznačajniji metal. U svetu, Evropi, pa čak i na Balkanu postoji veliki broj ležišta olova i cinka s mnogo puta većim rezervama i sadržajem olova i cinka preko 10% (Zletovo u Makedoniji i dr.). Interes zemalja članica NATO-a prvenstveno može biti povezan s korišćenjem metalurških kapaciteta ("prljava tehnologija" u ekološkom, ali i u energetskom pogledu), za čije bi popunjavanje bili dovoženi koncentrati iz drugih zemalja.
Ležišta boksita (Kosovski rudnici boksita i krečnjaka - Klina) su od minornog značaja zbog malih rezervi i lošeg kvaliteta (sadržaj gvožđa 2O3 30-38%) i ne mogu biti od interesa za zemlje članice NATO-a, već su usko lokalnog značaja. Rude fero-nikla pripadaju izrazito siromašnim koncentracijama nikla, s prosečnim sadržajima među najnižim koji se eksploatišu u svetu. U Dreničkom rejonu (rudna polja Goleš i Dobroševci) nalaze se najvažnija ležišta silikatnog nikla Glavica i Čikatovo. Ležišta su najvećim delom iscrpljena, a preostale su rezerve za najviše pet godina eksploatacije.
Ostali metali[uredi | uredi izvor]
Nekad značajna ležišta ruda hroma Đakovičkog (Deva, Babaj Boks) i Orahovačkog masiva su odavno iscrpljena i preostale su vanbilansne rezerve. Ipored izvesne perspektivnosti ovih masiva, NATO za njih ne može imati veći interes jer Albanija raspolaže velikom sirovinskom bazom i proizvodnim kapacitetom ove rude.
Uz hromitske rude, u peridotitima Albanije nedavno je pronađeno ekonomski interesantno ležište platine, pa bi, po najgrubljoj analogiji, ova sirovina mogla da se očekuje i na Kosmetu, ali su to samo gruba procenjivanja.
Nemetali[uredi | uredi izvor]
Najveći značaj od nemetala svakako imaju magneziti (ležišta Goleš i Belikamen), ali i oni su pre svega od značaja za SRJ. Ne može se govoriti o većem značaju ovih ležišta za Evropu i šire. Na Kosmetu se nalaze još i manja ležišta glina, dijatomita, kaolina, kvarcnogpeska, tehničkog i arhitektonskog građevinskog kamena, cementnih sirovina, alunita, opala, zeolita, ali je to sve od užeg značaja.
Realnost i preterivanja[uredi | uredi izvor]
U naučno-stručnoj literaturi objavljeni su brojni radovi koji mogu poslužiti za naučno zasnovanu, realnu i objektivnu ocenu stvarnog značaja Kosmetskogmineralno-sirovinskog bogatstva. Na osnovu takvih argumentovanih informacija i podataka moguće je dati, po grupama i vrstama sirovina, kratku, ali realnu ipreciznu ocenu mineralnih sirovina Kosmeta. Prethodno bi valjalo odgovoriti na pitanje zašto se preteruje u ocenama značaja ukupnog mineralno-sirovinskog kompleksa. U tom pogledu može senavesti više razloga:
Prvi je vezan za bogatu istoriju kosmetskog rudarstva, koje je bilo razvijeno još u dalekoj prošlosti, a dostiglo kulminaciju, za ukupne evropske pa i svetske standarde, u srednjem veku. Treba samo podsetiti na činjenicu da je Novo brdo krajem 14. i početkom 15. veka bilo jedan od najvećih rudarskih centara u svetu, da je to bio i veliki grad, noću osvetljen, mnogo pre Londona i drugih evropskih gradova. Olovo i srebro, a u jednom periodu i zlato, u velikim količinama iz kosmetskih rudnika otpremani su u Evropu, o čemu postoje pisani podaci u Dubrovačkom i drugim arhivima.
Drugi razlog su značajne količine rude i metala dobijene iz rudnika Trepča, u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata. O kakvom industrijskom gigantu se radi govori podatak da je reč o sistemu koji je do devedesetih godina 20. veka obuhvatao 32 fabrike i 11 rudnika, sa više od 15.000 zaposlenih radnika. Proizvodile su se rude od olova i cinka do zlata i srebra. [2]
Treći razlog je verovatno povezan s rudničko-topioničarskom proizvodnjom u periodu prve 2-3 decenije posle Drugog svetskog rata, kada su iz Kosmetskih rudnika otkopane i prerađene velike količine rude olova i cinka, pri čemu je, pored osnovnih metala, dobijeno i par hiljada tona pratećih metala: srebra, bizmuta i kadmijuma, kao i izvesne količine zlata.
Četvrti razlog je izrazito propagandnog karaktera, nadovezuje se na prethodni i svodi se na propagandni stereotip: "Sirote etničke Albance eksploatišu Srbi, a "njihova" teritorija je pravi Eldorado - mogli bi od 'svojih' rudnih bogatstava da žive kao što se živi od nafte na Bliskom istoku".
Peti razlog je nastojanje da se mitom o rudnom bogatstvu Kosmeta podstakne interes velikih (multinacionalnih) kompanija za eventualna buduća angažovanja njihovog kapitala, a u sadašnjem trenutku da one podrže vojnu agresiju.
Šesti razlog je pokušaj da se mitom o rudnom blagu Kosmeta zamagle i makar privremeno prikriju pravi strateški ciljevi SAD i razlozi agresije NATO.