SU-5
| SU-5 | |
|---|---|
|
| |
| Osnovne karakteristike | |
| Zemlja porekla | SSSR |
| Namena | samohodni top |
| Početak proizvodnje | 1936. |
| Dimenzije i masa | |
| Oprema | |
| Posada | |
SU-5 je sovjetski laki samohodni top iz klase samohodnih haubica. Napravljen je po ugledu na tenk T-26.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
5. avgusta 1933. godine, Revolucionarno vojno veće SSSR-a usvojilo je dekret „Artiljerijski sistem Crvene armije za drugi petogodišnji plan“, kojim je predviđeno stvaranje „malog tripleksa“ (tri vrste artiljerijskih komada postavljenih na jednoj šasiji). U skladu sa ovom odlukom, u proleće 1934. godine Lenjingradsko eksperimentalno postrojenje za mašinogradnju br. 185 nazvano po S. M. Kirovu počelo je da razvija samohodni artiljerijski top SU-5 na šasiji tenka T-26.
Do jeseni 1934. konstruktorski biro postrojenja pod vođstvom P. N. Sjačintova proizveo je tri samohodna artiljerijska nosača: SU-5-1, SU-5-2 i SU-5-3 koji su se uglavnom razlikovali po oružju. Fabrička ispitivanja sva tri vozila odvijala su se od 1. oktobra do 29. decembra 1934. godine.
Proizvodnja serijskog SU-5-2 započeta je krajem 1935. godine, kada su isporučena prva 4 vozila iz pilot serije. Do leta 1936. proizvedeno je još 6 jedinica, od kojih su dve poslate na vojna ispitivanja. Do kraja godine sastavljeno je još 20 jedinica, nakon čega je proizvodnja SU-5-2 prekinuta i zaustavljen dalji rad na programu „malog tripleksa“.
Varijante i modifikacije[uredi | uredi izvor]
- SU-5-1 - varijanta sa 76 mm puškom, model 1902/30, municija — 8 čaura. Pošto su rezultati ispitivanja otkrili prednosti AT-1, SU-5-1 nije prihvaćen.
- SU-5-2 - varijanta sa 122 mm haubicom, model 1910/30, municija — 4 granate i 6 punjenja. SU-5-2 proizvedeni su u malim serijama, ukupno je proizveden 31 primerak.
- SU-5-3 - varijanta sa minobacačem 152 mm, model 1931. Napravljen je jedan prototip koji je uspešno prošao fabrička ispitivanja krajem 1934. godine i čak učestvovao u paradi na Crvenom trgu. 1935. godine odlučeno je da se napusti serijska proizvodnja SU-5-3, jer šasija tenka T-26 nije bila dovoljno jaka za normalan rad oružja tako značajnog kalibra.
Operacije i borbena upotreba[uredi | uredi izvor]
U leto 1938. Crvena armija je tokom Hasanske bitke koristila pet SU-5-2.[2] Iako je borbena upotreba SU-5-2 iz sastava 2. mehanizovane brigade Crvene armije u borbama na jezeru Hasan bila kratkog veka, u dokumentima vojne komande zabeleženo je da su samohodni topovi „pružali veliku podršku pešadiji i tenkovima“.
U septembru 1939. jedna baterija SU-5 (iz 32. tenkovske brigade Crvene armije) učestvovala je u pohodu na Poljsku, vozila su prešla 320 kilometara, ali nisu učestvovala u bitkama.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ M. V. Kolomiec. T-26. Tяžёlaя sudьba lёgkogo tanka. — M.: Яuza, Strategiя KM, Эksmo, 2007. — S. 104—108.
- ^ Anatoliй Sorokin, Ivan Sliva. 122-mm gaubica obr. 1910/30 gg. V teni «obeliskov slavы» sovetskoй artillerii // «Tehnika i vooruženie», № 9, 2014. S. 37—43.
- ^ Bah I. V. Boevыe mašinы Grigoriя Nikolaeviča Moskvina: častь 1 // Tehnika i vooruženie včera, segodnя, zavtra. — 2013. — № 10. — S. 10—15.