Samojedski narodi

Približna geografska rasprostranjenost samojedskih naroda u 17. veku (šrafirano):
a) Šrafirano i siva pozadina - oblast iz koje su od 17. do 20. veka nestali,
b) Šrafirano i svetlocrvena pozadina - oblast u kojoj su opstali od 17. do 20. veka;
Geografska rasprostranjenost u 20. veku (crvena):
a) Svetlocrvena - oblast u kojoj su opstali od 17. do 20. veka,
b) Tamnocrvena - oblast u koju su se proširili od 17. do 20. veka.

Samojedski narodi su porodica naroda starosedelaca ruskog zapadnog Sibira. Jezici ovih naroda pripadaju samojedskoj porodici jezika, koja sa ugro-finskim jezicima čini uralsku grupu jezika.

Ime

Ime porodice naroda Samojedi potiče od ruske reči samodin (rus. самодин) ili samojed (rus. самоеды), što je prema nekim izvorima uvredljiv termin, a prema drugim to nije.

Narodi

• Samojedi:
  • Severni Samojedi:
    • Nganasani
    • Enci (Eneci )
    • Nenci (Neneci)
    • Jurati
  • Južni Samojedi:
    • Selkupi
    • Sajanski Samojedi:
      • Kamasinci (Kamasi, Kamasini)
        • Kamasinci (u užem smislu)
        • Kojbali (Kojbalci)
      • Matori (Matorci, Motori, Motorci)
        • Matori (u užem smislu)
        • Karagasi
        • Tajgijci (Tajgi)
      • Sojoti

Samo 4 samojedska naroda su opstala do 21. veka, to su: Nenci, Enci, Nganasani i Selkupi. Ostale narode su asimilovali Rusi, turkijski narodi (većinu su asimilovali Hakasi), Burjati (asimilovali su Sojote) i Nenci (asimilovali su Jurate).

Literatura

• Balzer, Marjorie (1999). The Tenacity of Ethnicity. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00673-4. 
• Arctic Institute of North America (1961). Anthropology of the North: Translations from Russian Sources. University of Toronto Press. str. 219.