Svrabež

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Svrabež
LatinskiPruritus
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostDermatologija
MKB-10L29
MKB-9-CM698
DiseasesDB25363
MedlinePlus003217
eMedicinederm/946
Patient UK[https://patient.info/doctor/itching-pro itching-pro Svrabež]
MeSHD011537

Svrabež, svrbež, (lat. pruritus), je subjektivna patološka pojava na koži i sluzokoži koja prati neke kožne i druge bolesti, a manifestuje se neprijatnim senzacijama koje izazivaju želju (refleks), za češanje ili grebanje. Svrabež ne treba mešati sa drugim subjektivnim osećajima kao što su gmizanje, parestezija, peckanje i bol. Svrabež u ustima je izuzetno redak i tada je obično lokalizovan na tvrdom nepcu, a provocira ga dodir jezika.[1],

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Svrabež je simptom koji nas upozorava da je telo došlo u dodir sa štetnom materijom. Na završecima nervnih vlakana nalaze se sitna telašca koja mogu primati poruke i slati ih u mozak. Neka od njih osetljivija su na toplotu, svetlost, pritisak i bol. Kada se stimulišu „telašca za bol“ osećamo svrabež.

Hemijski gledano, kada počešemo mesto koje nas svrbi naši mastociti (tip belih krvnih ćelija koje su uključene u alergijske reakcije) oslobađaju histamin. Histamin se veže za receptore na prisutnim nervnim završecima i osećamo svrabež. Ljudi koji boluju od alergija, proizvode višak histamina zbog prisustva određenih materija u organizmu koja drugu osobu možda uopšte ne bi nadražila.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Patofiziološki na osnovu mehanizma nastanka, razlikujemo sledeće oblike svrabeža;[2]

Kožni ili neuropatski ili svrabež nastao u perifernom nervnom sistemu,

Kožni ili neuropatski, svrabež potiče iz kože i periferni je ili pruritoceptivni oblik svrabeža, a može biti izazvan raznim uzročnicima koji mogu biti mehanički, hemijski, toplotni i električni. Za njegov nastanak odgovorni su aferentni primarni neuroni koji izazivaju histaminom indukovan svrabež u mielinskim omotačima c-vlakana. Najveći deo receptora c-vlakana nalazi se na njihovom vrhu između dva sloja kože, epiderma i derma (prelazni sloj kože).

Neuropatski, neurogeni ili psihogeni svrabež ili svrabež nastao u centralnom nervnom sistemu

Neuropatski svrabež može da potiče iz bilo koje tačke duž aferentnog puta, kao rezultat oštećenja nervnog sistema. Može biti izazvan bolestima ili poremećajem funkcija centralnog nervnog ili perifernog nervnog sistema.[3]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Svrabež je neprijatan osećaj koji najčešće izaziva češanje ili grebanje. Refleks češenja koji izaziva svrabež, je vrlo moćan i uzrokuju ga refleks kičmene moždine koji locira mesto svrabeža i ruku usmerava prema njemu. Češanje olakšava svrabež uklanjanjem nadražaja ili češnjem se izaziva dovoljno snažan bol, kojim potiskujemo signal svrabeža u kičmenoj moždini.

Nakon intenzivnog ili nekontrolisanog češanja mogu nastati posledice u vidu ogrebotina (lat. exscoriatio), koje se naknadno mogu zagaditi. Pojava sekundarnog zapaljenja izazvanog infekcijom ogrebotina, još više pojačava svrabež a time i češanje. Na taj način nastaje „začaran krug“ koji se često teško može prekinuti.[5]

Svrabež kože[uredi | uredi izvor]

Šuga je jedan od uzroka svrbeža.
Plikovima izazvan svrabež
Promene kod atletskog stopala prati svrabež

Svrabež kože, (lat. pruritus dermogenes) najčešće prati neke kožne bolesti (dermatoze) i može se razvrstati;

Prema lokalizaciji
  • lokalizovan
  • generalizovan
Prema trajanju
  • trajan,
  • povremen,
  • ravnomeran,
  • u napadima (pr. kod šuge kada se javlja samo noću)
Prema intenzitetu subjektivnog osećaja
  • neznatan,
  • nešpodnošljiv
Prema uzroku nastanka
  • nepoznatog uzroka (lat. pruritus sine materia),
  • poznatog uzroka (ako prati određene internističke i kožne bolesti) (jez-lat pruritus symptomaticus) i često je prvi znak tih bolesti.
  • psihogeni svrabež; najčešće je izmešan sa parestezijom, pečenjem, i može pratiti neke bolesti nervnog sistema.

Svrabež genitalija[uredi | uredi izvor]

Perianalni svrabež[uredi | uredi izvor]

Perianalni svrabež (lat. pruritus perianalis), javlja se u predelu čmara i najčešće je uzrokovan;

Hematološki svrabež[uredi | uredi izvor]

Gvožđe je kritični faktor u mnogim enzimskim reakcijama. Iako se pokazalo da nedostatak gvožđa nije uzrok svrbeža, on može doprineti njegovoj pojavi kroz različite metaboličke puteve.

Pacijenti bez pruritusa i gvožđa ne moraju biti anemični; ovo zapažanje sugeriše da svrabež može biti povezan sa gvožđem, a ne sa hemoglobinom.

Pacijenti sa policitemijom vera imaju povećan broj bazofila i mastocita u koži, koji su povezani sa svrabom. Svrab se obično javlja tokom hlađenja nakon vrućeg tuša.

Za prostaglandine mastocita i povećanu degranulaciju trombocita, koji dovode do oslobađanja serotonina i prostanoida, smatra se da su važni medijatori svrbeža, zajedno sa nedostatkom gvožđa, što može biti faktor koji doprinosi njegovoj pojavi.

Činjenica da aspirin i paroksetin ublažavaju ovaj oblik pruritusa sugerišu da serotonin iz trombocita može igrati važnu ulogu. Međutim, jedna studija je pokazala da je koncentracija trombocitnog serotonina ista kod policitemskih pacijenata sa i bez svrbeža.[6]

Bubrežni ilu uremični svrabež[uredi | uredi izvor]

Bubrežni ilu uremični svrabež se može javiti kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom  i to najčešće kod onih koji su na hemodijalizi.

Iako je sinonim za bubrećni svrabež uremički pruritus; međutim, utvrđeno je da uremični svrabež nije rezultat povišenog nivoa uree u serumu, jer stvarna pruritogena supstanca još nije identifikovana. Na to ukazuje i činjenica da je svrabež je ponekad odsutan kod osoba sa akutnom bubrežnom insuficijencijom; zbog toga što u njegovu pojavu nisu uključeni serumski medijatori osim uree i kreatinina.

Endokrini svrabež[uredi | uredi izvor]

  • Hipertireoidizam je povezan sa svrabežom. Višak tiroidnog hormona može aktivirati kinine zbog povećanog metabolizma u tkivima ili može smanjiti prag svraba kao rezultat toplote i vazodilatacije.
  • Hipotireoidizam takođe uzrokuje svrabež koji je verovatno sekundaran i izazvan je kserozom.
  • Šećerna bolest je još jedan mogući uzrok svrabeža, ali uzrok i posledica ostaju nedokazane. Mada se zna da metaboličke abnormalnosti, autonomna disfunkcija, anhidroza i dijabetesna neuropatija mogu doprineti pojavi svrabeža.

Svrabež kod malignih stanja[uredi | uredi izvor]

Brojne studije povezuju svrabež sa skoro svakom vrstom maligniteta. Kao mogući uzrok svrabež navodi se oslobađanje toksina i uloga imunog sistema povezanog sa malignitetom.

  • Hronični svrabež bez pratećih kožnih promena je faktor rizika za nedijagnostikovanost hematoloških i bilijarnih maligniteta, ali ne i drugih maligniteta.[7]
  • Kod pacijenata sa Hočkinovom bolešću, leukopeptidaza i bradikinin su najčešći pruritogeni medijatori koji se oslobađaju kao autoimuni odgovor na maligne limfoidne ćelije.
  • Karcinoidni sindrom može biti povezan sa svrabežom izazvanim serotoninom.
  • T-ćelijski limfom može izazvati tvrdokorni svrabež jer produkuje citokinski interleukin 31, kao medijator svrbeža.[8]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje svrabeža može biti etiološko i simptomatsko.[9]

Etiološka terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje svrabeša prvenstveno mora da bude etiološko, usmereno prema uzročniku koji ga je izaziva.

Simptomatska terapija[uredi | uredi izvor]

Simptomatska terapija prema načinu primene lekova može biti lokalna i opšta:

Lokalna simptomatska terapija

Simptomatsko lečenje se prvenstveno primenjuje kod lokalizovanog pruritusa primenom lokalne terapije;

Opšta simptomatska terapija

Kod opšteg simptomatskog lečenja generalizovanog svrabeža koriste se:

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Batetto M.,Fettich J, Deramtovenerologija, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1977 pp. 35-36
  2. ^ Yosipovitch G, Greaves MW, Schmelz M (2003). „Itch”. Lancet. 361 (9358): 690—4. PMID 12606187. doi:10.1016/S0140-6736(03)12570-6. Pristupljeno 24. 11. 2009.
  3. ^ a b Twycross R, Greaves MW, Handwerker H, et al. (2003). „Itch: scratching more than the surface”. QJM. 96 (1): 7—26. PMID 12509645. doi:10.1093/qjmed/hcg002. Pristupljeno 24. 11. 2009.(jezik: engleski)
  4. ^ Bernhard JD (2005). „Itch and pruritus: what are they, and how should itches be classified?”. Dermatol Ther. 18 (4): 288—91. PMID 16296999. S2CID 7107271. doi:10.1111/j.1529-8019.2005.00040.x. , Pristupljeno 24. 11. 2009.(jezik: engleski)
  5. ^ Reamy BV, Bunt CW, Fletcher S; A diagnostic approach to pruritus. Am Fam Physician. 2011 Jul 1584(2):195-202.
  6. ^ Diehn F, Tefferi A. Pruritus in polycythaemia vera: prevalence, laboratory correlates and management. Br J Haematol. 2001 Dec. 115 (3):619-21.
  7. ^ Fett N, Haynes K, Propert KJ, Margolis DJ. Five-year malignancy incidence in patients with chronic pruritus: a population-based cohort study aimed at limiting unnecessary screening practices. J Am Acad Dermatol. 2014 Apr. 70 (4):651-8.
  8. ^ Rowe B, Yosipovitch G. Malignancy-associated pruritus. Eur J Pain. 2016 Jan. 20 (1):19-23.
  9. ^ Seccareccia D, Gebara N; Pruritus in palliative care: Getting up to scratch. Can Fam Physician. 2011 Sep57(9):1010-3, e316-9.
  10. ^ Hercogová J (2005). „Topical anti-itch therapy”. Dermatologic therapy. 18 (4): 341—3. PMID 16297007. S2CID 31573591. doi:10.1111/j.1529-8019.2005.00033.x. 
  11. ^ Botero F. Pruritus as a manifestation of systemic disorders. Cutis. 1978; 21:873-880.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bolier AR, Peri S, Oude Elferink RP, et al; The challenge of cholestatic pruritus. Acta Gastroenterol Belg. 2012 Dec75(4):399-404.
  • Sanders, Kristen M.; Nattkemper, Leigh A.; Yosipovitch, Gil (2016). „Advances in understanding itching and scratching: A new era of targeted treatments”. F1000Research. 5: 2042. PMC 4995681 Slobodan pristup. PMID 27610225. doi:10.12688/f1000research.8659.1 Slobodan pristup. 
  • Hydroxyzine (Atarax, Ucerax): risk of QT interval prolongation and Torsade de Pointes; Medicines and Healthcare products Regulatory Agency (MHRA), April 2015
  • Levy C; Management of pruritus in patients with cholestatic liver disease. Gastroenterol Hepatol (N Y). 2011 Sep7(9):615-7.
  • Tominaga M, Takamori K; An update on peripheral mechanisms and treatments of itch. Biol Pharm Bull. 201336(8):1241-7.
  • Xander, Carola; Meerpohl, Joerg J.; Galandi, Daniel; Buroh, Sabine; Schwarzer, Guido; Antes, Gerd; Becker, Gerhild (2013). „Pharmacological interventions for pruritus in adult palliative care patients”. Ur.: Xander, Carola. Cochrane Database of Systematic Reviews. str. CD008320. PMID 23749733. doi:10.1002/14651858.CD008320.pub2. .
  • Pogatzki-Zahn E, Marziniak M, Schneider G, et al; Chronic pruritus: targets, mechanisms and future therapies. Drug News Perspect. 2008 Dec21(10):541-51.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сврабеж&oldid=27441043”