Spisak danskih vladara

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ovo je spisak danskih vladara od Gorma Starog do danas.

Za vladare pre Gorma videti spisak legendarnih danskih vladara.

Kraljevina Danska (935—1375)[uredi | uredi izvor]

Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Dinastija Knitlinga Gorm Stari
(Gorm den Gamle)		 935—958 Bio je prvi poznati kralj Danske; vladao je Jilandskim Vikinzima. On počinje ujedinjavati danske državice. Podigao je razna utvrđenja na Jilandu[1]. Gorm Stari
Dinastija Knitlinga Harald Plavozubi
(Harald Blåtand)		 958—986 Sin Gorma i Ture;
  • Ujedinjenje Danske;
  • 960. - Primanje hrišćanstva;
  • Jiland stavljen pod okrilje Hamburške nadbiskupije;
  • Uspešni ratovi sa Norveškom[2], Pruskom i Pomeranskim Slovenima;
  • Vrhunac kraljevine;
  • Gubitak poseda u Engleskoj;
  • Osvajanje južne Skandinavije[3].
 Harald Plavozubi
Dinastija Knitlinga Sven I Rašljobradi
(Svend Tveskæg)		 986—1014 Sin Haralda Plavozubog i Tove od Bodrića;
  • Novi uspešni ratovi sa Norveškom, Pruskom i Pomeranskim Slovenima;
  • 994. - prva invazija na Englesku;
  • Od 1012. do 1013. - druga Invazija na Englesku: Engleska je došla pod dansku vlast[4][3].
 Sven I Rašljobradi
Dinastija Knitlinga Harald II Danski
(Harald)		 1014—1018 Sin Svena Rašljobradog i Gunhilde od Vendena;
  • Odbio je vladati zajedno sa bratom;
  • Engleska se oslobađa njegove vlasti: nova invazija na Englesku: njegov brat Knut Veliki postaje kralj Engleske.
 Harald II
Dinastija Knitlinga Knut Veliki
(Knud den Store)		 1017—1035 Sin Svena Rašljobradog i Gunhilde od Vendena;
  • Nasladio je brata na prestolu;
  • 1028. - Obrazovana moćna pomorska kraljevina, kju su sačinjavali: Danska, Norveška, Švedska i Engleska;
  • Bio je omiljen u narodu;
  • Ujedinio je danske i engleske zakone u jedan zakonik - Tinglid[3][5];
  • Početak feudalizacije i učvršćivanje hrišćanstva;
  • Bio je najveći vladar Danske[3].
 Knut Veliki
Dinastija Knitlinga Harteknut
(Hardeknud)		 1035—1042 Sin Knuta Velikog i Eme od Normandije;
  • od 1030. očev savladar u Danskoj;
  • 1035. - očeva smrt: gubitak Norveške i Engleske, na presto u Engleskoj dolazi Hartakuntov brat Harold;
  • Širio je glasine o bratovljevoj nezakonitosti;
  • (1035—1042) - građanski rat u Danskoj, opadanje države;
  • 1037. - opasnost od norveške invazije: Harteknut priznaje brata za kralja Engleske;
  • 1040. - dolazak na vlast u Engleskoj: bratovljevo telo je bačeno u Temzu;
  • Omrznut u Engleskoj: neuspešna pobuna protiv Harteknutove vlasti u Vusteru;
  • 1041. - Edvard Ispovednik je pod pritiskom plemstva proglašen za Harteknutovog naslednika.
  • 1042. - ubio ga je erl od Nortumbrije[6][3].
 Harteknut
Dinastija Lepokosi Magnus I Dobri
(Magnus den gode)		 1042—1047 Nije imao nikakvih porodičnih veza sa prethodnim vladarom, niti sa njegovom dinastijom;
  • 1042. - na vlast ga je dovelo plemstvo, međutim Sven Estridson mu je osporio presto;
  • Magnus pobeđuje Slovene i dobija autoritet nad podanicima: Sven je poražen[7];
  • Vrhovna vlast nad Engleskom[3];
  • od 1045. on vlada zajedno sa stricem Haraldom III Surovim;
  • 1047. - izbija sukob među savladarima: Magnus umire[7].
 Magnus I Dobri
Dinastija Estridsona Sven II Estridson
(Svend Estridsen)		 1047—1074 Sestrić Knuta Velikog;
  • (1047—1066) - borio se oko vlasti sa Haraldom Surovim;
  • 1066. - Harald gine u invaziji na Englesku: Sven pobeđuje u ratu.
  • 1069. - neuspešna invazija na Englesku;
  • 1070. - mir sa Englezima;
  • Crkvene reforme: pokušaj odcepljenja Danske crkve od crkve Svetog rimskog carstva[8], Danska se deli na nekoliko biskupija[9];
 Sven II Estridson
Dinastija Estridsona Harald III Hen
(Harald)		 1074—1080 Sin Svena Estridsona;
  • Zbog nezakonitosti vladavina mu je bila dovedena u pitanje;
  • Uveo je nove zakone, Haraldove zakone, koji reformišu crkvu[10].
 Harald Hen (Tocilo)
Dinastija Estridsona Knut IV od Danske
(Knud IV den Hellige (Sankt Knud))		 1080—1086 Sin Svena Estridsona;
  • Uveo je obavezni desetak u korist crkve: veliki ustanak danskog seljaštva;
    • 1086. Knutova pogibija i crkva ga proglašava za sveca[9].
 Knut IV Sveti
Dinastija Estridsona Olaf I Gladni
(Oluf Hunger)		 1086—1095 Sin Svena Estridsona;
  • Vladavinu mu je, zbog slabih prinosa, obeležila glad[11].
 Olaf I Gladni
Dinastija Estridsona Erik I od Danske
(Erik Ejegod)		 1095—1103 Sin Svena Estridsona;
  • Ustanovljena nadbiskpija u Lundu;
  • Crkva postaje krupni zemljoposednik;
  • Uzimanje crkve pod zaštitu;
  • Novi seljački nemiri zbog crkvenih nameta;
  • Seljaštvo postepeno pada u zavisnost od krupnih crkvenih i svetovnih zemljoposednika;
  • Povratak robovlasničkog društva zbog krupnih zemljoposeda i obrazovanja klasa: robovima su postojali ratni zarobljenici i dužnici koji ne bi isplatili dug, a ponekad su robovi i kupovani.
  • Usporavanje feudalizacije zbog postojanja velikh slobodnih teritorija: omogućavanje seljaštvu da odlazi na nezauzetu zemlju;
  • Erik je objavio da su sve nezauzete zemlje kraljevska svojina, a seljaci koji se na njih nasele — kraljevski seljaci, koji moraju da ispunjavaju obaveze u korist kralja kao sopstvenika zemlje: ostalim seljacima bile su nametnute dažbine i obaveze u korist kralja. Aristokratija i sveštenstvo bili su njih oslobođeni[9].
 Erik I Svedobri
Dinastija Estridsona Nils od Danske
(Niels)		 1103—1134 Sin Svena Estridsona;
  • Ustanovljena nadbiskpija u Lundu;
  • Crkva postaje krupni zemljoposednik;
  • Uzimanje crkve pod zaštitu;
  • Novi seljački nemiri zbog crkvenih nameta;
  • Seljaštvo postepeno pada u zavisnost od krupnih crkvenih i svetovnih zemljoposednika;
  • Povratak robovlasničkog društva zbog krupnih zemljoposeda i obrazovanja klasa: robovima su postojali ratni zarobljenici i dužnici koji ne bi isplatili dug, a ponekad su robovi i kupovani.
  • Usporavanje feudalizacije zbog postojanja velikh slobodnih teritorija: omogućavanje seljaštvu da odlazi na nezauzetu zemlju;
  • Nils je objavio da su sve nezauzete zemlje kraljevska svojina, a seljaci koji se na njih nasele — kraljevski seljaci, koji moraju da ispunjavaju obaveze u korist kralja kao sopstvenika zemlje: ostalim seljacima bile su nametnute dažbine i obaveze u korist kralja. Aristokratija i sveštenstvo bili su njih oslobođeni[9].
 Nils
Dinastija Estridsona Erik II od Danske
(Erik Emune)		 1134—1137 Sin Erika I;
  • Neuspešni ratovi sa Slovenima i Norvežanima;
  • Uništenje uzurpatora;
  • Neuspešne crkvene reforme;
  • Nezadovoljstvo u Danskoj;
  • 1137. - Erikovo ubistvo[12].
 Erik Pamtljiv
Dinastija Estridsona Erik III od Danske
(Erik Lam)		 1137—1146 Praunuk Magnusa Dobrog, unuk (po majci) Erika I od Danske;
  • Miroljubiva politika;
  • Pokušaj zbližavanja sa Svetim rimskim carstvom;
  • Porodične pobune i spletke;
  • 1146. - Erik zbog nesposobnosti abdicira[13].
 Erik Jagnje
Dinastija Estridsona Sven III od Danske
(Svend Grathe)		 1146—1157 Sin Erika Pamtljivog;
  • Vladao zajedno sa bratom Knutom;
  • Počeo je da deli feude riterima;
  • Danci pljačkaju Baltik;
  • Nastavak feudalizacije;
  • Rivalstvo sa Svetim rimskim carstvom
  • Borbe sa Baltičkim Slovenima;
  • Danska je snabdevač severne Nemačke ribom i, jednim delom, poljoprivrednim proizvodima — mesom i žitom: oni su počeli da igraju vidnu ulogu u severnoj trgovini[9].
 Sven III
Dinastija Estridsona Knut V od Danske
(Knud V Magnussen)		 1146—1157 Sin Erika Pamtljivog i Ričeze Pjast;
  • Vladao zajedno sa bratom Svenom;
  • Počeo je da deli feude riterima;
  • Danci pljačkaju Baltik;
  • Nastavak feudalizacije;
  • Rivalstvo sa Svetim rimskim carstvom
  • Borbe sa Baltičkim Slovenima;
  • Danska je snabdevač severne Nemačke ribom i, jednim delom, poljoprivrednim proizvodima — mesom i žitom: oni su počeli da igraju vidnu ulogu u severnoj trgovini[9].
 Novčić sa likom Knuta V
Dinastija Estridsona Valdemar I Danski
(Valdemar den Store)		 1157—1182 Unuk Erika Svedobrog;
  • Delio je feude riterima;
  • Danci pljačkaju Baltik;
  • Nastavak feudalizacije;
  • Borbe sa Baltičkim Slovenima;
  • Danska je snabdevač severne Nemačke ribom i, jednim delom, poljoprivrednim proizvodima — mesom i žitom: oni su počeli da igraju vidnu ulogu u severnoj trgovini;
  • Danska osvajanja: »krstaški ratovi« protiv pagana;
  • 1166 - osvajanje slovenskog grada Arkone na ostrvu Rujani (Rigenu) i rušenje i pljačkanje hrama Svetovida: Rujanski kneževi postaju danski vazali[9].
 Valdemar Veliki
Dinastija Estridsona Knut VI Danski
(Knud)		 1182—1202 Sin Valdemara Velikog;
  • Delio je feude riterima;
  • Danci pljačkaju Baltik;
  • Nastavak feudalizacije;
  • Danska je snabdevač severne Nemačku ribom i, jednim delom, poljoprivrednim proizvodima — mesom i žitom: oni su počeli da igraju vidnu ulogu u severnoj trgovini;
  • Nastavak jačanja Danske;
  • Uplitanje u Norveške međusobice;
  • Građanski rat u Svetom rimskom carstvu: Dansko osvajanje Primorja, Holštajna, Meklenburga, Libeka i Hamburga;
  • Knut uzeo je titulu »kralja Danaca i Slovena« (Rex Danorum et Slavorum)[9].
 Knut VI
Dinastija Estridsona Valdemar II Danski
(Knud)		 1202—1241 Sin Valdemara Velikog;
  • Delio je feude riterima;
  • Danci pljačkaju Baltik;
  • Nastavak feudalizacije;
  • Danska je snabdevač severnu Nemačku ribom i, jednim delom, poljoprivrednim proizvodima — mesom i žitom: oni su počeli da igraju vidnu ulogu u severnoj trgovini;
  • Nastavak jačanja Danske;
  • Nicanje gradova;
  • Proširivanje na Istoku: osvajanje Ezela;
  • »Krstaški rat« biskupa Rige protiv Estonaca: osvajanje Estonije i osnivanje grada Revela (Talin).
  • Sukob sa Svetim rimskim carstvom: Valdemarovo zarobljavanje i odricanje i odricanje svih južnih osvajanja i Estonije: Rujana ostala u danskim rukama.
  • Povratak Estonije;
  • Podelio je državu sinovima, od kojih je svaki docnije težio da od dobijenog dela načini nasledni posed[9].
 Valdemar Pobednik
Dinastija Estridsona Erik IV Danski
(Erik Plovpenning)		 1241—1250 Sin Valdemara Pobednika i Berengarije od Portugalije;
  • Delio je feude riterima;
  • Bio je kandidat za nemački presto;
  • Od 1242. - sukobi sa bratom Abelom na južnom Jilandu: Danska je klonula;
    • 1249. - Abel pljačka Kopenhagen;
    • 1250. - pobuna u ostacima Erikovih redova: njegova pogibija[14].
 Erik VI
Dinastija Estridsona Abel Danski
(Knud)		 1250—1252 Sin Valdemara Velikog;
  • Delio je feude riterima;
  • Neuspešne pobune protiv njegove vlasti;
  • Tiranin;
  • Od 1242. - sukobi sa bratom Eerikom na južnom Jilandu: Danska je klonula;
    • 1249. - Abel pljačka Kopenhagen;
    • 1250. - pobuna u ostacima Erikovih redova: Abel postaje kralj; Erikova pogibija
  • Unutrašnja konsolidacija države[15].
 Abel
Dinastija Estridsona Kristof I
(Christoffer)		 1252—1259 Sin Valdemara Pobednika i Berengarije od Portugalije;
  • Delio je feude riterima;
  • Ogorčeno je ratovao protiv braće;
  • Opadanje političkog i međunarodnog značaja Danske: jačanje nemačkog i Hanzinog uticaja, posebno Holaštajna i Libeka;
  • Hanza dobija značajne povlastice: Libek i još neki gradovi dobijaju kontoare i kvartove u većini danskih gradova;
  • Niko ne plaća porez i niko nikog ne kažnjava zbog toga;
  • Uvoz loše robe, nema izvoza;
  • Kraj danskih trgovaca i zanatlija;
  • Opadanje centralne vlasti;
  • 1259. - Kristof je otrovan tokom pričešća i umro je[9].
 Kristof I
Dinastija Estridsona Erik V Danski
(Erik Klipping)		 1259—1286 Sin kralja Kristofa i Margarite Pomeranske;
  • Dalje opadanje centralne vlasti;
  • Delio je feude riterima;
  • Sukobi sa svemoćnom crkvom:
    • Crkva traži potpunu samostalnost u pravosuđu;
    • Crkva dobija ono što je tražila;
  • Pritisak plemstva: povelja iz Niborga: kralj se obavezuje da će svake godine sazivati narodnu skupštinu Danehof.
  • 1286. - Pokušaj da se izbegne obećanje: Erikovo ubistvo[9].
 Erik V Hliping
Dinastija Estridsona Erik VI Danski
(Erik Menved)		 1286—1319 Sin Erika Hlipinga i Agnes od Brandenburga;
  • 1276. - proglašen za očevog savladara;
  • (1286—1293) - zemljom su vladali njegovi regenti;
  • Stalne pobune;
  • Rat s Norveškom;
  • Sklopio je savez sa Švedskom;
  • (1294—1300) - strahoviti sukobi sa crkvom.
  • 1307. - osvajanje Libeka i raznih malih grofivija na obali Baltičkog mora;
  • 1312. - osvajanje Rostoka, posle dugog otpora;
  • (1300—1319) - sukobi sa bratom Kristofom;
    • Kristof ga pobeđuje zbog ogromnih poreza koje je Erik nametrnuo[16].
 Erik Menved
Dinastija Estridsona Kristof II
(Christoffer)		 1319—1326 Sin Erika Hlipinga i Agnes od Brandenburga;
  • Kada je biran za kralja uzeta je od njega pismena obaveza da će se pridržavati privilegija aristokratije i crkve: da duhovna lica neće pozivati pred kraljevski sud, da na crkvu neće udarati nikakve dažbine, da u svoje veće neće puštati strance, da im neće davati feude i da neće počinjati nikakav rat bez saglasnosti aristokratije;
  • Plemstvo pretvara svoja lena u potpunu naslednu svojinu, oslobođenu svih dažbina;
  • Mnogi slobodni seljaci gube svoje zemlje i bivaju prinuđeni da traže »zaštitu« od krupnih zemljoposednika, koji su prelazili u položaj kmetova[9];
  • 1326. - pobuna protiv Kristofa: njegov pad s vlasti[17].
 Kristof iz mladih dana
Dinastija Estridsona Valdemar III Danski
(Valdemar)		 1326—1329 Abelov čukununuk;
  • 1326. - jednim plemićkim pučem je došao na vlast: odricanje od vojvodstva Šlezviga, vojvoda Šlezviga postaje Gerard, Valdemarov glavni oslonac;
  • 1329. - uništenje Gerardove moći: Valdemar gubi presto[18].
 Novčić sa likom Valdemara III
Dinastija Estridsona Kristof II, druga vladavina 1329—1332 Sin Erika Hlipinga i Agnes od Brandenburga;
  • 1329. - ponovo je došao na presto, zbog svojih ustupaka plemstvu;
  • Slabljenje centralne vlasti;
  • 1331. - Bitka kod Šlezviga: Kristof i Johan, su poraženi od strane Valdemara i Gerarda[17].
 Bista kralja Kristofa
Anarhija 1332—1340
  • Rasulo u Danskoj;
  • Pretendenti za danski presto su bili:
  • Gotovo celu Dansku su osvojili pretendenti: Šveđani, Hanza, vojvode Šlezviga i grofovi Holštajna;
  • Pod kraljevskom vlašću ostao samo severni Jiland[9].
Dinastija Estridsona Valdemar IV Danski (Valdemar Atterdag) 1340—1375 Sin Kristofa II i Eufimije od Pomeranije;
  • Oslanjao se na ritere i slobodno seljaštvo;
  • Ojačao je svoju vlast;
  • 1346. - prodaja Estonije Tevtonskom redu za 19 000 srebrnih maraka: za taj novac je kupio znatan deo založenih kraljevskih domena;
  • Dažbine seljaka koji su živeli na tim domenima postao je važan prihod kraljevstva;
  • Od 1349. - vladao je čitavom Danskom zapadno od Zunda;
  • 1357. - poraz grofova Holštajna;
  • 1366. - poraz Šveđana: Danci osvojili jugozapad Skandinavije sa Zundom;
  • Na Zundovim lovištima haringa, gde se u septembru i oktobru svake godine okupljalo 40 000 brodova sa 300 000 ribara: carine na ta lovišta su postale najvažniji izvor prihoda kraljevine;
  • Vojne reforme;
  • Gradio je zamkove i davao im svojim pristalicama;
  • Neuspešni ustanci feudalaca: još veće jačanje kraljevskog domena, kada su feudalci poumirali od crne smrti od 1349. do 1350. godine;
  • Rat sa Hanzom;
    • 1361. - osvajanje Vizbija na Gotlandu, važnog centra Hanzine trgovine: dobijanje velikog plena;
    • Poraz Hanzine flote;
    • 1367. - Kelnska konfederacija: ujedinjenje 60 Hanzinih gradova protiv Danske;
    • Bitka kod Kopenhagena: Valdemar je poptuno poražen;
    • 1370. - Štralzundski mir: Hanzi su priznate sve privilegije, ustupio joj je nekoliko utvrđenih mesta na jugu Skandinavskog poluosrtva i dao joj pravo da se meša u izbor danskog kralja, pa čak i bez saglasnosti Hanze nije mogao biti izabran kralj Danske[9].
 Valdemar Aterdag prikazan na savremenoj fresci u crkvi Svetog Petra u Nestvedu

Kalmarska unija (1375—1523)[uredi | uredi izvor]

Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Dinastija Bjalbo Olaf II Danski (Oluf) 1375—1387 Unuk (po majci) Valdemara Aterdaga;
  • Njegova majka se postarala da bude izabran za danskog kralja;
  • Bio je maloletan;
  • 1380. - nasledio je norveški presto;
  • Njegova majka Margarita je kao regentkinja vladala obema državama;
  • 1387. - umro je još uvek mlad[9].
 Olaf Hokonson
Dinastija Estridson Margareta I Danska (Margrete) 1387—1412 Kćerka Valdemara Aterdaga, majka Olafa Hokonsona;
  • Bila je regnetkinja svog sina;
  • Koristila se unutrašnjoj borbi u Švedskoj i 1389. godine došla do Švedske krune: jedino je Stokholm do 1397. ostao u švedskoj vlasti;
  • Stajala je na čelu ogromne države, koja je obuhvatala Dansku, Norvešku i Švedsku;
  • Njegova majka Margarita je kao regentkinja vladala obema državama;
  • 1397. - u Kalmaru, na skupu duhovne i svetovne aristokratije sve tri kraljevine, kraljevine Švedske i Norveške su ujedinjene pod danskom vlašću, donoseći samo koristi Danskoj;
  • Švedska aristokratija bila je primorana da stupi u uniju s Danskom, ali se danska politika kosila sa interesima švedskih feudalaca;
  • Ograničavanje prava aristokratije, oduzimanje kraljevskih zemalja koje je ona prisvojila, deljenje feuda u Švedskoj Dancima, rušenje feudalnih zamkova — sve je to izazivalo duboko nezadovoljstvo među švedskom aristokratijom;
  • Spoljna politika Danske, koja je bila usmerena protiv Hanze i Holštajna, gazila je interese Švedske, koja je želela da s Nemačkom uspostavi neposrednu trgovačku vezu: krajnje su bili nezadovoljni sopstvenici rudnika, tesno povezani s Hanzom, kojoj su prodavali gvožđe i bakar;
  • Dansko činovništvo dozvoljavalo je sebi sva moguća ugnjetavanja i iznuđivanja;
  • Dansku je vlast pratilo jačanje feudalnog ugnjetavanja. Danski feudalci, koji su dobili zemljoposede u Švedskoj, pretvarali su seljake u kmetove i ugnjetavali ih;
  • Danska vlada privukla je na svoju stranu više sveštenstvo u Norveškoj, popunila državni savet Norveške Dancima, uvela niz novih poreza, pošto su joj bili potrebni novac i ljudi za njene ratove, za koje Norveška nije bila zainteresovana;
  • Jedan od načina eksploatacije Norveške bilo je kvarenje monete za koju je danska vlada zahtevala da se prima po nominalnoj vrednosti, tražeći u isto vreme da joj se plaća monetom pune vrednosti;
  • Deo norveške teritorije (Šetlandska i Orkadska ostrva) Danska je prodala škotskim plemićima;
  • U Norveškoj su više puta izbijali ustanci protiv režima koji su uveli Danci; Norveška se priključivala ustancima u Švedskoj i težila da nađe oslonac kod švedskih kraljeva sklapajući s njima uniju. Ali je Danska uspevala da vojnom snagom uguši te ustanke i obnovi uniju s Norveškom;
  • Margarita je i dalje vladala zemljama Kalmarske unije sve do svoje smrti 1412. godine;
  • »Čitavu dansku aristokratiju obuzeo je strah od mudrosti i moći te žene« — kaže savremena hronika;
  • Margarita je vodila samovlasnu politiku u težnji da sebi potčini feudalce na svim njihovim posedima;
  • Svojim najbližim ljudima ona je obilno delila feude i episkopska mesta kako u Danskoj, tako i u Švedskoj i Norveškoj[9].
 Margareta I
Pomeranska dinastija Erik Pomeranski (Erik af Pommern) 1396—1439 Margaretin bratanac po trećem kolenu;
  • Koristila se unutrašnjoj borbi u Švedskoj i 1389. godine došla do Švedske krune: jedino je Stokholm do 1397. ostao u švedskoj vlasti;
  • Stajala je na čelu ogromne države, koja je obuhvatala Dansku, Norvešku i Švedsku;
  • Njegova majka Margarita je kao regentkinja vladala obema državama;
  • 1397. - u Kalmaru, na skupu duhovne i svetovne aristokratije sve tri kraljevine, Erik je svečano krunisan za kralja Danske, Švedske i Norveške;
  • Švedska aristokratija bila je primorana da stupi u uniju s Danskom, ali se Danska politika kosila sa interesima švedskih feudalaca;
  • Ograničavanje prava aristokratije, oduzimanje kraljevskih zemalja koje je ona prisvojila, deljenje feuda u Švedskoj Dancima, rušenje feudalnih zamkova — sve je to izazivalo duboko nezadovoljstvo među švedskom aristokratijom;
  • Spoljna politika Danske, koja je bila usmerena protiv Hanze i Holštajna, gazila je interese Švedske, koja je želela da s Nemačkom uspostavi neposrednu trgovačku vezu: krajnje su bili nezadovoljni sopstvenici rudnika, tesno povezani s Hanzom, kojoj su prodavali gvožđe i bakar;
  • Dansko činovništvo dozvoljavalo je sebi sva moguća ugnjetavanja i iznuđivanja;
  • Dansku je vlast pratilo jačanje feudalnog ugnjetavanja. Danski feudalci, koji su dobili zemljoposede u Švedskoj, pretvarali su seljake u kmetove i ugnjetavali ih;
  • Danska vlada privukla je na svoju stranu više sveštenstvo u Norveškoj, popunila državni savet Norveške Dancima, uvela niz novih poreza, pošto su joj bili potrebni novac i ljudi za njene ratove, za koje Norveška nije bila zainteresovana;
  • Jedan od načina eksploatacije Norveške bilo je kvarenje monete za koju je danska vlada zahtevala da se prima po nominalnoj vrednosti, tražeći u isto vreme da joj se plaća monetom pune vrednosti;
  • Deo norveške teritorije (Šetlandska i Orkadska ostrva) Danska je prodala škotskim plemićima;
  • U Norveškoj su više puta izbijali ustanci protiv režima koji su uveli Danci; Norveška se priključivala ustancima u Švedskoj i težila da nađe oslonac kod švedskih kraljeva sklapajući s njima uniju. Ali je Danska uspevala da vojnom snagom uguši te ustanke i obnovi uniju s Norveškom;
  • Početkom njegove vladavine prestao je da se saziva Danehof — predstavništvo staleža, u koje su ulazili i građani i slobodni seljaci: vlast se sve više koncentrisala u rukama stalnog upravnog organa — državnog saveta (Rigsraad), sastavljenog od aristokratije. U njemu su zasedala sva sedmorica danskih episkopa s lundskim arhiepiskopom na čelu i oko dvadesetak svetovnih velmoža. Erik je bio potpuno potčinjen plemstvu;
  • Stupajući na presto Erik je izdao »kapitulaciju« i tako je više proširivao privilegije i kompetenciju državnog saveta;
  • Rat protiv Hanze oko Šlezviga u savezu sa Svetim rimskom carstvom;
  • Danska postaje glavni snabdevač Svetog rimskog carstva stokom, posebno konjima i volovima, a isto tako žitom, uljem, mašću i sirovim kožama: pogoršanje položaja seljaka;
  • Plemstvo i gornji sloj slobodnog seljaštva počinju da vode privredu sračunatu na izvoz;
  • Dansko plemstvo dobija pravo da bez carine uvozi žito u gradove i da bez carine otuda izvozi svu robu: ugnjetavanje seljaka;
  • Slobodni seljaci postaju kmetovi: neuspešne seljačke pobune;
  • 1434. - pobuna švedskog plemstva: oslobođenje Švedske od danske vlasti;
  • 1435. - ustanak protiv jednakosti u Švedskoj: Erik vraćen na presto, ali je morao postaviti kao regenta Šveđanina Karla Knutsona;
  • 1439. - Erik je zbačen sa prestola i izgnan[9][19].
 Erik Pomernaski
Dinastija Vitlsbah Kristofer III Bavarski (Christoffer af Bayern) 1439—1448 Nije imao nikakvih porodičnih veza sa prethodnim vladarem;
  • 1439. - Zbacio je Erika i izgnao ga[19];
  • Po dolasku na presto je potpisao kapitulaciju plemstvu;
  • Spoljna politika Danske, koja je bila usmerena protiv Hanze i Holštajna, gazila je interese Švedske, koja je želela da s Nemačkom uspostavi neposrednu trgovačku vezu: krajnje su bili nezadovoljni sopstvenici rudnika, tesno povezani s Hanzom, kojoj su prodavali gvožđe i bakar;
  • Dansko činovništvo dozvoljavalo je sebi sva moguća ugnjetavanja i iznuđivanja;
  • Danska vlada privukla je na svoju stranu više sveštenstvo u Norveškoj, popunila državni savet Norveške Dancima, uvela niz novih poreza, pošto su joj bili potrebni novac i ljudi za njene ratove, za koje Norveška nije bila zainteresovana;
  • Jedan od načina eksploatacije Norveške bilo je kvarenje monete za koju je danska vlada zahtevala da se prima po nominalnoj vrednosti, tražeći u isto vreme da joj se plaća monetom pune vrednosti;
  • U Norveškoj su više puta izbijali ustanci protiv režima koji su uveli Danci; Norveška se priključivala ustancima u Švedskoj i težila da nađe oslonac kod švedskih kraljeva sklapajući s njima uniju. Ali je Danska uspevala da vojnom snagom uguši te ustanke i obnovi uniju s Norveškom;
  • Danska postaje glavni snabdevač Svetog rimskog carstva stokom, posebno konjima i volovima, a isto tako žitom, uljem, mašću i sirovim kožama: pogoršanje položaja seljaka;
  • Plemstvo i gornji sloj slobodnog seljaštva počinju da vode privredu sračunatu na izvoz;
  • Dansko plemstvo dobija pravo da bez carine uvozi žito u gradove i da bez carine otuda izvozi svu robu: ugnjetavanje seljaka;
  • Slobodni seljaci postaju kmetovi: neuspešne seljačke pobune[9];
  • 1441. - Kristofer je osvojio švedski presto;
  • 1443. - mir sa Erikom, posredovanjem Hanze[19].
 Kristofer Bavarski
Dinastija Oldenburg Kristijan I Danski (Christian) 1448—1481 Muž Kristoferove surpuge;
  • 1448. - Kristojanova »kapitulacija« konačno je potčinila kraljevsku vlast državnom savetu: proglašena je »izborna monarhija«, i kralj bez saglasnosti saveta ne samo da nije mogao deliti lena, ubirati poreze i objavljivati rat, već ni upravljati svojim domenima.
  • Spoljna politika Danske, koja je bila usmerena protiv Hanze i Holštajna, gazila je interese Švedske, koja je želela da s Nemačkom uspostavi neposrednu trgovačku vezu: krajnje su bili nezadovoljni sopstvenici rudnika, tesno povezani s Hanzom, kojoj su prodavali gvožđe i bakar;
  • Dansko činovništvo dozvoljavalo je sebi sva moguća ugnjetavanja i iznuđivanja;
  • Danska vlada privukla je na svoju stranu više sveštenstvo u Norveškoj, popunila državni savet Norveške Dancima, uvela niz novih poreza, pošto su joj bili potrebni novac i ljudi za njene ratove, za koje Norveška nije bila zainteresovana;
  • Jedan od načina eksploatacije Norveške bilo je kvarenje monete za koju je danska vlada zahtevala da se prima po nominalnoj vrednosti, tražeći u isto vreme da joj se plaća monetom pune vrednosti;
  • U Norveškoj su više puta izbijali ustanci protiv režima koji su uveli Danci; Norveška se priključivala ustancima u Švedskoj i težila da nađe oslonac kod švedskih kraljeva sklapajući s njima uniju. Ali je Danska uspevala da vojnom snagom uguši te ustanke i obnovi uniju s Norveškom;
  • Danska postaje glavni snabdevač Svetog rimskog carstva stokom, posebno konjima i volovima, a isto tako žitom, uljem, mašću i sirovim kožama: pogoršanje položaja seljaka;
  • Plemstvo i gornji sloj slobodnog seljaštva počinju da vode privredu sračunatu na izvoz;
  • Dansko plemstvo dobija pravo da bez carine uvozi žito u gradove i da bez carine otuda izvozi svu robu: ugnjetavanje seljaka;
  • Slobodni seljaci postaju kmetovi: neuspešne seljačke pobune;
  • Slabljenje Hanze: jača Danska trgovina, posebno trgovina Kopenhagena;
  • Sten Stire (1470—1503);
    • 1470. - »nacionalna« je partija istakla za regenta u Švedskoj Stena Gustavsona Stirea.
    • 1471. - Bitka kod Stokholma: Danska vojska je poražena;
    • Švedska aristokratija ga je primorala da prizna zavisnost od danskih kraljeva, ma i čisto nominalno.
    • 1477. - osnivanje švedskog univerziteta u Upasali: u Švedskoj počelo štampanje knjiga;
    • Stire se oslanja sa slobodno seljaštvo: mržnja plemstva i sveštenstva prema njemu;
    • Stire je ekskomuniciran.
  • 1479. - osnovan prvi danski univerzitet u Kopenhagenu. Sveštenstvo ga je isključilo iz crkve[9].
 Kristijan I
Dinastija Oldenburg Hans Danski (Hans) 1481—1513 Sin Kristijana I i Doroteje od Brandenburga;
  • 1481. - Hansova »kapitulacija« pretila je sramnim izgnanstvom iz državnog saveta svakom njegovom članu koji bi išao protiv svojih drugova i počeo da traži kraljevu naklonost.
  • Spoljna politika Danske, koja je bila usmerena protiv Hanze i Holštajna, gazila je interese Švedske, koja je želela da s Nemačkom uspostavi neposrednu trgovačku vezu: krajnje su bili nezadovoljni sopstvenici rudnika, tesno povezani s Hanzom, kojoj su prodavali gvožđe i bakar;
  • Dansko činovništvo dozvoljavalo je sebi sva moguća ugnjetavanja i iznuđivanja;
  • Danska vlada privukla je na svoju stranu više sveštenstvo u Norveškoj, popunila državni savet Norveške Dancima, uvela niz novih poreza, pošto su joj bili potrebni novac i ljudi za njene ratove, za koje Norveška nije bila zainteresovana;
  • Jedan od načina eksploatacije Norveške bilo je kvarenje monete za koju je danska vlada zahtevala da se prima po nominalnoj vrednosti, tražeći u isto vreme da joj se plaća monetom pune vrednosti;
  • U Norveškoj su više puta izbijali ustanci protiv režima koji su uveli Danci; Norveška se priključivala ustancima u Švedskoj i težila da nađe oslonac kod švedskih kraljeva sklapajući s njima uniju. Ali je Danska uspevala da vojnom snagom uguši te ustanke i obnovi uniju s Norveškom;
  • Danska postaje glavni snabdevač Svetog rimskog carstva stokom, posebno konjima i volovima, a isto tako žitom, uljem, mašću i sirovim kožama: pogoršanje položaja seljaka;
  • Plemstvo i gornji sloj slobodnog seljaštva počinju da vode privredu sračunatu na izvoz;
  • Dansko plemstvo dobija pravo da bez carine uvozi žito u gradove i da bez carine otuda izvozi svu robu: ugnjetavanje seljaka;
  • Slobodni seljaci postaju kmetovi: neuspešne seljačke pobune;
  • Slabljenje Hanze: jača Danska trgovina, posebno trgovina Kopenhagena;
  • Uspešna borba sa Hanzom: Danska ju je lišila privilegija;
  • Izgradio je ratnu flotu za borbu protiv Hanze, povećao je trgovačke carine, koje su naplaćivane u Zundu.
  • Od razvitka danskog eksporta u prvom redu vukao korist krupni feudalni zemljoposed, kome je dospela u ruke sva politička vlast;
  • Danska je feudalno-kmetska država, kojom upravlja oligarhija duhovnih i svetovnih magnata.
  • Sten Stire (1470—1503), regent Švedske;
    • Stire se oslanja sa slobodno seljaštvo: mržnja plemstva i sveštenstva prema njemu;
    • Stire je ekskomuniciran;
    • 1503. - Sten Stire je otrovan: švedska aristokratija je ponovo odnela prevagu i pozvala Hansa na presto u Švedskoj;
    • U Švedskoj, kao i u Danskoj, glavnu reč vodi krupna feudalna aristokratija: nekoliko aristokratskih porodica i više sveštenstvo prigrabili su u svoje ruke vlast u Švedskoj;
  • 1501. - pobuna norveških seljaka pod vođstvom Knuta Alfsena: Hans je do nogu potučen;
  • Lukavstvom je ugušen ustanak i terorom učvršćena danska vlast u Norveškoj;
  • Feudalna eksploatacija u Norveškoj dobila specifičnu formu političke zavisnosti seljaka, koji su sačuvali svoju slobodu i svojinu od feudalne aristokratije Danske, koja je Norvešku eksploatisala porezima i regrutovanjem[9].
 Hans
Dinastija Oldenburg Kristijan II Danski (Christian) 1513—1523 Sin Hansa i Kristine od Sakosnije;
  • 1513. - Kristijanova »Kapitulacija« je unela obavezu da se najbolja lena u zemlji dele samo članovima državnog saveta;
  • Aristokratiji su predata u ruke prava jurisdikcije, uključivši i smrtnu kaznu;
  • U njenu korist bila su doneta ograničenja naslednih prava slobodnog seljaštva;
  • Danska je feudalno-kmetska država, kojom upravlja oligarhija duhovnih i svetovnih magnata;
  • Spoljna politika Danske, koja je bila usmerena protiv Hanze i Holštajna, gazila je interese Švedske, koja je želela da s Nemačkom uspostavi neposrednu trgovačku vezu: krajnje su bili nezadovoljni sopstvenici rudnika, tesno povezani s Hanzom, kojoj su prodavali gvožđe i bakar;
  • Dansko činovništvo dozvoljavalo je sebi sva moguća ugnjetavanja i iznuđivanja;
  • Danska vlada privukla je na svoju stranu više sveštenstvo u Norveškoj, popunila državni savet Norveške Dancima, uvela niz novih poreza, pošto su joj bili potrebni novac i ljudi za njene ratove, za koje Norveška nije bila zainteresovana;
  • Jedan od načina eksploatacije Norveške bilo je kvarenje monete za koju je danska vlada zahtevala da se prima po nominalnoj vrednosti, tražeći u isto vreme da joj se plaća monetom pune vrednosti;
  • U Norveškoj su više puta izbijali ustanci protiv režima koji su uveli Danci; Norveška se priključivala ustancima u Švedskoj i težila da nađe oslonac kod švedskih kraljeva sklapajući s njima uniju. Ali je Danska uspevala da vojnom snagom uguši te ustanke i obnovi uniju s Norveškom;
  • Slobodni seljaci postaju kmetovi: neuspešne seljačke pobune;
  • Slabljenje Hanze: jača Danska trgovina, posebno trgovina Kopenhagena[9];
  • Bio je opak i prozvan Severni Neron;
  • 1520. - Stokholmski pokolj nezadovoljenih Šveđana: Švedski ustanak protiv Danske vlasti;
  • 1523. Znameniti Gustav Vasa oslobađa Švedsku od Danske vlasti i postaje švedski kralj;
  • 1523. - svrgavanje Kristijana II[20].
 Kristijan II

Danska-Norveška (1523—1814)[uredi | uredi izvor]

Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Dinastija Oldenburg Frederik I Danski (Frederik) 1523—1533 Sin Kristijana I i Doroteje od Brandenburga, brat Hansa i stric Kristijana II;
  • Herceg Šlezvig-Holštajna;
  • 1523. - svrgnut je njegov sinovac Kristijan: Fridrih dolazi na presto;
  • 1523. - Priznavanje Gustava Vase za kralja: raspad Kalmarske unije;
  • Danska je feudalno-kmetska država, kojom upravlja oligarhija duhovnih i svetovnih magnata;
  • Danska vlada privukla je na svoju stranu više sveštenstvo u Norveškoj, popunila državni savet Norveške Dancima, uvela niz novih poreza, pošto su joj bili potrebni novac i ljudi za njene ratove, za koje Norveška nije bila zainteresovana;
  • Jedan od načina eksploatacije Norveške bilo je kvarenje monete za koju je danska vlada zahtevala da se prima po nominalnoj vrednosti, tražeći u isto vreme da joj se plaća monetom pune vrednosti;
  • Slobodni seljaci postaju kmetovi: neuspešne seljačke pobune;
  • Razvoj reformacije u Danskoj;
  • Da bi poboljšao privredno stanje u svojoj zemlji i da bi učvrstio svoju vlast, Fridrih namisli da oduzme crkvena dobra i tim da oslabi moć duhovništvu, a u ovim se svojim namerama osloni na plemstvo, s kojim podeli oduzete zemlje crkvene.
  • 1527. - Sazvani sabor za Dansku i Norvešku u Odensu privede u delo želju Fridrihovu i odobri reformaciju u duhu Luterova učenja[20].
 Fridrih I
Dinastija Oldenburg Kristijan III Danski (Christian) 1534—1559 Sin Fridriha I i Ane od Brandenburga;
  • 1534. - došao je na presto uz pomoć crkve, Svetog rimskog carstva i Holštajna;
  • 12. avgust 1536. - gušenje katoličke pobune;
  • Dalje opadanje centralne vlasti;
  • Borba između Danske i Nemačkog plemstva oko nadmoći u Danskoj-Norveškoj;
  • Finansijska kriza;
  • (1539—1544) - sukob sa Svetim rimskom carstvom: Danska pobeda;
    • Na njegovoj strani su bili neki plemići Svetog rimskog carstva;
    • 1542. - Danski saveznici holandijski pobunjenici su se oslobodili Španske vlasti i napali Sveto rimsko carstvo;
    • 23. maj 1544. - mir u Spiresu između Danske i Svetog rimskog carstva
  • (1544—1559) - miroljubiva politika;
    • 1546. - Pažljivo je izbegao Šmalkaldski rat;
    • 1553. - posredovao je za mir između Svetog rimskog carstva i Sakosnije;
  • Slobodni seljaci postaju kmetovi: neuspešne seljačke pobune;
  • Iako nije bio veliki, on je bio, u punom smislu te reči, dobar vladar;
  • Bio je pobožan, velikodušan i oprezan;
  • Tokom svoje vladavine je obnovio Dansku, koju je pronašao u ruševinama;
  • Danska je tokom njegove vladavine bila na vrhuncu svoje moći i bila je bogatija nego ikad ranije[21].
 Kristijan III
Dinastija Oldenburg Frederik II Danski (Frederik) 1559—1588 Sin Kristijana III i Doroteje od Saksen-Luenburga;
  • Bio je sposoban vladar;
  • Pokušavao je da bude apsolutistički vladar;
  • (1559—1570) - period rata;
    • (1559—1566) - slobodni seljaci postaju kmetovi: neuspešne seljačke pobune u Holštajnu;
    • (1563—1570) - Sukob sa Švedskom: rat je završen bez pobednika mirom 13. decembra 1570. godine;
    • Danska je iz ovih sukoba izašla oslabljena i morala se zauvek odreći ponovnog uspostavljanja Kalmarske unije;
  • (1570—1588) - period mira;
    • Jačanje kraljeve vlasti;
    • Danske obale je uspeo očistiti od gusara[22].
 Fridrih II
Dinastija Oldenburg Kristijan IV Danski (Christian) 1588—1648 Sin Fridriha II i Sofije od Meklenburg-Šverina;
  • Danska vlada privukla je na svoju stranu više sveštenstvo u Norveškoj, popunila državni savet Norveške Dancima, uvela niz novih poreza, pošto su joj bili potrebni novac i ljudi za njene ratove, za koje Norveška nije bila zainteresovana;
  • Jedan od načina eksploatacije Norveške bilo je kvarenje monete za koju je danska vlada zahtevala da se prima po nominalnoj vrednosti, tražeći u isto vreme da joj se plaća monetom pune vrednosti;
  • Slobodni seljaci postaju kmetovi: neuspešne seljačke pobune;
  • Tridesetogodišnji rat (1618—1648)
    • Borio se protiv katolika u savezu sa severnim nemačkim knezovima, Engleskom i Holandijom;
    • Niz poraza od bohemijskog grofa Valenštajna: gubitak južnih teritorija;
    • 1629. - primirje sa katoličkom ligom: obećanje da se nikada neće mešati u poslove Svetog rimskog carstva.
  • Sukobi sa Švedskom zbog njenog nezadovoljstva, zbog toga što se Danska osobito trudila da sačuva svoj položaj na ulazu ovog mora, gde je naplaćivala veliku carinu na prolaznu kuplju: Danski poraz[23].
 Kristijan IV
Dinastija Oldenburg Frederik III Danski (Frederik) 1648—1660 Sin Kristijana IV i Ane Katarine od Brandenburga;
  • Strahoviti porazi od Švedske, koja je postala najveća sila na Baltiku: Danska je iz rata izašla oslabljena[24].
 Fridrih III
Dinastija Oldenburg Kristijan V Danski (Christian) 1660—1699 Sin Fridriha III i Sofije Amelije od Brunsvik-Lineburga;
  • Bio je slab vladar, pošto je preterano mislio na svoje dostojanstvo;
  • Po dolasku na presto je pokušao ojačati svoju vlast;
  • Njegova hrabrost i energičnost ga je učinila veoma popularnim;
  • Bio je krajnje nesposoban da iskoristi trajno oživljavanje nacionalne energije;
  • Naglo opadanje Danske;
  • (1675—1679) - neuspešan rat sa Švedskom[25] .
 Kristijan V
Dinastija Oldenburg Frederik IV Danski (Frederik) 1699—1730 Sin Kristijana V i Šarlote Amalije od Hese-Kasela;
  • Veliki severni rat (1700—1721);
    • Uz pomoć Rusije i Državne zajednice Poljske i Litvanije je pokušao Švedskoj oteti Šlezvig;
    • 1700. - Švedska opsada Kopenhagena: Fridrih je primoran da sklopi mir;
    • 1718. - obnova rata sa Švedkom; Švedski kralj poginuo prilikom opsade jednog grada u Norveškoj;
    • 1721. - mir sa Švedskom: povratak Šlezviga i carine na ulazu u Baltičko more[26];
  • Unutrašnja konsolidacija države.
 Fridrih IV
Dinastija Oldenburg Kristijan VI Danski (Christian) 1730—1746 Sin Fridriha IV i Lujze od Meklenburg-Gustova;
  • Opadanje Danske;
  • Kulturni i umetnički razvoj Danske[27] .
 Kristijan VI
Dinastija Oldenburg Frederik V Danski (Frederik) 1746—1766 Sin Kristijana VI i Sofije Magdalene od Brandenburg-Kulbaha;
  • Upamćen je kao ženskaroš;
  • Razvoj nauke i kulture;
  • Razvoj apsolutizma u Danskojsva vlast u rukama ministara nemačkog porekla Adama Moltike i Johana Bernstorfa;
  • Jačanje države.
 Fridrih V
Dinastija Oldenburg Kristijan VII Danski (Christian) 1766—1808 Sin Fridriha V i Lujze od Velike Britanije;
  • Bio je sposoban, ali je bio neobrazovan, povodljiv i tiranin: sva vlast je bila u rukama njegovih savetnika;
  • Kralj je bio samo nominalno[28].
 Kristijan VII
Dinastija Oldenburg Frederik VI Danski (Frederik) 1808—1839 Sin Kristijana VII i Sofije Magdalene od Brandenburg-Kulbaha;
  • 1815. - Bečki kongres:
    • Fridrih je kažnjen zbog savezništva sa Francuskom gubitkom Norveške, koju dobija Švedska: raspad Danske-Norveške;
    • Holštajn je ostao pod Danskom vlašću[29].
 Fridrih VI

Danska (1814 - danas)[uredi | uredi izvor]

Dinastija Vladar Razdoblje Napomene Slika
Dinastija Oldenburg Kristijan VIII Danski (Christian) 1839—1848 Unuk Fridriha V;
  • Bio je sposoban i zbog toga je probudio mnoge nade u obnovu danske moći;
  • Borba protiv liberala i njihovih reformi[30].
 Kristijan VIII
Dinastija Oldenburg Frederik VII Danski (Frederik) 1848—1863 Sin Kristijana VIII i Šarlote Frederike od Meklenburg-Šverina;
  • 1848. - ustanak Nemaca u Šlezvigu: iako je na ustaničku stranu stala Pruska, pobuna je brzo ugušena;
  • 1863. - Fridrihova smrt: kraj dinastije Oldenburg[31].
 Fridrih VII
Dinastija Gloksburg Kristijan IX Danski (Christian) 1863—1906 Rođak dinastiji Oldenburg po ženskoj grani;
  • Sin vojvode šlezving-holštajnskog;
  • Po naslednom pravu Holštajn mogao naslediti samo jedan od nemačkih knezova, herceg Avgustenburški;
  • 1864. - Prusi i Austrijanci osvajaju od Danske Šlezvig i Holštajn: Danska je primorana da sklopi mir[31];
  • Zavedena je ustavnost;
  • Privredni i prosvetni napredak;
  • Kristijan se sprijateljio s mnogim porodicama vladalačkim[32].
 Kristijan IX
Dinastija Gloksburg Frederik VIII Danski (Frederik) 1906—1912 Sin Kristijana IX i Lujze od Hese-Kasela;
  • Zavedena je ustavnost;
  • Privredni i prosvetni napredak[32].
 Frederik VIII
Dinastija Gloksburg Kristijan X Danski (Christian) 1912—1947 Sin Frederika VIII i Lujze od Švedske;
  • Zavedena je ustavnost;
  • Privredni i prosvetni napredak[32];
  • 1915. - muškarci i žene u Danskoj su postali jednaki;
  • 1918. - oslobođenje Islanda;
  • 1919. - Verskajski mir: Danska je od Nemačke dobila severni Holštajn;
  • 1940. - Dansku osvajaju Nemci;
  • 1945. - oslobođenje od nemačke okupacije[33].
 Kristijan X
Dinastija Gloksburg Frederik IX Danski (Frederik) 1947—1972 Sin Kristijana X i Aleksandrine od Meklenburg-Šverina;
  • 1953. - potpisan je novi ustav kojim je dozvoljeno da žena može biti pretolonaslednica[34].
 Frederik IX
Dinastija Gloksburg Margareta II Danska (Margrethe) 1972. – danas. Kćerka Frederika IX i Ingrid od Švedske;
  • Studirala je na univerzitetima u Kopenhagenu, Arhusu, Kembridžu i Sorboni[35];
  • Jedna je od najboljih danskih kraljica;
  • Studirala je praistorijsku arheologiju, politikologiju i ekonomiju;
  • Govori danski, švedski, engleski, nemački i francuski jezik.
 Margareta II

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Gorm il Vecchio”. Enciclopedia Treccani. 
  2. ^ „Harald I (king of Denmark)”. Encyclopedia Britannica. 
  3. ^ a b v g d đ „Skandinavija u ranom Srednjem veku”. Vikizvornik. 
  4. ^ „Svend I Tjugeskaeg re di Danimarca”. Enciclopedia Treccani. 
  5. ^ „Canuto II il Grande o il Magnifico re di Danimarca, d'Inghilterra e di Norvegia”. Enciclopedia Treccani. 
  6. ^ „Hardecanute”. Encyclopedia Britannica. 
  7. ^ a b „Magnus I Olafsson”. Encyclopedia Britannica. 
  8. ^ „Sweyn II Estridsen”. Encyclopedia Britannica. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s „SKANDINAVSKE ZEMLjE OD XI DO XV VEKA”. Vikizvornik. 
  10. ^ „Harald 3. Hen”. DEN STORE DANSKE. 
  11. ^ „Oluf 1. Hunger”. DEN STORE DANSKE. 
  12. ^ „Erik 2. Emune”. DEN STORE DANSKE. 
  13. ^ „Erik 3. Lam”. DEN STORE DANSKE. 
  14. ^ „Erik 4. Plovpenning”. DEN STORE DANSKE. 
  15. ^ „Abel”. DEN STORE DANSKE. 
  16. ^ „Erik 6. Menved”. DEN STORE DANSKE. 
  17. ^ a b „Christoffer 2.”. DEN STORE DANSKE. 
  18. ^ „Valdemar 3. Eriksen”. DEN STORE DANSKE. 
  19. ^ a b v „ЭSBE/Эrik”. Vikizvornik. 
  20. ^ a b „Reformacija u skandinavskim kraljevinama, Niderlandiji i Ugarskoj”. Vikizvornik. 
  21. ^ „Christian III”. Vikizvornik. 
  22. ^ „Frederick II. of Denmark and Norway”. Vikizvornik. 
  23. ^ „Tridesetogodišnji rat”. Vikizvornik. 
  24. ^ „Poljska i Švedska”. Vikizvornik. 
  25. ^ „Christian V”. Vikizvornik. 
  26. ^ „Rusija i Švedska”. Vikizvornik. 
  27. ^ „ЭSBE/Hristian VI”. Vikizvornik. 
  28. ^ „Christian VII.”. Vikizvornik. 
  29. ^ „Restauracija i romanska revolucija”. Vikizvornik. 
  30. ^ „Christian VIII.”. Vikizvornik. 
  31. ^ a b „Ratovi za prevlast i ujedinjenje”. Vikizvornik. 
  32. ^ a b v „Evropske manje države i Krajnji Istok”. Vikizvornik. 
  33. ^ „Christian X (king of Denmark)”. Encyclopedia Britannica. 
  34. ^ „Frederick IX (king of Denmark)”. Encyclopedia Britannica. 
  35. ^ „Margrethe II (queen of Denmark)”. Encyclopedia Britannica. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_данских_владара&oldid=27753321”