Suza (grad)

Kaptel stuba u dvorani Darijeve palate

Sumerska boginja zemlje i plodnosti na reljefu u Suzi

Mapa Elamskog carstva

Suza (pers. شوش: je persijski starovekovni grad iz perioda Elama, odnosno Ahemenidskog carstva i Partijskog carstva. Grad je smešten na oko 250 km istočno od reke Tigris, na jugozapadnu Irana. U Ahemenidsko doba, grad je bio jedna od rezidencija Darija I.

Lokalitet se trenutno sastoji od tri arheološke humke, koje pokrivaju površinu od oko jednog kvadratnog kilometra. Moderni iranski grad Šuš nalazi se na mestu drevnog Suza. Šuš je identifikovan kao Šušan, koji se pominje u Knjizi o Jestiri i drugim biblijskim knjigama.

Istorija

Suza je jedan od najstarijih poznatih gradova na Bliskom istoku. Datira iz 6000. p. n. e. kada je ovom mestu postojala akropola. Najstarije urbane strukture u okolini akropole datiraju iz 4000. p. n. e., dok ruralni ostaci potiču iz 7000. p. n. e. Oslikana keramika pronađena u okolini grada koja svedoči o postojanju civilizacije koja datira iz 5000. p. n. e. (Doba Uruka). Prastari grad nalazio se u pojasu između reka Saura i Dez, i predstavljao je politički centar od velike važnosti.

Elamsko doba

Razvojem civilizacije u Elamu 4. milenijuma p. n. e. grad Suza postaje elamski glavni grad. O usponu elamske civilizacije govori podatak da su njegovi stanovnici često uspešno ratovali protiv sumerskih i akadskih gradova na jugu Mesopotamije. Grad se u to doba širio prema istoku, u područje koje se danas naziva "kraljevskim gradom". Pretpostavlja se kako je u blizini postojao i zigurat. Na elamskom jeziku, grad se nazivao Susan ili Susun.

Grad Suza je jednom pao pred osvajanjem akadskog vladara Sargona, dok ga je u 18. vek p. n. e. pokorio i vavilonski kralj Hamurabi. U međuvremenu, elamski vladari pokorili su grad Anšan pa njihova titula često nosi naziv "Kralj Elama i Anšana" Jedan od najvažnijih arheoloških pronalazaka iz tog vremena je Hamurabijev zakonik.

Asirsko doba

647. p. n. e. asirski kralj Asurbanipal vodio je rat protiv Elama koji je razorio grad Suzu. Glinena ploča, koju je arheolog Austen Henri Laiard 1854. pronašao u asirskom glavnom gradu Ninivi, spominje Asurbanipala kao "osvetnika" koji je razorio Suzu kao odgovor na vekovno ponižavanje naroda Mesopotamije.

Ahemenidsko doba

Tokom 6. vek p. n. e. slavni persijski vladar Kir Veliki iz dinastije Ahemenida priključuje Suzu Persijskom carstvu. U doba Kirove vladavine Suza je imala podređen položaj u odnosu na glavni grad Pasargad, no njegov sin Kambiz II vraća glavni grad u Suzu.

Nakon toga Kambizov rođak Darije I gradi u Suzi jednu od svojih rezidencijalnih palata. Na severu palate nalazila se velika dvorana za prijem sa 36 stubova i kraljevskim tronom, dok se na južnoj strani nalazila raskošna palata sa tri unutrašnja vrta, od kojih je najveći služio za vojsku. Na zapadnoj strani nalazio se rezervni ulaz, a na istočnoj Velika vrata . Zapisi pronađeni u Darijevoj palati detaljno opisuju kako je građena. Palata u Suzi očito je bila omiljena Darijeva rezidencija, budući da grčki istoričar Herodot spominje isključivo Suzu kao glavni grad Persije, dok ne spominje Pasargad i Persepolj. Darije je Suzu povezao Kraljevskim putem koje je vodila punih 2700 km do Sard au zapadnoj Maloj Aziji, zbog čega je Suza postala velikim trgovačkim centrom.

Detalji raskoša grada Suze opisani su u biblijskoj priči o Ester, koja je smeštena upravo u tom gradu u doba vladavine persijskog kralja Ahasuera (najverovatnije Kserks I). Nažalost, veliki požar u Suzi u vreme kralja Artakserksa uništila je većinu gradskih zgrada iz ranijih perioda. Zapisi iz doba vladavine Artakserksovog sina Darija II opisuju rekonstrukciju grada. Konačno, Artakserks II gradi drugu dvoranu za prijem (apadana) na drugoj strani reke.

Seleukidsko doba

Nakon pada ahemenidskog Persijskog carstva, Aleksandar Makedonski ženi se u Suzi Statejrom, ćerkom poslednjeg ahemenidskog vladara Darija III Posle Aleksandrove smrti, gradom vladaju Seleukidi i Suza postaje delom novog Seleukidskog carstva, i od tada se naziva Seleukija. U to doba podignuta je nova palata uz postojeću rezidenciju Darija II. Administrativni centar nalazio se u južnom delu, gde su pronađeni brojni zapisi na grčkom jeziku, te oni iz kasnijeg partskog perioda.

Partsko doba

Vek nakon što se Partijsko carstvo odvojilo od Seleukidskog carstva, Suza je postala jednim od dva glavna grada novog kraljevstva; drugi je bio Ktesifon. Grad je u to vreme bio utočištem mnogih izbeglica koji su bežali iz zapadnog dela kraljevstva pred ratovima protiv Rimljana. Suza je tokom Partijskog kraljevstva služila kao letnja prestonica, dok su u Ktesifonu boravili uglavnom zimi. U Suzi je kovan i partski novac.

Sasanidsko doba

Sasanidi su nakon pokoravanja Parta i stvaranja Sasanidskog carstva nastavili tradiciju korišćenja Suze i Ktesifona kao dva glavna grada. Budući da su Rimljani između 116. i 297. godine čak pet puta opustošili grad Ktesifon u vreme rimsko-persijskih ratova, Suza je bila na glasu kao sigurniji grad u koji su se sklanjale brojne izbeglice. U sasadnisko doba, Suza je imala brojnu hrišćansku populaciju. Persijski kralj Šapur I u blizini Suze dao je podići akademiju Gundišapur koja je bila središtem sasanidske nauke, koja se danas smatra najstarijim univerzitetom na svetu. Takođe, podigao je branu na reci Karun zbog navodnjavanja okolnih područja, što je oplemenilo područje oko Suze.

Srednji vek

Tokom srednjeg veka Suza je doživela dva velika razaranja od strane Arapa i Mongola, kakva nisu bila zabeležena još od 647. p. n. e. Odnosno Asurbanipalovog pustošenja u ratu protiv Asirije. Islamski osvajači opustošili su grad 638. godine kada su pronašli mumiju sahranjena sa pečatom u obliku čoveka koji stoji između dva lava. Iako je halif Omar naredio uništenje grobnice, lokalno stanovništvo uverilo ga je kako se radi o sahranjenom proroku proroku Danilu, nakon čega je grobnica pošteđena. Od tada, Suza je postala verskim odredištem brojnih Jevreja. Najgore razaranje Suza je doživela 1218. godine kada je bukvalno sravnjena do temelja prilikom mongolskih osvajanja, nakon čega je bila potpuno napuštena narednih godina.

Moderno doba

Antički grad Suzu je 1850. prvi identifikovao britanski arheolog Villiam Loftus. U neposrednoj blizini ostataka Suze nalazi se moderni grad Šuš, koji prema popisu iz 2005. godine ima 64.960 stanovnika. Danas je Suza značajno arheološko nalazište u Iranu, te turističko i versko odredište za šiitske muslimane i persijske Jevreje zbog navodne grobnice proroka Danila .

• 
  Anthropoid sarcophagus; sarkofag u ljudskom obliku
• 
  Lav nareljefu Darijeve palate
• 
  Osnova persijskog stuba u Darijevoj palati
• 
  Persijski konjanik, reljef
• 
  Ukrasni reljef
• 
  Grobnica proorka Danila
• 
  Rašlje, islamsko doba
• 
  Vaza 8. vek

Literatura

• Hinz, Walther; Koch, Heidemarie (1987). Elamisches Wörterbuch [Elamite Wordbook] (na jeziku: nemački). 2. Berlin, Germany: Dietrich Reimer Verlag. 
• Persians: Masters of Empire. Time Life Education. 1995. str. 7–8. ISBN 978-0-8094-9104-9. 
• Potts, Daniel T. (1999). The archaeology of Elam: Formation and transformation of an ancient Iranian state. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56496-0. World Archaeology Series. 
• Bosworth, C. E. (1975). The Cambridge History of Iran, Volume 3 (1): The Seleucid, Parthian and Sasanian periods. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20093-6. 
• Clawson, H. Phelps, "Pottery of Susa I", Parnassus, vol. 11, no. 4, pp. 26–27, 1939
• Daryaee, Touraj (2014). Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. I.B.Tauris. ISBN 978-0857716668. 
• Jalalipour, Saeid (2014). The Arab Conquest of Persia: The Khūzistān Province before and after the Muslims Triumph. Sasanika. 
• Le Breton, L., "The Early Periods at Susa, Mesopotamian Relations", Iraq, vol. 19, no. 2, pp. 79–124, 1957
• Pelzel, Suzanne M., "Dating the Early Dynastic Votive Plaques from Susa", Journal of Near Eastern Studies, vol. 36, no. 1, pp. 1–15, 1977
• Jean Perrot, "Le Palais de Darius à Suse. Une résidence royale sur la route de Persépolis à Babylone", SORBONNE PUPS, Paris, 2010 . ISBN 978-2840506812. 
• Poebel, Arno, "The Acropolis of Susa in the Elamite Inscriptions", The American Journal of Semitic Languages and Literatures, vol. 49, no. 2, pp. 125–40, 1933
• UNVALA, J. M., "Three Panels from Susa", Revue d’Assyriologie et d’archéologie Orientale, vol. 25, no. 4, pp. 179–85, 1928
• Westenholtz, J. G.; Guthartz, L. Taylor (1996). Royal Cities of the Biblical World. Jerusalem: Rubin Mass. ISBN 978-9657027011. </ref>
• Woolley, C. Leonard, "The Painted Pottery of Susa", Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland, no. 1, pp. 35–50, 1928
• Pierre Amiet, "Glyptique susienne des origines à l'époque des Perses achéménides: cachets, sceaux-cylindres et empreintes antiques découverts à Suse de 1913 à 1967", Mémoires de la Délégation archéologique en Iran, Paris 1972.
• Carter, Elizabeth (1978). „Suse "Ville Royale"”. Paléorient. 4: 197—211. doi:10.3406/paleo.1978.4222. 
• Elizabeth Carter, "The Susa Sequence – 3000–2000 B. C. Susa, Ville Royale I", American Journal of Archaeology, vol. 83, no. 2, pp. 451–454, 1979
• Elizabeth Carter, "Excavations in Ville-Royale-I at Susa: The third Millennium B.C.", Cahiers de la DAFI, vol. 11, pp. 11–139, 1980
• Roman Ghirshman, "Cinq campagnes de fouilles a Suse (1946–1951)", In: Revue d'Assyriologie et d'archéologie Orientale 46, pp. 1–18, 1952
• Ghirshman, Roman, and M. J. STEVE, "SUSE CAMPAGNE DE L’HIVER 1964-1965: Rapport Préliminaire", Arts Asiatiques, vol. 13, pp. 3–32, 1966
• GHIRSHMAN, R., "SUSE CAMPAGNE DE L’HIVER 1965-1966 Rapport Préliminaire", Arts Asiatiques, vol. 15, pp. 3–27, 1967
• Florence Malbran-Labat, "Les inscriptions royales de Suse: briques de l'époque paléo-élamite à l 'empire néo-élamite", Paris 1995.
• Laurianne Martinez-Sève, "Les figurines de Suse", Réunion des Musées Nationaux, Paris 2002. ISBN 2-7118-4324-6..
• de Mecquenem, R., "LES DERNIERS RÉSULTATS DES FOUILLES DE SUSE", Revue Des Arts Asiatiques, vol. 6, no. 2, pp. 73–88, 1929
• de MECQUENEM, R., "FOUILLES DE SUSE: CAMPAGNES DES ANNÉES 1914-1921-1922", Revue d’Assyriologie et d’archéologie Orientale, vol. 19, no. 3, pp. 109–40, 1922
• [1]Jacques de Morgan, "Histoire et travaux de la Délégation en Perse du Ministère de l'instruction publique, 1897-1905", E. Leroux, 1905
• Jacques de Morgan, G. Jéquier, G. Lampre, "Fouilles à Suse, 1897–1898 et 1898–1899", Paris 1900
• Perrot, Jean, et al., "Recherches Archéologiques a Suse et En Susiane En 1969 et En 1970", Syria, vol. 48, no. 1/2, pp. 21–51, 1971
• Georges Le Rider, "Suse sous les Séleucides et les Parthes: les trouvailles monétaires et l'histoire de la ville", Mémoires de la Délégation Archéologique en Iran, Paris 1965.
• Vincent Scheil, "Inscriptions of Achéménides à Suse. Actes juridiques susiens", Mémoires de la Mission Archéologique de Perse, vol. 21–24, Paris 1929–1933.
• Agnes Spycket, "Les figurines de Suse", Paris 1992.
• Marie-Joseph Steve, Hermann Gasche, "L'Acropole de Suse. Nouvelles fouilles (rapport préliminaire)", Mémoires de la Mission Archéologique de Perse vol. 46, Leiden 1971.

Spoljašnje veze

• "Early Works on the Acropolis at Susa" Expedition Magazine 10.4 1968
• Royal City of Susa: Ancient Near Eastern Treasures in the Louvre - Metropolitan Museum - 1992
• Aerial views of Susa at the Oriental Institute
• Digital Images of Cuneiform Tablets from Susa – CDLI
• Hamid-Reza Hosseini, Shush at the foot of Louvre (Shush dar dāman-e Louvre), in Persian, Jadid Online, 10 March 2009.
• Archaeological findings may push back Susa’s history by millennia - Tehran Times - August 21, 2022