Pređi na sadržaj

Teofil Dimić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Teofil Dimić
Lični podaci
Datum rođenja(1828{{month}}{{{day}}})1828.
Mesto rođenjaBavanište,  Austrijsko carstvo
Datum smrti5. februar 1912.(1912-02-05) (83/84 god.)
Mesto smrtiSremski Karlovci,  Austrougarska

Teofil Dimić (Bavanište kod Kovina, 1828 — Sremski Karlovci, 5. februar 1912) bio je učesnik srpske revolucije 1848—1849. godine, prosvetni radnik u vreme srpskog narodnog preporoda u Vojvodini: profesor Karlovačke gimnazije, nadzornik srpskih škola u Sremu, direktor preparandije u Sremskoj Mitrovici i naučnik.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Teofil (Teja) Dimić je rođen 1828. godine[1] u mestu Bavanište kod Kovina u Banatu od oca Save, sveštenika, i majke Marte. Pohađao je bogosloviju u Vršcu.[2]

Revolucija 1848—1849.[uredi | uredi izvor]

Zajedno sa najstarijim bratom Aksentijem, sveštenikom,[3] Teofil Dimić je predstavljao Bavanište u Majskoj skupštini 1848. u Sremskim Karlovcima. Tu je izabran u Glavni narodni odbor[4][5][6][7], koji je, na čelu sa Đorđem Stratimirovićem, izradio ustav za Srpsku Vojvodinu i služio kao njena vlada. U raznim sastavima Glavnog odbora Dimić je bio član Finansijsko-ekonomske uprave[5], Vojnog saveta[7] i Vrhovnog suda [8]. Vrhovni sud je u julu 1848. zbog saradnje sa mađarskom stranom na zatvorsku kaznu osudio Jakova Ignjatovića, koji je i pored toga Dimića u svojim memoarima opisao kao mladog čoveka kome je u centru revolucionarnog pokreta „više stalo do čovečanstva nego do fanatizma”.[9] Dimić je deo svojih sećanja na vreme revolucije i oružane sukobe objavio u novinama Braniku i Zastavi.[10] [11]

Prosvetni rad[uredi | uredi izvor]

Posle propasti političke samouprave Srba i uspostavljanja carske krunovine a kasnije mađarske vlasti u Vojvodini, Dimić se posvetio naučno-prosvetnom radu. Bio je arhivar Karlovačke patrijaršije.[12] Od 1853. je predavao na Karlovačkoj gimnaziji, prvo kao suplent pa kao profesor prirodnih nauka, matematike i nemačkog jezika.[13] 1858. je prešao u Sremsku Mitrovicu na položaj direktora preparandije[14][15] i nadzornika (inspektora) srpskih narodnih škola u Sremu odn. na terijtoriji Petrovaradinske regimente[13], gde je doprineo razvoju srpskog školstva[16]. Bio je među osnivačima Srpske građanske čitaonice, današnje biblioteke u Sremskoj Mitrovici 1866. godine. [17].

potpis: 22. dekemvria 1868, Teofil Dimić, uprav. škola

Naučnik[uredi | uredi izvor]

Kao naučnik se posebno bavio botanikom i zoologijom. 1856. godine je nadopunio herbarijum koji je započeo Andrej Volni 1797. godine u Karlovačkoj gimnaziji i koji se i danas tamo čuva[18][19] kao zaštićen spomenik prirode. Izučavao je sremsku floru[traži se izvor] i narodne nazive biljaka[13]. Bio je član austrijskog zoološko-botaničkog društva (nem. Zoologisch-botanische Gesellschaft).[20]

Kao univerzalni učenjak, bio je takođe dopisnik carske i kraljevske centralne komisije za istraživanje i održavanje umetničkih i istorijskih spomenika (nem. Königlich-kaiserliche Central-Commission für Erforschung und Erhaltung der Kunst- und historischen Denkmale)[21]. Na podsticaj Srpskog učenog društva 1867. godine je istražio poslednje godine života Filipa Višnjića u sremskom selu Grk (danas Višnjićevo).[22][23]

U biblioteci Teofil Dimić u Bavaništu održavaju se Dani ćirilice.

Umro je 5. februara 1912. godine u Sremskim Karlovcima, gde je i sahranjen[3].

Teofil Dimić nije imao dece. Imao je tri starija brata, dva sveštenika i jednog trgovca, i jednog mlađeg brata, lekara. Inače, razgranata porodica Dimić vodi poreklo od Dime Putnika, Cincarina koji se iz Egejske Makedonije doselio u Vojvodinu u vreme seoba sredinom 18. veka[24][25], i dala je brojne naučno-prosvetne radnike, uključujući Aksentija, Teodora, Petra, Đuru B., Dušana (Gugu), Platona Dimića i Emiliju Dimić, ženu Bogoljuba Jovanovića.[26][27]

U njegovu čast, biblioteka u rodnom Bavaništu, ogranak kovinske biblioteke „Vuk Karadžić“, nosi ime „Teofil Dimić“.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ prema Srpskom biografskom rečniku. U uspomenama iz 1898. godine (v. Dimić (1898)) Dimić kaže za sebe da je „osamdesetogodišnjak“, što bi značilo da je rođen 1818. g. Prema drugim izvorima umro je u 91. godini života, dakle godina rođenja bi bila 1821 ili 1822.
  2. ^ Uroš Milanković: Prosveta čoveka i obrazovanije jestestva. Beč, 1847. Str. 112
  3. ^ a b Poreklo.rs: Poreklo prezimena Dimić. Komentar Jovana Dimića od 21. septembra 2017. u 22:11.
  4. ^ Zaključci 1848, str. 3
  5. ^ a b Proglas 1848, str. 2
  6. ^ Adamović 1902, str. 197
  7. ^ a b Dimić 2015, str. 111–112
  8. ^ Cerović 2000, str. 125
  9. ^ Ignjatović 1953, str. 137, 138, 145, 179
  10. ^ Dimić (1898)
  11. ^ Dimić 2015, str. 130–132
  12. ^ Dimić 2015, str. 130
  13. ^ a b v Jovanović 2011, str. 104
  14. ^ Spasović 2013, str. 38
  15. ^ Babić, Lupurović (2013), str 106
  16. ^ v. npr. istoriju srpske škole u Zemunu[mrtva veza]
  17. ^ Petrović: Biblioteke Srema
  18. ^ Dimić (1856)
  19. ^ Jovanović (2011), str.104
  20. ^ Verhandlungen der kaiserlich-königlichen zoologisch-botanischen Gesellschaft in Wien, Band VIII. Wien, 1858, str. HH
  21. ^ Mittheilungen der K.K. Central-Commission zur Erforschung und Erhaltung der Kunst- und Historischen Denkmale, Wien 1877, str. IV, 1880, str. V, 1883, str. VI
  22. ^ Novaković 1867
  23. ^ Projekat Rastko - Drina: Kako se stvarao mit o našem Homeru
  24. ^ Popović 1937, str. 356
  25. ^ Erdeljanović 1992, str. 34
  26. ^ Srpski biografski rečnik (2007). Knjiga 3, D-Z.
  27. ^ Poreklo.rs: Poreklo prezimena Dimić. Komentar Jovana Dimića od 21. septembra 2017. u 22:11.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теофил_Димић&oldid=27493327”