Pređi na sadržaj

Topaz

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Topaz
Kristal topaza na beloj matrici
Opšte informacije
KategorijaNesosilikatni minerali
FormulaAl2SiO4(F,OH)2
Struncova klasifikacija9.AF.35
Kristalne sistemeOrtorombičan
Kristalna klasaDipiramidalni (mmm)
H-M simbol: (2/m 2/m 2/m)
Prostorna grupaPbnm
Jedinična ćelijaa = 4.65 Å, b = 8.8 Å,
c = 8.4 Å; Z = 4
Identifikacija
Bojabezbojan do beo, plav, zelenkast, smeđe-žut, oranž, roze, crvenkast, purpuran, smeđ
Kristalni habitusPrizmatičan kristal
BližnjenjeRetnko na [111][1]
Cepljivost[001] Perfektan
PrelomSubkonhoidni do neravnog
Tvrdoća po Mosu8 (definišući kristal)
SjajnostStaklast
OgrebBeo
ProvidnostTransparentan
Specifična težina3,49–3,57
Optičke osobineBiaksijalan (+)
Indeks prelamanjanα = 1.606–1.629
nβ = 1.609–1.631
nγ = 1.616–1.638
Dvojno prelamanjeδ = 0.010
PleohroizamSlab u debelim presecima X = žut; Y = žut, ljubičast, crvenkast; Z = ljubičast, plavkast, žut, roz
Ultravioletna fluorescencijaKratki UV=zlatno žut; Duga UV=krem
Reference[2][3][4][5]

Topaz je silikatni mineral aluminijuma i fluora sa hemijskom formulom Al2SiO4(F,OH)2.[6][7][8] Kristalizira se u ortorombskom kristalnom sastavu. Kristali su mu uglavnom prizmatični, a imaju i piramidalni završetak. Po jednoj površini se može lako odlomiti, tako da sa njim treba oprezno rukovati. Topaz ima tvrdoću 8 po Mosovoj skali tvrdoće. Specifična masa mu je 3,4 do 3,6.[9][10]

Čisti topaz je proziran, ali obično ima nečistoća. Boje je belog vina ili slamnatožute. Može, takođe, da bude i bele, sive, zelene, plave, ružičaste ili crvenožute boje. Kada se zagreje žuti topaz postaje crvenkasto-ružičast. Kada se ozrači postaje svetliji.[11] Although it is often associated with golden yellow and blue, it comes in a variety of colors, including colorless. The rarest are natural pinks, reds, and delicate golden oranges, sometimes with pink hues.[12]

Prilikom izrade nakita od topaza pomoću pare se nataloži na topazu tanak sloj titanijum oksida, pa se takav topaz prodaje kao mistični topaz.

Etimologija

[uredi | uredi izvor]
Topaz
Bezbojni topaz, Minas Žerais, Brazil

Naziv „topaz“ obično izvodi (preko starofrancuskog: topace i latinskog: topazus) od grčkog Τοπάζιος (Τοpáziοs) ili Τοπάζιον (Τοpáziοn),[13] od Τοπαζος, drevnog imena ostrva Svetog Jovana na Crvenom moru, koje je bilo teško pronaći i iz kojeg je u davna vremena kopao žuti kamen (sada se veruje da je hrizolit: žućkasti olivin); naziv topaz je prvi put primenjen na mineral sada poznat pod tim imenom 1737. godine.[14] Drevna Šri Lanka (Tamraparni) je izvozila autohtone orijentalne topaze u Grčku i stari Egipat, što je dovelo do etimološki povezanih imena ostrva od Aleksandra Polihistora (Topazius) i ranih Egipćana (Topapvene) – „zemlja topaza“.[15][16] Plinije je rekao da je Topazos legendarno ostrvo u Crvenom moru i da je mineral „topaz” prvi put iskopan tamo. Alternativno, reč topaz može biti povezana sa sanskritskom rečju तपस „tapas”', što znači „vrelina” ili „vatra”.[13]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Nikols, autor jedne od prvih sistematskih rasprava o mineralima i dragom kamenju, posvetio je dva poglavlja ovoj temi 1652. godine.[17] U srednjem veku, naziv topaz se koristio za bilo koji žuti dragi kamen, ali u modernim vremenima označava samo gore opisani silikat.

Mnogi prevodi Biblije na engleski, uključujući verziju kralja Džejmsa, pominju topaz. Međutim, pošto svi ovi prevodi kao topaz potiču iz prevoda Septuaginte topazi[os], koji se odnosio na žuti kamen koji nije bio topaz, već verovatno hrizolit (hrizoberil ili peridot), ovde se verovatno ne misli na topaz.[18]

Englesko sujeverje je takođe smatralo da topaz leči ludilo.[19] Stari Rimljani su verovali da topaz pruža zaštitu od opasnosti tokom putovanja.[20] Tokom srednjeg veka verovalo se da pričvršćivanje topaza na levu ruku štiti vlasnika od bilo kakvog prokletstva i odvraća od zla oko. Takođe se verovalo da nošenje topaza povećava telesnu toplotu, što bi omogućilo ljudima da olakšaju prehladu ili groznicu.[21] U Evropi tokom srednjeg veka verovalo se da topaz pojačava mentalne moći.[22]

Dragi kamen

[uredi | uredi izvor]

Topaz je dragi kamen, u rezanom i poliranom obliku, koristi se za izradu nakita ili drugih ukrasa. Takođe ima i druge namene. Narandžasti topaz, poznat i kao dragoceni topaz, konvencionalni je kamen rođenja za novembar, simbol prijateljstva i državni dragi kamen američke države Juta.[23] Plavi topaz je državni dragi kamen američke države Teksas.[24]

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]
Kristal plavog topaza

Topaz je u svom prirodnom stanju bezbojan, često sa sivkastim odlivom. Takođe se javlja kao zlatno smeđ do žutog, zbog čega se ponekad meša sa citrinom, manje vrednim dragim kamenom.[25] Specifična težina svih nijansi topaza, međutim, znači da je znatno teži od citrina (oko 25% po zapremini) i ova razlika u težini se može koristiti za razlikovanje dva kamena jednake zapremine. Takođe, ako se može odrediti zapremina datog kamena, može se utvrditi njegova težina, i zatim proveriti osetljivom vagom. Isto tako, stakleno kamenje je takođe mnogo lakše od topaza iste veličine.

Topaz boje šerija iz Jute, SAD

Imperijalni topaz je žut, roze (retko, ako je prirodan) ili roze-narandžast. Brazilski carski topaz često može imati jarko žutu do duboko zlatno smeđe nijanse, ponekad čak i ljubičaste. Mnogi braon ili bledi topazi se tretiraju da bi postali jarko žute, zlatne, ružičaste ili ljubičaste boje. Neko imperijalno topaz kamenje može izbledeti na izlaganju sunčevoj svetlosti tokom dužeg vremenskog perioda.[26][27] Plavi topaz koji se pojavljuje u prirodi je prilična retkost. Tipično, bezbojni, sivi ili bledo žuti i plavi materijali se termički obrađuju i zrače kako bi se dobila poželjnija tamnija plava boja.[27] Mistični topaz je bezbojni topaz koji je veštački obložen procesom taloženja pare dajući mu efekat duge na njegovoj površini.[28]

Iako veoma tvrd, topaz se mora tretirati sa većom pažnjom od nekih drugih minerala slične tvrdoće (kao što je korund) zbog slabosti atomskog vezivanja molekula kamena duž jedne ili druge aksijalne ravni (dok se dijamanti, na primer, sastoje od atoma ugljenika međusobno povezanih sa jednakom snagom duž svih njegovih ravni). Ovo daje topazu tendenciju da se lomi duž takve ravni cepanja ako se udari dovoljnom silom.[29]

Topaz ima relativno nizak indeks prelamanja za dragi kamen, tako da kamenje sa velikim fasetama ili stolovima ne blista tako lako kao kamenje isečeno od minerala sa višim indeksom prelamanja, iako kvalitetni bezbojni topaz svetluca i pokazuje više „života” od slično rezanog kvarca. Kada se dobije tipičan „briljantan“ rez, topaz može ili da pokaže svetlucavu fasetu stola okruženu mrtvim fasetama krune ili prsten svetlucavih faseta krune sa dosadnim stolom nalik na bunar.[30] Takođe je potrebno izuzetno fino poliranje, a ponekad se može razlikovati od citrina samo po svom klizavom osećaju (kvarc se ne može polirati do ovog nivoa glatkoće).[31]

Drugi metod razlikovanja topaza od kvarca je stavljanje nepostavljenog kamena u rastvor bromoforma ili metilen jodida. Kvarc će uvek plutati u ovim rastvorima, dok će topaz tonuti.[31]

Nalazišta

[uredi | uredi izvor]

Topaz se obično nalazi u silikatnim magmatskim stenama granita i riolita. Obično se kristališe u granitnim pegmatitima ili u šupljinama, koje su ispunjene vazduhom u riolitnoj lavi. Takvi topazi se nalaze na planini Topaz u zapadnoj Juti u SAD. Može da se nađe i sa fluoritom i kasiteritom. Nalazišta topaza su u sledećim mestima:

Najveći topaz nađen je u Brazilu 1984. i nazvan je „El-Dorado“. Težio je 6,2 kilograma i nalazi se u britanskoj kraljevskoj kolekciji.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Nesse, William D. (2000). Introduction to mineralogy. New York: Oxford University Press. str. 313. ISBN 9780195106916. 
  2. ^ Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy (20 izd.). ISBN 0-471-80580-7. 
  3. ^ Anthony, John W.; Bideaux, Richard A.; Bladh, Kenneth W.; Nichols, Monte C., ur. (1995). „Topaz” (PDF). Handbook of Mineralogy. II (Silica, Silicates). Chantilly, VA, US: Mineralogical Society of America. ISBN 978-0-9622097-1-0. Pristupljeno 5. 12. 2011. 
  4. ^ Topaz. Mindat.org. Retrieved on 2011-10-29.
  5. ^ Topaz. Webmineral.com. Retrieved on 2011-10-29.
  6. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  7. ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  8. ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  9. ^ Babič D. (2003). Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet. 
  10. ^ Grupa autora (2003). Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd. 
  11. ^ Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 978-0-471-80580-9. 
  12. ^ „Topaz Value, Price, and Jewelry Information”. International Gem Society (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-16. 
  13. ^ a b Harper, Douglas. „topaz”. Online Etymology Dictionary. 
  14. ^ Hurlbut & Klein 1985. sfn greška: više ciljeva (4×): CITEREFHurlbutKlein1985 (help)
  15. ^ Suckling, Horatio John (1876). Ceylon: A General Description of the Island, Historical, Physical, Statistical. Containing the Most Recent Information (na jeziku: engleski). Chapman & Hall. str. 10. Pristupljeno 28. 6. 2019. „topaz taprobane.” 
  16. ^ „Astrological Magazine”. Astrological Magazine (na jeziku: engleski). 56 (1–6): 75. 1967. Pristupljeno 28. 6. 2019. 
  17. ^ A Lapidary or History of Gemstones, University of Cambridge, 1652.
  18. ^ Farrington, Oliver (1903) Gems and Gem Minerals Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. septembar 2013). Chicago. p. 119.
  19. ^ Pettigrew, Thomas Joseph (1844) On Superstitions Connected with the History and Practice of Medicine and Surgery. Philadelphia E. Barrington and G.D. Haswell. p. 70.
  20. ^ Webster, R. (2012). The encyclopedia of superstitions. Llewellyn Worldwide. str. 256. ISBN 9780738725611. 
  21. ^ Webster 2012, str. 260.
  22. ^ Simmons, Robert (2005). The book of stones : who they are & what they teach. East Montpelier, VT: Heaven and Earth Pub. str. 403. ISBN 978-0962191039. 
  23. ^ „Utah State gem – Topaz”. Pioneer.utah.gov. 2010-06-16. Arhivirano iz originala 14. 11. 2012. g. Pristupljeno 2011-10-29. 
  24. ^ „Texas state gem – Blue Topaz. State gemstone cut – Lone Star cut”. state.tx.us. Arhivirano iz originala 2009-03-12. g. 
  25. ^ Hurrell, Karen; Johnson, Mary L. (15. 12. 2016). Gemstones: A Complete Color Reference for Precious and Semiprecious Stones of the World. Book Sales. str. 169. ISBN 978-0-7858-3498-4. 
  26. ^ „Imperial topaz”. nhm.org. Natural History Museum of Los Angeles County. Arhivirano iz originala 2009-05-13. g. 
  27. ^ a b „Gemstones & Gemology – Topaz”. academic.emporia.edu. Emporia State University. 
  28. ^ „Mystic topaz, consumer information”. Farlang.com. 2008-10-30. Pristupljeno 2011-10-29. 
  29. ^ Newman, Renee (7. 1. 2015). Gem & Jewelry Pocket Guide: A traveler's guide to buying diamonds, colored gems, pearls, gold and platinum jewelry. BookBaby. str. 104. ISBN 978-0-929975-49-8. [mrtva veza]
  30. ^ Dake, H. (16. 4. 2013). The Art of Gem Cutting – including cabochons, faceting, Sspheres, tumbling, and special techniques. Read Books Limited. str. 105. ISBN 978-1-4474-8480-6. 
  31. ^ a b B. Anderson (2011). Gem Testing. Read Books. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Topaz na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Топаз&oldid=27924688”