Hokinsonov trkavac
| Hokinsonov trkavac Vremenski raspon:
| |
|---|---|
_601694.jpg)
| |
| Skelet iz kolekcije Oklandskog muzeja | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Gruiformes |
| Porodica: | Rallidae |
| Rod: | †Diaphorapteryx Forbes, 1893 |
| Vrsta: | †D. hawkinsi
|
| Binomno ime | |
| †Diaphorapteryx hawkinsi (Forbes, 1892)
| |
Hokinsonov trkavac ili džinovski čatamski trkavac (lat. Diaphorapteryx hawkinsi) je izumrla vrsta ptice neletačice iz porodice barskih koka (lat. Rallidae) i jedini predstavnik monotipičnog roda Diaphorapteryx. Bila je endemit novozelandskih Čatamskih ostrva. Pouzdano se zna da je naseljavala glavno ostrvo Čatam i ostrvo Pit. Skeleti ove ptice su otkriveni na kuhinjskim bunjištima polinežanskih starosedelaca ovih ostrva, naroda Moriori.
Opis
[uredi | uredi izvor]Hokinsonov trkavac je bio visok približno 410 mm i težak 2,0 kg, a smatra se da je prvenstveno bio bubojed.
Taksonomija
[uredi | uredi izvor]Henri Og Forbs je ovu vrstu prvobitno smestio u isti rod (Aphanapteryx) u koji je smešten crveni trkavac (Aphanapteryx bonasia) sa Mauricijusa, ali ga je kasnije premestio u poseban rod.[2][3] Nakon sprovedene studije genetike iz 2014. otkriveno je da sa petlovanom bubnjarem iz Indonezije čini kladus (zajedničko poreklo od pre oko 10 miliona godina), koji je sestrinski kladus roda Gallirallus.[4]
Izumiranje
[uredi | uredi izvor]Dugo se mislilo da je Hokinsonov trkavac izumro pre dolaska Evropljana, međutim nedavno otkriveni dokazi sugerišu da je ptica možda izumrla mnogo kasnije. Pismo Sigvarda Danferda iz 1895. godine koje pripada finansijeru/zoologu Volteru Rotšildu opisuje izgled, ponašanje i način lova Moriorija na ovu vrstu. Drugi izveštaj objavio je Aleksander Šend 1911. godine, mada izgleda da je pomešao ovu vrstu sa velikim papagajem. Izveštaji sugerišu da je ptica bila poznata pod imenom Mehonui i da je bila jednolične cigla crvene boje, kao i da je mnogo vremena provodila kljucajući trulo drveće da bi došla do beskičmenjaka, kojima se hranila (sličan način života ima živeća vrsta Veka). Tokom sezone parenja, verovatno je formirao jata koja je činilo od pet do osam jedinki. Zbog jačine kljuna, pretpostavlja se da je na tlu lovio ptiće, uključujući ptiće burnjaka.[5]
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
skelet Hokinsonovog trkavca (Diaphorapteryx hawkinsi) -
Fosilizovane kosti iz kolekcije Oklandskog muzeja -
Kosti noge i stopala iz kolekcije Oklandskog muzeja -
Skelet iz kolekcije Oklandskog muzeja -
Kosti lobanje -
Lobanja Hokinsonovog trkavca u krupnom planu
_601702.jpg)
_601710.jpg)
_601698.jpg)
_601712_(cropped).jpg)
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ BirdLife International (2017). „Diaphorapteryx hawkinsi”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 18. 3. 2021.
- ^ FORBES, H- O. (1892). „New Extinct Rail”. Nature. 45 (1166): 416. Bibcode:1892Natur..45Q.416F. S2CID 4047910. doi:10.1038/045416d0.
- ^ FORBES, H. O. (1893). „Mr. H. O. Forbes's Discoveries in the Chatham Islands”. Nature. 48 (1232): 126. Bibcode:1893Natur..48..126F. S2CID 46553514. doi:10.1038/048126a0.
- ^ Garcia-R, Juan C.; Gibb, Gillian C.; Trewick, Steve A. (decembar 2014). „Deep global evolutionary radiation in birds: Diversification and trait evolution in the cosmopolitan bird family Rallidae”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 81: 96—108. ISSN 1055-7903. PMID 25255711. doi:10.1016/j.ympev.2014.09.008.
- ^ COOPER, JOANNE H; TENNYSON, ALAN J. D. (2004). „New evidence on the life and death of Hawkins' rail (Diaphorapteryx hawkinsi): Moriori accounts recorded by Sigvard Dannefaerd and Alexander Shand” (PDF). Notornis. 51: 212—216. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 08. 2017. g. Pristupljeno 18. 03. 2021.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
