Štimovanje
440.ogg (pomoć·info)Štimovanje [1](ital. accordatura, franc. accordage, engl. musical tuning, nem. Stimmung, rus. строй)[2] je usaglašavanje tonske visine muzičkih instrumenata prema osnovnom ili kamernom tonu.
Podela instrumenata prema štimovanju[uredi | uredi izvor]
Štimovanje muzičkih instrumenata može biti:
- Fiksirano - instrument je izvođaču već naštimovan i on ne treba da ga štimuje. To je slučaj kod klavira, metalofona, zvona.
- Slobodno - izvođač mora da štimuje instrument. To je slučaj kod duvačkih, gudačkih i nekih udaračkih instrumenata.
Štimovanje muzičkih instrumenata[uredi | uredi izvor]
- Na duvačkim instrumentima štimovanje se vrši izvlačenjem ili uvlačenjem za to predviđenog dela instrumenta (cev, burence, jezičak).
- Na žičanim instrumentima štimovanje se vrši okretanjem čivija, tj. zatezanjem i opuštanjem žica.
- Štimanje nekih udaračkih instrumenata vrši se okretanjem metalnih leptira koji zatežu i otpuštaju kožu i samim tim podižu ili spuštaju tonsku visinu instrumenta.
- Klavir takođe može da se štimuje iako je njegov štim fiksiran. To se čini obično kada mu "popusti štim". Klavire štimaju majstori koji se zovu klavir-štimeri. Kako su žice na klaviru pričvršćene za metalne čivije, njihovim zatezanjem i otpuštanjem vrši se štimovanje klavira.
- Orkestarsko štimanje je malo drugačije. U manjim ansamblima, obično se drugi instrumenti štimaju prema prvim. Ako je to gudački orkestar, prva violina odsvira ton a1, prema kojem ostali članovi zvučno usklađuju istoimeni ton na svom instrumentu. U simfonijskom orkestru obično oboa odsvira ton a1 po kojem se čitav orkestar štimuje.
| Napomena. | U ansamblima gde postoji neki instrument sa fiksiranim štimom (harmonika, klavir, sintesajzer) svi instrumenti se prema njima štimuju. |
Prema čemu štimujemo muzičke instrumente[uredi | uredi izvor]
Međunarodnim sporazumom koji je potpisan 1939. godine, dogovoreno je da kamerni ton, kamerton ili normalno a, ima frekvenciju od a1 = 440 Hz i da služi za što tačnije određivanje odnosa tonova po visini, tj., da bude zvanična standardna visina za štimovanje muzičkih instrumenata[3] i davanje intonacije pri horskom pevanju.
Sprave za štimovanje instrumenata[uredi | uredi izvor]
- Kada se zvučna viljuška dovede u stanje vibracije, emituje osnovni ili kamerni ton prema kome se štimuju muzički instrumenti.
- Postoje različite vrste štimera u obliku trubica (za gitaru, violinu...) na kojima se ton dobija duvanjem u otvor koji u sebi ima pisak. Svaka trubica daje drugi ton.
- Danas postoje različite vrste digitalnih štimera (za gitaru, bas...) koji omogućuju najtačnije štimovanje instrumenata. Mnogi digitalni štimeri imaju ugrađen i mikrofon i ulaz za gitarski kabl i opciju za sniženje štima od pola tona, pregledan ekran itd.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Radivoj Lazić - Vlastimir Peričić, Osnovi teorije muzike, Pristupljeno 30. 4. 2013.[nepouzdan izvor?]
- ^ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
- ^ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2012), Pristupljeno 30. 4. 2013.[nepouzdan izvor?]
