Pređi na sadržaj

Mercedes-Benz Group

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mercedes-Benz Group AG
Raniji naziv
  • Daimler-Benz (1926—1998)
  • DaimlerChrysler (1998—2007)
  • Daimler AG (2007—2022)
javno
Berzni simbol
Industrijaautomobilska
Osnovano28. jun 1926. (Daimler-Benz)
3. avgust 2007. (Daimler AG)
Prethodnik
  • Benz & Cie. (1883—1926)
  • Daimler Motoren Gesellschaft (1890—1926)
OsnivačiKarl Benc
Emil Georg fon Štaus[1]
SedišteŠtutgart, Nemačka
Proizvodiautomobile
Brendovi
PrihodRast 133,9 mlrd. € (2021)[2]
Operativni prihod
Rast 16,0 mlrd. € (2021)[2]
ProfitRast 23,4 mlrd. € (2021)[2]
Ukupna aktivaRast 258,8 mlrd. € (2021)[2]
Ukupan kapitalRast 73,2 mlrd. € (2021)[2]
Broj zaposlenih
Rast 172.425 (2021)[2]
Veb-sajtgroup.mercedes-benz.com

Mercedes-Benz Group AG (transkr. Mercedes-Benc grup AG; ranije Daimler-Benz, DaimlerChrysler i Daimler) nemački je proizvođač automobila sa sedištem u Štutgartu. Jedan je od vodećih svetskih proizvođača automobila. Daimler-Benz je nastao 1926. godine spajanjem preduzeća Benz & Cie., najstarijeg proizvođača automobila na svetu,[3] i Daimler Motoren Gesellschaft. Godine 1998. usvaja ime DaimlerChrysler nakon kupovine američkog proizvođača automobila Chrysler Corporation, dok 2007. godine menja naziv u Daimler AG nakon prestanka ulaganja u Chrysler. Do 2021. Daimler AG je bio drugi proizvođač automobila po proizvodnji u Nemačkoj i šesti u svetu. U februaru 2022. Daimler je promenio ime u Mercedes-Benz Group.

Istorija[uredi | uredi izvor]

1926—1998: Daimler-Benz[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Daimler-Benz
Konačni logotip Daimler-Benz AG, korišćen do spajanja sa Chrysler Corporation 1998. godine.

Poreklo kompanije Daimler AG nalazi se u sporazumu od uzajamnog interesa potpisanog 1. maja 1924. godine između Benz & Cie (osnovao je 1883. godine Carl Benz) i Daimler Motoren Gesellschaft (osnovali su ga 1890. Gottlieb Daimler i Vilhelm Maibach). Uključivanje imena Mercedes u novi brend počastilo je najvažniju seriju modela DMG automobila, seriju Mercedes, koju je dizajnirao i napravio Vilhelm Maibach.

Iako je Daimler-Benz najpoznatiji po svojoj automobilskoj marki Mercedes-Benz, tokom Drugog svetskog rata takođe je stvorio poznatu seriju motora za nemačke avione, tenkove i podmornice. Daimler je takođe proizvodio delove za nemačko oružje.

1998—2007: DaimlerChrysler[uredi | uredi izvor]

U takozvanom „Spajanju jednakih“ ili „Brak sklopljen na nebesima“, između tadašnjeg izvršnog direktora i arhitekti Jürgen E. Schremppu, [4] Daimler-Benz AG i američkom proizvođaču automobila "Chrysler Corporation", sa sedištem u Sjedinjenim Državama, najmanjim od tada tri glavna američka proizvođača automobila, spojena 1998. godine u razmeni akcija [5] i osnovala DaimlerChrysler AG. Procenjen na 38 milijardi dolara, bio je to najveći svetski prekogranični sporazum ikada. [6]

Uslovi spajanja omogućili su Daimler-Benz-ovim ne-automobilskim poslovima, (kao što je Daimler-Benz InterServices AG skraćeno „debis AG“) , da nastave da sprovode svoje strategije širenja. Debis AG je prijavio prihod od 8,6 milijardi dolara u 1997.

2007—danas: Daimler AG[uredi | uredi izvor]

U novembru 2014. Daimler je najavio da će steći 25 odsto italijanskog proizvođača motocikala MV Agusta za neobjavljenu naknadu. [7] MV Holding je u decembru 2017. godine kupio 25% kompanije MV Agusta od kompanije Daimler. [8]

3. avgusta 2015. godine, Nokia je objavila da je postigla dogovor o prodaji svog odeljenja za digitalne mape Here konzorcijumu od tri nemačka proizvođača automobila - BMW, Daimler AG i Volkswagen Group, za 2,8 milijarde evra . [9] Ovo je viđeno kao pokazatelj da su proizvođači automobila zainteresovani za automatizovane automobile.

Kineski proizvođač automobila Geely preuzeo je 9,69% udela u kompaniji, putem podružnice, u februaru 2018. godine, čime je postao najveći pojedinačni akcionar kompanije. [10]Geely je već poznat po vlasništvu kompanije Volvo Car Corporation. [11]

U februaru 2021 godine , Daimler je rekao da planira da se preimenuje usvojivši ime svoje vodeće marke, Mercedes-Benz, i Daimler Truck izdvojiti u zasebnu kompaniju . [12] [13]

Brendovi[uredi | uredi izvor]

Najveća fabrika Daimler (koja proizvodi automobile Mercedes-Benz) nalazi se u Sindelfingen, u Nemačkoj.

Daimler prodaje automobile pod sledećim brendovima širom sveta:

  • Mercedes-Benz automobili
    • Mercedes-Benz
    • Mercedes-AMG - Vozila visokih performansi
    • Mercedes-Maybach
    • Maybach - proizvodnja je završena 2012. godine, [14] ali ultra-vrhunska S klasa i GLS klasa prodaju se kao Mercedes-MaibaMercedes-Maybach
  • Daimler Trucks
    • Komercijalna vozila
    • Freightliner
    • Mercedes-Benz
    • Mitsubishi Fuso
    • Thomas Built Buses
    • Sterling Trucks
      • Western Star
      • BharatBenz
    • Komponente
      • Alliance Truck Parts
      • Detroit Diesel
  • Daimler autobusi
    • Autobusi Mercedes-Benz
    • Orion Bus Industries - zatvoren 2013. godine
    • Setra
  • Mercedes-Benz kombi vozila
    • Mercedes-Benz (kombi grupa)

Zajednička ulaganja i savezi[uredi | uredi izvor]

Beijing Automotive Group[uredi | uredi izvor]

U februaru 2013. Daimler je stekao 12% udela u Beijing Automotive Group Ltd , postajući prvi zapadni proizvođač automobila koji je imao udeo u kineskoj kompaniji. [15]

Daimler sarađuje sa kineskom kompanijom Beiqi Foton (podružnicom BAIC-a) na proizvodnji i izradi kamiona Auman. [16]

Denza[uredi | uredi izvor]

2010. godine i Daimler AG stvorili su novo zajedničko ulaganje Shenzhen BYD Daimler Technology Co., Ltd.. Zajedničko ulaganje je 2012. pokrenulo novu marku Denza da bi se specijalizovalo za električne automobile.

Fujian Benz[uredi | uredi izvor]

2007. Daimler je stvorio zajedničko ulaganje sa Fujian Motors Group i China Motor Corporation i stvorio Fujian Benz (prvobitno Fujian Daimler Automotive Co. ).

SsangYong Motors[uredi | uredi izvor]

Između 1990. i 2010. godine, SsangYong je sklopio partnerstvo saDaimler-Benz-om . Dogovor je bio da SsangYong razvije SUV sa Mercedes-Benz tehnologijom. Ovo je navodno trebalo da omogući SsangYong da se učvrsti na novim tržištima, a da ne mora da gradi sopstvenu infrastrukturu (koristeći postojeće Mercedes-Benz mreže), a da Mercedesu daje konkurenciju na tada velikom tržištu SUV- a. [17] To je rezultiralo Musso, koji je prvo prodao Mercedes-Benz, a kasnije SsangYong . [18]

SavezRenault-Nissan i Daimler[uredi | uredi izvor]

7. aprila 2010. godine, rukovodioci kompanije Renault-Nissan , Carlos Ghosn i dr Dieter Zetsche najavili su partnerstvo između ove tri kompanije. [19] Prvi plodovi saveza u 2012. godini uključuju deljenje motora ( Infiniti Q50koristi Mercedes-ove dizel motore) [20] i preregistrovani Renault Kangoo koji se prodaje kao Mercedes-Benz Citan . [21]

Formula jedan[uredi | uredi izvor]

16. novembra 2009. godine, Daimler i Aabar Investments kupili su 75,1% udela u Brawn GP (Daimler drži 45,1%). Kompanija je preimenovana u Mercedes GP sa sedištem u Brackley-u u Velikoj Britaniji, a Ross Brawn-om preostalim direktorom tima. Kupovina kompanije Bravn dovela je do toga da je Daimler fazno prodao svoj udeo u McLaren, završen 2011. Mercedes je nastavio da pruža sponzorstvo i motore McLaren do 2014. godine.

Pre sezone 2011, Daimler i Aabar kupili su preostalih 24,9% udela u vlasništvu menadžment tima, u februaru 2011. [22] U novembru 2012. Aabar prodao je preostale akcije, ostavljajući tim (preimenovan u Mercedes AMG Petronas F1 Team) u potpunom vlasništvu Daimlera. [23]

Daimler takođe poseduje Mercedes AMG pogonske agregate visokih performansi koji su, od Mercedesa AMG Petronas, od 2021. godine isporučivali motore Aston Martin, [24] Williams [25] i McLaren.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Reuss & Esslinger 2023, str. 88.
  2. ^ a b v g d đ „Daimler Annual Report 2021” (PDF). Mercedes-Benz Group. Arhivirano (PDF) iz originala 13. 3. 2022. g. Pristupljeno 17. 11. 2022. 
  3. ^ „Benz & Cie. Eröffnet 1908 das Werk in Mannheim - Initiative Kulturgut Mobilität”. 
  4. ^ „Merger is 'a marriage made in heaven'”. BBC News. 7. 5. 1998. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 31. 7. 2015. 
  5. ^ „COMPANY NEWS; DAIMLER-BENZ AND CHRYSLER REVISE RATIO FOR STOCK SWAP”. The New York Times. 9. 6. 1998. Arhivirano iz originala 12. 5. 2013. g. Pristupljeno 7. 10. 2011. 
  6. ^ „DaimlerChrysler dawns”. CNN Money. 7. 5. 1998. Arhivirano iz originala 28. 3. 2013. g. Pristupljeno 12. 4. 2013. 
  7. ^ Daimler buys into Agusta as motorbike and car tech converge Arhivirano 13 oktobar 2015 na sajtu Wayback Machine.
  8. ^ „MV holding: acquisitions and investments”. mvagusta.com. 2017-12-17. Arhivirano iz originala 17. 9. 2018. g. Pristupljeno 13. 6. 2018. 
  9. ^ „Nokia sells Here maps business to carmakers Audi, BMW and Daimler”. CNET. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 5. 8. 2015. g. Pristupljeno 3. 8. 2015. 
  10. ^ „Geely Founder Li Shufu is a New Shareholder of Daimler AG”. Cision PR Newswire. 24. 2. 2018. Arhivirano iz originala 2. 3. 2018. g. Pristupljeno 2. 3. 2018. 
  11. ^ Ohnsman, Alan. „Next Stop Unicorn? Daimler Leads $155 Million Round For Silicon Valley Electric Bus Maker Proterra”. Forbes (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 9. 2018. g. Pristupljeno 2018-09-20. 
  12. ^ Carey, Nick (3. 2. 2021). „Daimler to spin off truck unit, sharpen investor focus on Mercedes-Benz”. Reuters. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  13. ^ „Automaker Daimler to spin off trucks business, change name”. Yahoo Finance Canada. 3. 2. 2021. Arhivirano iz originala 07. 02. 2021. g. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  14. ^ Schultz, Jonathan (16. 8. 2012). „At Last, the Maybach Is Priceless”. The New York Times. Arhivirano iz originala 23. 1. 2013. g. Pristupljeno 1. 2. 2013. 
  15. ^ Bryant, Chris (1. 2. 2013). „Daimler takes stake in Chinese carmaker”. Financial Times. Arhivirano iz originala 13. 4. 2020. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  16. ^ „Foton and Daimler in Truck Joint Venture”. ChinaAutoWeb.com. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 26. 7. 2010. 
  17. ^ „Musso-Mercedes match was a rocky road - www.drive.com.au”. Drive.com.au. 2000-05-18. Arhivirano iz originala 31. 3. 2019. g. Pristupljeno 2009-09-19. 
  18. ^ David Morley (2000-05-18). „Musso-Mercedes match was a rocky road”. Fairfax Media. Arhivirano iz originala 31. 3. 2019. g. Pristupljeno 2011-03-21. 
  19. ^ Moffett, Sebastian (7. 4. 2010). „Daimler, Nissan, Renault Set Small-Car Cooperation”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 22. 6. 2015. g. Pristupljeno 7. 4. 2010. 
  20. ^ „Mercedes engines for new Infiniti Q50”. MSN Autos. 7. 2. 2013. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  21. ^ „Mercedes-Benz Citan (2013 – )”. Honest John. 18. 3. 2013. Arhivirano iz originala 26. 4. 2013. g. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  22. ^ Noble, Jonathan (28. 2. 2011). „Daimler completes team takeover”. Autosport. Haymarket Publications. Arhivirano iz originala 3. 3. 2011. g. Pristupljeno 28. 2. 2011. 
  23. ^ Kassem, Mahmoud (19. 11. 2012). „Aabar Sells Stake in Mercedes Formula One Team to Daimler”. Bloomberg News. Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 14. 7. 2014. 
  24. ^ Elizalde, Pablo (28. 3. 2013). „Force India to run F1 Mercedes engines from 2014 onwards”. Autosport. Arhivirano iz originala 10. 10. 2014. g. Pristupljeno 14. 7. 2014. 
  25. ^ Straw, Edd (30. 5. 2013). „Williams to use Mercedes engines from 2014 Formula 1 season”. Autosport. Arhivirano iz originala 2. 5. 2014. g. Pristupljeno 14. 7. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mercedes-Benz_Group&oldid=27819500”