Andreas Vezalijus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Vesalius)
Andreas Vezalijus
Andreas Vezalijus
Lični podaci
Datum rođenja(1514-12-31)31. decembar 1514.
Mesto rođenjaBrisel, Flandrija
Datum smrti15. oktobar 1564.(1564-10-15) (49 god.)
Mesto smrtiZakintos, Grčka
ObrazovanjeUniverzitet Sorbona
Naučni rad
PoljeAnatomija
Poznat po„Sedam knjiga o sastavu ljudskog tela“

Andreas Vezalijus, Andrija Vezal[1] (Andreas van Wesel, Andreas Vesal, André Vesalio, Andre Vesale, engl. Andreas Vesalius; Brisel, 31. decembar 1514 — Zakintos, Grčka, 15. oktobar 1564) je bio je flamanski lekar i anatom, nemačkog porekla koji se često navodi kao reformator i osnivač moderne ljudske anatomije.[2] On je autor jedne od najuticajnijih knjiga o anatomiji ljudskog tela objavljenoj pod nazivom: Sedam knjiga o sastavu ljudskog tela (lat. De humani corporis fabrica libri septem). Knjigu je izdao Johanes Oporinus (Johannes Oporinus) u Bazelu, 1543.[3]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Andreas Vezalijus je rođen u Briselu 31. decembra 1514. u bogatoj porodici tradicionalno vezanoj za medicinsku struku.[4] Njegov pradeda je bio lekar Marije od Burgundije i profesor na Univerzitetu u Levenu. Njegov deda po ocu, je takođe bio lekar Marije od Burgundije, i pisac niza komentara Aforizmi o Hipokratu. Konačno i njegov otac, takođe Andreas, bio je takođe lekar i farmaceut kod cara Karla V. Sa ovakvom porodičnom tradicijom, bilo je sasvim prirodno da je i Vezalijus postao jedan od najpoznatijih lekara i anatoma u Evropi.[5]

Vazelijusovo ne tako skromno poreklo, omogućilo mu je da stekne dobro obrazovanje koje je on započeo u Paedagogium Castri , pripremnoj školi za Univerzitet u Luvenu, a zatim u Collegium Trilingue . Studirao je latinski, grčki i hebrejski. Njegovo znanje latinskog je bilo toliko dobro da je zahvaljujući poznavanju ovog jezika u dvadeset trećoj godini mogao da studira anatomiju u Italiji. Vezalijus je prevodio i grčka tradicionalna dela Galena. U 1530. Vezalijus je stupio je na Univerziteta u Luvenu, koji je u to vreme bio jedan od najvećih univerziteta u Evropi, verovatno odmah posle Pariza i Bolonje. Vezalijus je paralelno studirao filozofiju i filologiju, ali je sve više pokazivao i interesovanje za anatomiju, i bavio se disekcijama miševa, pasa i mačaka.[6]

Vezalijus se 1533 preselio u Pariz gde je započeo studije medicine, kako bi nastavio porodičnu tradiciju. bavljenja medicinom. Nastavnici su mu bili bili slavni Jakobus Silvius (Jacobus Sylvius) i (Guinterius Andernacus). Vezalijusovim spsobnostima su se divili njegovi nastavnici, ali pošto on nije bio zadovoljan nastavom anatomije koja se u ovom periodu u Parizu sprovodila na tradicionalan način čitanjem radova Galena uz jako malo praktičnog rada (disekcija). Vezalijus je bio daleko više sklon direktnom proučavanju ljudskog tela i zato je koristio je kao i mnogi studenti, „Groblje nevinih“ (Cimitero degli Innocenti) za nabavku ostataka leševa i proučavanje kostiju. U tom smislu on u svom delu (De Humani Corporis Fabrica),[7] on govori o tome kako se na ovom groblju mogle naći velike količine kostiju, koje je on mogao da prepozna i vezanih očiju samo pomoću dodira, jer to iskustvo je bilo potrebno noću na groblju, za istinsko učenje ovog dela medicine. I u ovom periodu Vazelijus je pokazao svoje dobre veštine u disekcijama. U 1536 , nakon invazije na Francusku od strane Karla V , Vazelijus je morao da se vrati u Luven, gde je nastavio studije medicine i praksu iz disekcije. U septembru 1537 otišao je u Bazel, a ubrzo potom se preselio u Padovu. Dana 5. decembra 1537, posle sprovedene provere od strane profesora, univerzitet mu je dodelio titulu doktora medicine.[8]

Od 1543. do 1559. Vezalijus je živeo u Briselu, sa svojom porodicom. Godine 1559. preselio se u Španiju, verovatno da bi ostao bliži Filipu II. Kako su uslovi u Španiji bili nepovoljni Vezalijus je 1564. odlučio da se preseli u Veneciju (sa mogućnošću da ponovo preuzme katedru za anatomiju u Padovi). Iste godine kreće na put prema Palestini i Jerusalimu. Na povratku iz Palestine oboleo je od neke (najverovatnije zarazne) bolesti i iskrcao se u Zakintosu gde je umro 1564.

Uporno se u literaturi pojavljuje legenda o tragičnom putu hodočašća Vezalijus u Svetu zemlju u kojoj se navodi; „da je secirao živog čoveka (koga je smatrao mrtvim) i da je tu pogrešku uočio tek kada je video da srce kuca.“ Kako bi se okajo za svoju pogrešku Vezalijus se odlučio na hodočašće u Jerusalim i na tom putu umro.[9] U Kraljevskom muzeju u Španiji otkriven je sedamdesetih godina 20. veka dokument koji pobija ovu legendu. U njemu se navodi da je Vezalijus, putovao pod carskom zaštitom, i nosio u Jerusalim carev poklon.

Delo[uredi | uredi izvor]

Naslovna strana drugog izdanja Vezalijusovog dela (lat. De humani corporis fabrica libri septem)

Vezalijus je u početku kao predavač anatomije u Padovi, kao i njegovi pariski učitelji, bio sledbenik Galena, što se može vidi iz njegovih prvih dela; „Tablulae anatomikae“ iz 1538. u kojoj je on predstavi jetru sa pet režnjeva. Tek kasnije on saznaje da je Galen u svojim delima prikazao anatomiju majmuna a ne čoveka, i tako se kao prvi od svih anatoma u istoriji medicine oslobodio dotadašnjeg dogmatizma i počeo „istraživanja građe ljudskog tela gledajući sve svojim očima“. Kada je započeo istraživanja i pisanje svog glavnog dela Vezalijus je podvrgao reviziji celokupno dotadašnje anatomsko znanje i napisao novo delo inspirisano novim načinom rada i iskustvom stečenim na ljudskim leševima, a imao je svega 26 godina.[10]

Ovaj pionirski korak koji je učinio Vezalijus, u doba kada je trebalo preći preko svih predrasuda, nije bio nimalo lak, i imao je veliki značaj za razvoj anatomije u budućnosti. U tome i jeste njegova velika zasluga za reformu anatomije i njen nastanak kao prave naučne anatomije novog veka.

Vezalijus je samostalno izučavao ljudsko telo i tako je nakon nekoliko godina proučio anatomiju celokupnog ljudskog tela, i objavio je u delu „Sedam knjiga o sastavu ljudskog tela“ (lat. De humani corporis fabrica libri septem) štampanom u Bazelu 1543.

U Padovi je za ono vreme Vezalijus imao idealne uslove za pisanje knjige, dovoljan broj leševa, odgovarajuće radne prostorije, dobru platu, razumevanje kolega, blizinu kvalitetnih slikarskih radionica i do danas još neutvrđen broj ljudi koji je učestvovao u izradi ilustracija buduće knjige.

Delo je bilo bogato ilustrovano slikama koje je, pod njegovom kontrolom, načinio veći broj slikara, Ticijanove radionice među kojima se isticao Đovani Stefano Kalkar One su se zasnivale na disekcijama a ne na umetničkim predstavama, u drvorezu. Drvorezi su potom izuzetno vešto gravirani u Veneciji. Zatim su ploče slane preko Alpa u Bazel gde je poznati štampar Joanes Oporinus štampao po Vezalijusovom uputstvu priručnik anatomije.

Ako se slike iz Vezalijusove anatomije stave jedna uz drugu njihove se pozadine spajaju u zajednički pejzaž Kolia Fuganeija kraj Padove. Posebnu lepotu imaju dva niza Vezalijusovih kostura i niz likova u kojima su postepeno odstranjeni slojevi mišića. Vezalijusovo delo je istovremeno atlas i udžbenik anatomije u kome se ilustracije i tekst uspešno dopunjuju. U naučnom pogledu ovo delo je izuzetan poduhvat u medicini iako ne sadrži velika spektakularna otkrića. Još jedna karakteristika ilustracija u ovom delu je bila tendencija predstavljanja celog tela, a ne njegovih pojedinih delova.

Ako se slike iz Vezalijusove anatomije stave jedna uz drugu njihove se pozadine spajaju u zajednički pejzaž iz okoline Padove

Ovim svojim delom Vezalijus je izazvao žestoke polemike, napade i borbu mišljenja pristalica i protivnika Galena, a posebno napade Bartolomea Eustahija (koji se kasnije oslobođen Galenovog dogmatizma pridružio Vezalijusu i postao najegzaktniji istraživač) i njegovog učitelja u Parizu Sivijusa. Iz ove borbe Vezalijus je ipak izašao kao pobednik, a sa njim i anatomija 16. veka koja u ovom razdoblju zahvaljujući Vezalijusu i njegovim sledbenicima beleži čitav niz otkrića.[11]

Nekoliko nedelja nakon objavljivanja (lat. De humani corporis fabrica libri septem) izašao je iz štampe kod istog izdavača latinski izvod tog dela (Epitome), koji je odmah preveden i na nemački jezik.

Naučni i istorijski uticaj[uredi | uredi izvor]

Uticaj Vezalijusovih ploča koje predstavljaju parcijalne sekcije ljudske figure u pejzažnom okruženju očigledan je na anatomskim pločama koje je pripremio barokni slikar Pjetro da Kortona (1596–1669), koji je anatomske ploče s figurama izveo u dramatičnim pozama, pri čemu je većina njih sa arhitektonskim ili pejzažnim pozadinama.[12]

Tokom 20. veka, američki umetnik Džejkob Lovrens je kreirao svoju Vezalijusovu kolekciju na osnovu anatomskih crteža Andreasa Vezalijusa.

„De Fabrica je naišla na mešoviti prijem kada se prvi put pojavila; strogi galenisti su izrazili žaljenje zbog napada na svog učitelja, dok su drugi anatomi, posebno u Italiji, pohvalili taj rad kao važan doprinos - što je reakcija koja je ultimatno prevladala”, zaključuje Katarina Park u svom komentaru iz 1998. godine.[13][14]

Današnji pogled na značaj Vezalijusovog dele[uredi | uredi izvor]

U medicini

Vezaliju je sa današnje tačke gledišta izazvao revoluciju seciranjem ljudsko a ne životinjskog tela i otkrićem na osnovu tih sekciranja da Galenovi tekstovi uopšte nisu tačni. Tim je razbio brojne zablude jer su...

...ljudi do tada bili uvereni da je ono što se nalazilo u tim drevnim knjigama Galena i njegovih sledbenika moralo biti dobro, jer je preživelo zub vremena. Ljudi su mislili da što je knjiga starija, to je više istine sadržavala, a samim tim i bolja.[15]

A tu istinu Rimljani nikada nisu utvrdili seciranjem ljudskog tele jer su zaključke donosili samo nakon rada na majmunima i volovima. Vezalius je u tom pogledu napravio poboljšanja drugim načinom gledanja na čovekovo telo:

Vezalijusov i njegovo delo viđeno okom slikara Pjera Ponsea

Od tog trenutka prema svom telu čovek se drugojačije ophodio, jer u to on samo gledao organe, srce, pluća, bubrege, kao mesta na kojima možete doći do pojave bolesti...dok je Vezalijus više pažnje obraćao na krvne sudove, živce, mišiće. To je za ono razdoblje bio potpuno drugačiji pristup. Krvni sudovi i nervi su za Vezelijusa bili takođe od suštinske važnosti i bitan deo funkcionisanja čovekovog tela, na koje obično ljudi jednostavno nisu gledali, jer za njih bez pravilnog i potpunog sekciranja pojedinih delove ljudskog tele bilo neizvodljivo.[15]

U umetnosti

Vezalijus je ispoljio i značajan uticaj i na današnju umetnost, jer je u svojoj knjizi koristio lepe duboreze kako bi pojasnio tekst. Koščati i mišićavi muškarci u pozama sličnim onima u klasičnoj grčkoj skulpturi, ponovo su bili otkriće za umetnike toga vremena. Te slike su imale izuzetan uticaj narednih nekoliko vekova jer su korišćene u likovnim akademijama, i pojavile se u brojnim umetničkim delima. Tako je vizuelni jezik Vezalijusove anatomije postao široko rasprostranjen, ne samo u medicini već i slikarstvu i vajarstvo i drugim granama umetnosti.[15]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Anatomia In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume I. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; 1970. pp. 146−154.
  2. ^ Ball, James M. 1910. Andreas Vesalius, the Reformer of Anatomy. St. Louis: Medical Science Press.
  3. ^ O'Malley, C.D. Andreas Vesalius of Brussels, 1514-1564, Berkeley and Los Angeles: 1964.
  4. ^ Attualmente i riferimenti più completi e precisi sulla vita di Vesalio sono: C.D. O'Malley, Andreas Vesalius of Brussels, University of California Press 1964 e W. Cushing, A Bio-Bibliography of Andreas Vesalius, Archon Books, 1962
  5. ^ James J. Walsh, Popes and Science: the History of the Papal Relations to Science During the Middle Ages and Down to Our Own Time, 1908, ripubblicato nel 2003 da Kessinger Publishing.
  6. ^ Williams, Trevor, ed. Vesalius. A Biographical Dictionary of Scientists. 3rd Ed. New York: John Wiley and Sons, 1982.
  7. ^ Libro I, capitolo 39 nell'edizione del 1543; Libro I, capitolo 40 nell'edizione del 1555
  8. ^ Cushing, H.W. A Bio-Bibliography of Andreas Vesalius, Hamden, Conn. and London: Archon Books, 2nd edition 1962.
  9. ^ C.D. O'Malley Andreas Vesalius Pilgrimage, Isis 45:2, 1954
  10. ^ Eriksson, Ruben, ed. & tr. 1959. Andreas Vesalius’ First Public Anatomy at Bologna, 1540
  11. ^ Cavanaugh, G. S. Terence. 1983. “A New View on the Vesalian Landscape,” Medical History 27, 77–79.
  12. ^ The Anatomical Plates of Pietro da Cortona, Dover, New York, 1986. They were published in the 18th century. Twenty of the drawings for these plates are now in the Hunterian Library, Glasgow.
  13. ^ Andreas Vesalius, De Humani Corporis Fabrica (1998), commentary by Katharine Park
  14. ^ Lyn Paul Relph, Our Experience, Ourselves (2012)
  15. ^ a b v Teuwissen, Lambert. „'Vesalius was belangrijker dan Copernicus'”. nos.nl (na jeziku: holandski). Pristupljeno 16. 1. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dear, Peter. Revolutionizing the Sciences: European Knowledge and Its Ambitions, 1500–1700. Princeton: Princeton UP, 2001.
  • Debus, Allen, ed. Vesalius. Who's Who in the World of Science: From Antiquity to Present. 1st ed. Hanibal: Western Co., 1968.
  • O'Malley, CD. Andreas Vesalius of Brussels, 1514–1564. Berkeley: University of California Press, 1964.
  • Porter, Roy, ed. Vesalius. The Biographical Dictionary of Scientists. 2nd Ed. New York: Oxford University P, 1994.
  • Saunders, JB de CM and O'Malley, Charles D. The Illustrations from the Works of Andreas Vesalius of Brussels. New York: Dover, 1973 [reprint].
  • "Vesalius." Encyclopedia Americana. 1992.
  • Vesalius, Andreas. On the Fabric of the Human Body, translated by W. F. Richardson and J. B. Carman. 5 vols. San Francisco and Novato: Norman Publishing, 1998–2009. The Fabric of the human Body, Translated by Daniel H. Harrison and Malcolm H. Hast. Basel: Karger Publishing, 2013. Garrison, Daniel H. Vesalius: The China Root Epistle. A New Translation and Critical Edition. New York: Cambridge University Press, 2014.
  • Williams, Trevor, ed. Vesalius. A Biographical Dictionary of Scientists. 3rd Ed. New York: John Wiley and Sons, 1982.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Andreas Vezalijus na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреас_Везалијус&oldid=27557364”