Језјаришча
Језјаришча Езярышча; Езерище | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Белорусија |
Област | Витепска област |
Рејон | Гарадочки рејон |
Основан | први помен 1377. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 1.400 |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 50′ 00″ С; 29° 59′ 00″ И / 55.833333° С; 29.983333° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 160 m |
Поштански број | 211580 |
Позивни број | +375 2139 |
Регистарска ознака | 2 |
Језјаришча или Језеришче (блр. Езярышча; рус. Езерище) насељено је место са административним статусом варошице (городской посёлок) на крајњем северу Републике Белорусије. Административно припада Гарадочком рејону Витепске области.
Према процени из 2014. у насељу је живело 1.400 становника.
У насељу континуирано од оснивања 1926. ради хидрометеоролошка станица. На једном од острва у језеру Језеришче на око 3 km од насеља налазе се остаци утврђења из XVI—17. века.
Географија
[уреди | уреди извор]Варошица лежи на крајњем северу Гарадочког рејона, на јужној обали језера Језеришче, на око 81 km северно од административног центра области града Витепска и на око 41 km северно од рејонског центра Гарадока. На око 900 m од насеља ка истоку из језера истиче река Обаљ.
Кроз насеље пролази железница и друмски правац на релацији Витепск-Невељ (Русија), који је уједно и важан гранични прелаз са Русијом.
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље се у писаним изворима први пут помиње 1377. као феудални посед у границама Велике Кнежевине Литваније. У саставу Руске Империје је од 1772. и прве поделе Пољске.
У периоду између 1924. и 1929. имало је статус рејонског центра у границама Витепског округа, да би потом постало делом прво Гарадочког, а потом и Меховског рејона. Поново постаје делом Гарадочког рејона 1962. године.
Административни статус варошице носи од 4. октобра 1957. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у насељу је 2014. живело око 1.400 становника.[1]
1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2014. |
---|---|---|---|---|
--- | --- | --- | 1.600 | 1.400 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2005. 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0330-6. ISBN 978-985-11-0302-3