Јосип Бочек

С Википедије, слободне енциклопедије
Јосип Бочек
Датум рођења1950.

Јосип Бочек (рођен 1950. г. Осијек, Хрватска, Југославија) је југословенски музичар, гитариста, продуцент, студијски музичар и композитор.

Свирао је соло гитару у групама: Ђавољи еликсири, Лавине, Динамити, Бочек и Корни група (1969.-1974).[1][2]

У многим анкетама је уврштен међу најбоље гитаристе са територије бивше Југославије.[3]

После распада Корни групе махом ради као студијски музичар али и свирао је на концертима познатих певача. Бави се поред свирања, компоновањем, аранжманима, писањем текстова и продуцентским послом.

У периоду 1986, 1987, и 1988 заменио је Саву Бојића у групи Јужни Ветар на позицији соло гитаристе и у том периоду учествује у раду на укупно седам студијских албума велике петорке. Одсвирао је и две песме на бас гитари (slap bass техником) "Шта бих без тебе ја" и "Кад тад" на албумима Драгане Мирковић и Милета Китића из 1987. године, и то су једине две песме у целокупној историји Јужног Ветра на којима бас није свирао Миодраг М. Илић. Као човек који долази из рокенрол света због критика колега, избегавао је наступе у спотовима и на турнејама у време док је био у Јужном Ветру, већ је искључиво био посвећен само студијском раду. Његов колега из Корни групе, Владимир Фурдуј- Фурда ће свирати бубњеве на јединој турнеји Јужног Ветра 1986. године. Уз Саву Бојића, сматра се родоначелником споја и уношења елемената рокенрол звука у народну и фолк музику, на шта су му најпознатији рокери замерали у оно време. Миодраг М. Илић је више пута истакао, у својој емисији Цврчак на сат, да период Бочековог боравка у групи представља најлепше одсвиране гитаре у Јужном Ветру. И ако је у групи провео само непуне две године оставио је неизбрисив траг и печат у звуку Јужног Ветра и због тога је врло омиљен међу фановима. Често је током 80-их и почетком 90-их сарађивао и са осталим композиторима и најпознатијим звездама народне музике. Почетком деведесетих сарађивао је и са музичком продукцијом још једног бившег јужноветровца и колеге, Перице Здравковића.

Године 1993. био је гост на чувеном "acoustic" концерту Влатка Стефановског у Сава центру, заједно са још једним славним колегом, гитаристом, Радомиром Михајловићем Точком.

На повратничком концерту Корни групе одржаном јануара 2019. године имао је запажен наступ као соло гитариста за скоро све нумере.[4]

После Корни групе[уреди | уреди извор]

Конгрес рок мајстора[уреди | уреди извор]

Фебруара 1975. године у загребачком Дому спортова одржан је концерт „Конгрес југословенских рок мајстора“. На концерту су наступали: Горан Бреговић, Крешимир Шоштар, Весели Оршолић, Желимир Ковачевић Пес, Радомир Михајловић Точак, Ведран Божић, Јосип Бочек и Миодраг Бата Костић.

После тога организована је турнеја широм СФРЈ на којој су свирали гитаристи: Ведран Божић (група „Тајм“), Јосип Бочек (екс „Корни група“), Миодраг Бата Костић („ЈУ група“) и Горан Бреговић („Бијело дугме“). Ритам секцију су чинили: Жика Јелић и Раша Ђелмаш из „ЈУ групе“.[5]

Као епилог концерта „Конгрес југословенских рок гитариста“ издат је дупли ЛП-албум „Конгрес рок мајстора“ на коме су имали своје нумере: Ведран Божић , Јосип Бочек, Миодраг Бата Костић и Горан Бреговић .[6][7]

Сарадња са Ђорђем Балашевићем[уреди | уреди извор]

Бочек је у периоду 1978-1985. тесно сарађивао са Ђорђем Балашевићем. На пет албума које је у том периоду Балашевић објавио (као део Раног мраза или самосталне пројекте), Бочек је био продуцент, аранжер и свирао гитару. Иако се однос Бочека и Балашевића временом мењао, а растанак није био пријатан, Бочеков рад је на овим албумима био професионално и коректно обављен, а велики део Бочекових аранжмана преживео је њихову сарадњу. Може се рећи да је Бочек један од пресудних људи за Балашевићев успон у првом делу музичке каријере.[8]

Соло каријера[уреди | уреди извор]

После турнеје „Конгрес рок мајстора“, Бочек је снимио једну сингл плочу „Динамит / Све ће бити боље“.[9]

Свирао је као студијски музичар, а често и радио аранжмане за песме на албумима неких од највећих имена југословенске и потом српске сцене:

[10][11]

Био је продуцент 16 лонг-плеј албума разних група и певача, између осталих:[12]

Као композитор, аранжер или текстописац, написао је 150-ак нумера за најпознатије југословенске музичаре и групе:[12]

Музика за филм[уреди | уреди извор]

Компоновао је музику за филмове: Индијско огледало и Звезде љубави.[1]

Референце[уреди | уреди извор]