Акве
Акве (лат. Aquae, грч. Ακυες) је некадашњи позноантички римски и раносредњовековни византијски утврђени град који је био лоциран поред обале Дунава, у близини дунавског лимеса, код данашњег места Прахово. Град је припадао провинцији Приобалној Дакији (лат. Dacia Ripensis) и био је епископско седиште са великим административним подручјем, како се наводи у XI новели цара Јустинијана.[1]
Први епископ града Акве у списима је епископ Виталије 343. године.[2] Током 6. века, епископи града Акве били су потчињен архиепископу Јустинијане Приме (лат. Iustiniana Prima). Савремена Тимочка епархија представља наследницу древне Аквенске епархије, а тимочки епископи су по том основу наслдници древних аквенских епископа.
Град Акве помиње се и у попису Прокопија из Цезареје места као седиште једног од дистрикта са 37 кастела. a на једном другом месту исти писац помиње Акве крај Дунава као градић који је обновио цар Јустинијан, када су га Авари разорили.[3]
Град је у античком периоду имао значајно војни и трговачки значај. Са његових утврђења је контролисан прелаз преко Дунава код Великог острва. У његовом саставу је било и утврђено пристаниште.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Turlej 2016, стр. 56, 125-133.
- ^ Живота В. Јоцић и Светислав Крстић, Никета из Ремезијане, Просвета Ниш, Књ. I, pp. 212
- ^ Мирослава Мирковић, Римски градови на Дунаву у Горњој Мезији
- ^ Перица Шпехар, Материјална култура из рановизантијских утврђења у Ђердапу, Београд 2010. pp. 48.
Литература[уреди | уреди извор]
- Turlej, Stanisław (2016). Justiniana Prima: An Underestimated Aspect of Justinian’s Church Policy. Krakow: Jagiellonian University Press.