Ледерата
Место | Србија |
---|---|
Регија | Општина Велико Градиште |
Координате | 44° 49′ 01″ С; 21° 20′ 22″ И / 44.8170287° С; 21.3394687° И |
Област | Тврђава Рам |
Историја | |
Период | од Касног бронзаног доба до 5. века н.е. |
Културе | Бронзано доба, Римско царство, Византија |
Уписана је у централни регистар 1992. године |
Ледерата (лат. Lederata[1]) је била римски кастел подигнут крајем 1. века н.е. Њени остаци налазе се на стеновитом платоу на десној обали Дунава, низводно од Рама на територији општине Велико Градиште. Спада у категорију споменика културе од великог значаја. Уписана је у централни регистар 1992. године.
Ледерата је један од највећих ауксилијарних кастела на овом делу дунавског лимеса. Основна функција утврђења била је заштита прелаза преко реке. Претпоставља се да је у време Првог дачког рата, 101. године, један део Трајанових трупа овде прешао преко понтонског моста на непријатељску територију.
Кастел је димензија око 200x145 m, са квадратним кулама на угловима и капијама. Остаци рова су сачувани и могу се и данас видети. У другој половини 2. и током 3. века, утврђење је запуштено, а у време Диоклецијанових војних реформи је смањено (када су димензије биле 50x50 m) на утврђење типа quadriburgium, који се налазио у североисточном углу старог утврђења.
У доба Јустинијана Ледерата поново добија на значају. Бедеми старијег кастела уклопљени у ново утврђење са кружним кулама, капијама и двоструким бедемом на јужној страни, на којој се налазила и главна капија.
Сондажна ископавања заштитног карактера обављана су 80-тих година, а конзерваторске интервенције вршене су на две очуване куле quadriburgiuma и на једној кули утврђења VI века.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Mirković, Miroslava (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
- Mirković, Miroslava (2007). Moesia Superior: Eine Provinz an der mittleren Donau. Mainz am Rhein: Zabern.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- ^ Lederata Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2019) dare.ht.lu.se