Баноштор
Баноштор | |
|---|---|
 Православна црква у Баноштору. | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Беочин |
| Становништво | |
| — 2022. |  643 |
| — густина | 30/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 12′ 41″ С; 19° 36′ 29″ И / 45.2113° С; 19.6081° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 158 m |
| Површина | 21,4 km2 |
.svg)  Баноштор Баноштор на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21312 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
Баноштор је насеље у општини Беочин, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 643 становника.
Географске одлике
[уреди | уреди извор]
Баноштор се налази у северном Срему, у Војводини, које припада општини Беочин. Налази се на северним падинама Фрушке горе, уз обалу Дунава на подунавском путу који спаја Петроварадин са Илоком и Вуковаром. Такође, насеље је повезано са бачким насељем Бегеч, који се налази на суседној обали Дунава, скелом. Од Новог Сада је удаљено 28 km.
Име
[уреди | уреди извор]Село Баноштор је добило име по називу тврђаве у чијој је близини настало. Сам назив је изведен из термина Бан Моноштра што значи Банов Манастир (једно време је ту био центар сремске католичке бискупије)[1], а односи се на бенедиктански самостан који је 1150. године код тврђаве подигао мађарски палатин са титулом бана и српски принц Белуш.
Претходни називи тврђаве и насеља у средњем веку били су: Keu monasterium (1198), Cuher monastrium (1232), Ku ecclesia (1247), Kw monasterium (1250), Kew ecclesia (1297), Bani monasterium (1309), Kw (1345), Bani monasterium, Banmonostra (1473), Bonmonostor (1553), Banmonostor (1579), Bonmonostor (1620), Bon Monostor (1638), Banostra (1709), Banostar (1745), Bnostor (1775), Bnoster (1780—1782), Banoshtor (1806—1808), Banoshtor (1829), Баноштор (1897) и Баноштор (1910).
Историја
[уреди | уреди извор]Баноштор је једно од најстаријих сремских насеља. Помиње се први пут још у 12. веку. На месту данашњег Баноштора, или у непосредној близини (не зна се тачно) постојао је римски град Малата Бононија, који је био на важном подунавском путу, Лимесу, који је ишао обалом Дунава од Земуна преко Нових Бановаца (Burgunac), Сурдука (Rittium), Сланкамена (Acumicum), Петроварадина (Cusuma), преко Баноштора све до Осијека (Mursia).
Године 1858. живописац Петар Камбер је у православном храму у месту, намоловао 13 светитељских ликова. Тада су били први људи села Павле Миланов кнез и Живковић општински бележник.[2]
Место је 1885. године припадало Ердевичком изборном срезу са својих 515 душа.[3]
Демографија
[уреди | уреди извор]
У насељу Баноштор живи 659 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,7 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 311 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 211 | 218 | 218 | 233 | 215 | 223 | 311 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 80 | 106 | 46 | 52 | 21 | 5 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2,51 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 313 | 77 | 207 | 12 | 17 | 0 |
| Женски | 365 | 57 | 202 | 91 | 14 | 1 |
| УКУПНО | 678 | 134 | 409 | 103 | 31 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 164 | 49 | 0 | 1 | 50 |
| Женски | 86 | 25 | 1 | 0 | 8 |
| Укупно | 250 | 74 | 1 | 1 | 58 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 9 | 12 | 5 | 6 |
| Женски | 0 | 0 | 19 | 2 | 2 |
| Укупно | 0 | 9 | 31 | 7 | 8 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 2 |
| Женски | 1 | 2 | 6 | 8 | 4 |
| Укупно | 1 | 2 | 7 | 9 | 6 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 21 | 0 | 0 | 7 | |
| Женски | 7 | 0 | 0 | 1 | |
| Укупно | 28 | 0 | 0 | 8 | |
Види још
[уреди | уреди извор]- Тврђава Баноштор
- Национални парк Фрушка гора
- Српска православна црква у Баноштору
- Црква Светог Рудолфа
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 89. ISBN 953-6659-04-2.
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Александар Дероко, „Medieval Castles on the Danube“, Београд 1964. (језик: енглески)
