Пређи на садржај

Алисон дос Сантос

С Википедије, слободне енциклопедије
Алисон дос Сантос
Лични подаци
Пуно имеАлисон Брендом Алвеш дос Сантос
(Alison Brendom Alves dos Santos)
НадимакПиу
Датум рођења(2000-06-03)3. јун 2000. (24 год.)
Место рођењаСан Жоаким да Бара, Сао Пауло (држава), Бразил
ДржављанствоБразил
Висина2.00 м
Маса76 кг
Спортске информације
Спорт400 м препоне
400 м
КлубПињеирос СП
(Pinheiros-SP)
ТренерФелипе де Сикуеира да Силва
(Felipe de Siqueira da Silva)
Достигнућа и титуле
Лични рекорди46,29 на 400 м препоне
Награде и медаље
Атлетика
Представљајући Бразил
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место Париз 2024. 400 м препоне
Бронзана медаља — треће место Токио 2020. 400 м препоне
Светско првенство
Златна медаља — прво место Јуџин 2022. 400 м препоне
Светско првенство за јуниоре
Бронзана медаља — треће место Тампере 2018. 400 м препоне
Светско првенство за млађе јуниоре
Бронзана медаља — треће место Најроби 2017. 400 м препоне

Алисон Брендом Алвеш дос Сантос (порт. Alison Brendom Alves dos Santos; Сан Жоаким да Бара, 3. јун 2000.) је бразилски атлетичар специјализован за трку на 400 метара са препонама. Дос Сантос је освајач бронзане медаље са Олимпијских игара 2020. и 2024. и бронзане медаље са Светског првенства 2022.

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Алисон Брендом Алвеш дос Сантос је рођен од оца Герсона и мајке Суели.[1][2] Алисон је последње од четворо деце. Има три старије сестре: Дриели, Андриели и Анијели.[3] Његови родитељи су се касније развели.[4][5]

Као 10-месечна беба, доживео је несрећу која му је оставила опекотине од уља трећег степена по глави и карактеристичне ожиљке.[6] Док је једног дана био код своје баке Гени, она је загрејала тигањ врелог уља да испече рибу. Алисон је случајно ударио у дршку тигања и она се преврнула, просувши вруће уље по њему. Његова бака је такође добила опекотине и обоје су отишли у болницу. Алисон је четири месеца био хоспитализован. Још увек има видљиве ожиљке на челу, скалпу, лицу, грудима и левој руци. Током тренинга на глави носи капу или шешир како би заштитио кожу од сунца.[7][8][9][10]

Алисон је био стидљив док је растао, делом због ожиљака. Проводио је време сам у својој соби док није почео да се бави спортом.[11][12][13] Као дете опробао се у џудоу. Вежбао је од своје 6. до 14. године.[14] У том периоду је добио надимак Пиу. Убрзо је напустио џудо ради атлетике.[15]

Алисон је почео да се бави атлетиком 2013. у Државној техничкој школи Педро Бадран. Тренирала га је Ана Фиделис.[16][17] У року од неколико месеци, више се није бавио атлетиком из финансијске потребе, већ зато што је заиста уживао и због тога што је стекао пријатеље широм свог града и Бразила.[18] Са 16 година већ се такмичио међу одраслима.[19]

Каријера

[уреди | уреди извор]

2018

[уреди | уреди извор]

Дос Сантос је освојио бронзану медаљу на Светском првенству за јуниоре 2018.

2019

[уреди | уреди извор]

Са само 19 година учествовао је на Пан-америчким играма 2019. одржаним у Лими, Перу, где је победио у трци на 400 метара са препонама, оборио свој лични рекорд и јужноамерички рекорд за јуниоре, са временом 48.45. То је било четврто најбоље време на свету у том тренутку, и тиме се Дос Сантос квалификовао за Олимпијске игре 2020. Убрзо је освојио и злато на 400 м препоне, на Универзијади 2019.[20]

У септембру 2019. Дос Сантос је отишао на Светско првенство у Доху, где је победио у полуфиналу на 400 метара са препонама за 48,35, поново оборио свој лични рекорд и отишао у финале са другим најбољим укупним временом. У финалу је поново оборио лични рекорд, завршио на седмом месту са временом 48,28. Био је на само 0,25 секунди од освајача бронзане медаље.[21] [22]

2021

[уреди | уреди извор]

У априлу 2021. поново је оборио свој бразилски рекорд са временом 48,15 у Де Мојну, САД. Алисон је 9. маја 2021. оборио јужноамерички рекорд који је од 2005. припадао панамском атлетичару Бајану Каманију (47,84). Дос Сантос је трчао 47,68 у Калифорнији (САД). 28. маја 2021. поново је оборио јужноамерички рекорд са временом 47,57 у Дохи, на митингу Дијамантске лиге. Време од 47,57 секунди га је тада ставило на 22. место најбржих тркача на 400 метара са препонама свих времена.[23][24] 1. јула 2021. у Дијамантској лиги у Ослу, поново је снизио сопствени јужноамерички рекорд, са временом 47,38. Тада је скочио на 15. место најбржих икада у овој трци.[25] Поправио је овај рекорд на 47,34, три дана касније, победивши на митингу Дијамантске лиге у Стокхолму.[26]

Дос Сантос слави своју олимпијску бронзану медаљу.

На Олимпијским играма 2020. у Токију Алисон се квалификово у финале трке на 400 метара с препонама, оборивши јужноамерички рекорд са временом 47,31.[27] У финалу је освојио бронзану медаљу и поново оборио јужноамерички рекорд са временом 46,72. Дос Сантос, Вархолм и Бенџамин значајно су поправили своје личне рекорде: Вархолм је спустио светски рекорд за скоро 0,8 секунди (45,94), а Бенџамин је поправио амерички рекорд такође за 0,8 секунди (46,17). Овај трка је била најјача у историји трке на 400 метара са препонама, са три освајача олимпијских медаља која су истрчали три најбоља времена у историји такмичења, и сви су надмашили стари светски рекорд Кевина Јанга (који је трајао скоро 30 година и пао је само месец дана пред Олимпијске игре).[28][29][30]

2022

[уреди | уреди извор]

У мају 2022. Дос Сантос је победио на митингу Дијамантске лиге у Дохи са временом 47,24.[31] У јуну 2022. победио је на митингу Дијамантске лиге са временом 46,80.[32]

19. јула 2022, на Светском првенству 2022. у Јуџину, оборио је рекорд Јужне Америке и рекорд Светског првенства у трци на 400 метара са препонама са временом 46,29, поставши светски шампион, победивши Вархолма и Бенџамина. Било је то прво мушко злато у историји Бразила на Светском првенству у атлетици. Постао је тек други Бразилац у историји који је постао светски шампион у атлетици на отвореном. Прва је била скакачица с мотком Фабиана Мурер једанаест година раније у Даегуу у Јужној Кореји.[33][34][35][36][37]

2023

[уреди | уреди извор]

Дос Сантос је 14. фебруара 2023. године подвргнут операцији колена након тешке повреде. Добио је пукотину у менискусу десног колена која је могла да се исправи само операцијом.[38] [39] Очекивало се да ће период његовог опоравка трајати између 8 и 12 недеља.[40] [41] У августу је уследило Светско првенство 2023. у Будимпешти. Дос Сантос се пласирао у полуфинале где је завршио други са временом 47,38. Током финала је закачио две препоне и завршио на петом месту са временом 48,10.[42]

2024

[уреди | уреди извор]

10. маја на митингу Дијамантске лиге у Дохи победио је са временом 46,86 с, оборивши рекорд лиге.[43] 31. маја 2024. на митингу Дијамантске лиге у Ослу, победио је Вархолма на 400 метара са препонама, истрчавши време 46,63.[44]

На Олимпијским играма у Паризу Дос Сантос је освојио бронзану медаљу са временом 47,26 с.[45]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
2017 Светско првенство за млађе јуниоре Најроби, Кенија 5. 400 м препоне 53.98
1. 4 × 400 м мешовита штафета 3:21.71
2018 Светско првенство за јуниоре Тампере, Финска 3. 400 м препоне 49.78
Првенство Јужне Америке за млађе сениоре Куенка, Еквадор 2. 400 м 45.97
1. 400 м препоне 50.56
2. 4 × 400 м 3:09.90
2019 Првенство Јужне Америке Лима, Перу 1. 400 м препоне 49.88
2. 4 × 400 м 3:04.13
Првенство Јужне Америке за јуниоре Кали, Колумбија 1. 400 м 45.78 Рекорд шампионата
Универзијада Напуљ, Италија 1. 400 м препоне 48.57 Рекорд Јужне Америке за јуниоре
Пан-Америчке игре Сан Хосе, Костарика 1. 400 м препоне 48.49 Рекорд Јужне Америке за јуниоре
Пан-Америчке игре Лима, Перу 1. 400 м препоне 48.45 Рекорд Јужне Америке за јуниоре
Светско првенство Доха, Катар 7. 400 м препоне 48.28 Рекорд Јужне Америке
2021 Светско првенство у тркама штафета Хожов, Пољска 2. 4 × 400 м мешовита штафета 3:17.54
Олимпијске игре Токио, Јапан 3. 400 м препоне 46.72 Рекорд Јужне Америке
2022 Светско првенство Јуџин, САД 1. 400 м препоне 46.29 РСП
Рекорд Јужне Америке
2023 Светско првенство Будимпешта, Мађарска 5. 400 м препоне 48.10
2024 Олимпијске игре Париз, Француска 3. 400 м препоне 47.26

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Mãe de Alison dos Santos diz que atletismo o ajudou a vencer timidez”. UOL (на језику: португалски). 3. 8. 2021. Приступљено 2023-09-27. 
  2. ^ Webrun, Redação (2021-08-03). „Alison dos Santos faz história e conquista o bronze nos Jogos de Tóquio”. Webrun | Corrida, saúde, qualidade de vida (на језику: португалски). Приступљено 2023-09-29. 
  3. ^ Rossi, André (2021-08-03). „'Agora sou um medalhista olímpico, inicia outra etapa da vida', afirma Piu”. Olimpíada Todo Dia (на језику: португалски). Приступљено 2023-09-29. 
  4. ^ Gabriel, João; Santos, Bruno (2021-08-04). „Na infância, Alison dos Santos era 'Teco' e teve de superar timidez para entrar no atletismo”. Folha de S.Paulo (на језику: португалски). Приступљено 2023-09-27. 
  5. ^ Gabriel, João; Santos, Bruno (2021-08-05). „As A Child, Alison dos Santos Had to Overcome His Shyness to Enter Athletics”. Folha de S.Paulo (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-27. 
  6. ^ Vecchioli, Demétrio (8. 8. 2019). „Aposta do atletismo Alison Santos e ouro nos 400m com barreira com folga”. UOL Esporte (на језику: португалски). Приступљено 23. 8. 2019. 
  7. ^ Gabriel, João; Santos, Bruno (2021-08-04). „Na infância, Alison dos Santos era 'Teco' e teve de superar timidez para entrar no atletismo”. Folha de S.Paulo (на језику: португалски). Приступљено 2023-09-27. Gabriel, João; Santos, Bruno (4 August 2021).
  8. ^ Gabriel, João; Santos, Bruno (2021-08-05). „As A Child, Alison dos Santos Had to Overcome His Shyness to Enter Athletics”. Folha de S.Paulo (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-27. Gabriel, João; Santos, Bruno (5 August 2021).
  9. ^ Mulkeen, Jon (2. 1. 2020). „Dos Santos - clearing barriers to pave the way for future stars | FEATURE | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 2023-09-27. 
  10. ^ Dennehy, Cathal (23. 8. 2022). „Now established among world elite, Dos Santos relishes first season as a senior | FEATURES | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 2023-09-27. 
  11. ^ „Mãe de Alison dos Santos diz que atletismo o ajudou a vencer timidez”. UOL (на језику: португалски). 3. 8. 2021. Приступљено 2023-09-27. "Mãe de Alison dos Santos diz que atletismo o ajudou a vencer timidez".
  12. ^ Gabriel, João; Santos, Bruno (2021-08-05). „As A Child, Alison dos Santos Had to Overcome His Shyness to Enter Athletics”. Folha de S.Paulo (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-27. Gabriel, João; Santos, Bruno (5 August 2021).
  13. ^ Watta, Evelyn (9. 3. 2022). „Olympic bronze medallist Alison dos Santos: "We are not seeing history, we are making history."”. Olympics. 
  14. ^ Mulkeen, Jon (2. 1. 2020). „Dos Santos - clearing barriers to pave the way for future stars | FEATURE | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 2023-09-27. Mulkeen, Jon (2 January 2020).
  15. ^ „Conheça Alison dos Santos, vítima de acidente doméstico aos 10 meses, e medalha de bronze em Tóquio”. Terra (на језику: португалски). 2. 8. 2021. Приступљено 18. 5. 2022. 
  16. ^ Dennehy, Cathal (23. 8. 2022). „Now established among world elite, Dos Santos relishes first season as a senior | FEATURES | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 2023-09-27. Dennehy, Cathal (23 August 2022).
  17. ^ Watta, Evelyn (9. 3. 2022). „Olympic bronze medallist Alison dos Santos: "We are not seeing history, we are making history."”. Olympics. Watta, Evelyn (9 March 2022).
  18. ^ Mulkeen, Jon (2. 1. 2020). „Dos Santos - clearing barriers to pave the way for future stars | FEATURE | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 2023-09-27. Mulkeen, Jon (2 January 2020).
  19. ^ „Conheça Alison dos Santos, vítima de acidente doméstico aos 10 meses, e medalha de bronze em Tóquio”. Terra (на језику: португалски). 2. 8. 2021. Приступљено 18. 5. 2022. "Conheça Alison dos Santos, vítima de acidente doméstico aos 10 meses, e medalha de bronze em Tóquio".
  20. ^ Merguizo, Marcel (8. 8. 2019). „Alison dos Santos conquista medalha de ouro nos 400m com barreira com melhor marca da carreira”. Globo Esporte (на језику: португалски). 
  21. ^ Dilascio, Flávio; Roseguini, Guilherme; Dillon, Lorena (28. 9. 2019). „Paulo André para na semifinal, e Christian Coleman é campeão mundial dos 100m em Doha”. Globo Esporte (на језику: португалски). 
  22. ^ Dilascio, Flávio; Roseguini, Guilherme; Dillon, Lorena (30. 9. 2019). „Revelação do Mundial, Alison Brendom faz melhor tempo da vida e fica em 7º em final em Doha”. Globo Esporte (на језику: португалски). 
  23. ^ „Alison Santos quebra recorde e é 2º nos 400m com barreiras em Doha”. Globo Esporte (на језику: португалски). 28. 5. 2021. 
  24. ^ „Alison dos Santos bate recorde sul-americano dos 400m com barreiras”. Globo Esporte (на језику: португалски). 9. 5. 2021. 
  25. ^ „Warholm quebra recorde mundial, e Alison é 2º com recorde sul-americano”. Globo Esporte (на језику: португалски). 1. 7. 2021. 
  26. ^ „Alison dos Santos vence e bate recorde sul-americano nos 400m com barreira na Diamond League”. Globo Esporte (на језику: португалски). 4. 7. 2021. 
  27. ^ Conde, Paulo Roberto (1. 8. 2021). „Alison dos Santos vai à final dos 400m com barreiras; Paulo André fica fora de decisão dos 100m rasos”. Globo Esporte (на језику: португалски). 
  28. ^ Dilascio, Flávio; Conde, Paulo Roberto (3. 8. 2021). „Saiba quem é o medalhista olímpico Alison dos Santos, mais conhecido como "Piu"”. Globo Esporte (на језику: португалски). 
  29. ^ Conde, Paulo Roberto (3. 8. 2021). „Alison dos Santos conquista bronze nos 400m com barreiras nas Olimpíadas de Tóquio”. Globo Esporte (на језику: португалски). 
  30. ^ „Warholm smashes world 400m hurdles record with incredible 45.94 run in Tokyo”. World Athletics. 3. 8. 2021. 
  31. ^ „Alison dos Santos conquista ouro na Diamond League”. Globo Esporte (на језику: португалски). 13. 5. 2022. 
  32. ^ „Hurdles records for Dos Santos and Bol”. World Athletics. 30. 6. 2022. 
  33. ^ RESULTS - 400 Metres Hurdles Men - Final
  34. ^ Alison dos Santos é campeão mundial dos 400m com barreira
  35. ^ Brazil's dos Santos wins 400m hurdles world final, Warholm denied
  36. ^ Alison Piu é campeão mundial nos 400m com barreiras em conquista inédita
  37. ^ Alison dos Santos sets 400m hurdles World Championships record as Warholm fades in final
  38. ^ „Alison dos Santos passa por cirurgia e já inicia fisioterapia nesta terça”. Comitê Olímpico do Brasil. 14. 2. 2023. Приступљено 27. 9. 2023. 
  39. ^ Philip (8. 2. 2023). „Alison dos Santos suffers knee injury and will undergo surgery - News Bulletin 247”. New Bulletin 247 (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-27. 
  40. ^ Zalcman, Fernanda (3. 5. 2023). „Alison dos Santos: qual estado da recuperação e sua previsão de retorno”. Olympics. Приступљено 27. 9. 2023. 
  41. ^ „Medallista olímpico brasileño Alison dos Santos al quirófano por grave lesión”. SWI swissinfo.ch (на језику: шпански). 2023-02-08. Приступљено 2023-09-27. 
  42. ^ Após bater em duas barreiras, Alison dos Santos fica em quinto lugar no Mundial de Atletismo
  43. ^ Alison dos Santos vence e quebra recorde na Diamond League
  44. ^ Alison dos Santos torna-se líder do ranking
  45. ^ „Fifth time's the charm as Benjamin takes Olympic 400m hurdles gold in Paris | News | Paris 24 | Olympic Games”. worldathletics.org. Приступљено 2024-08-29. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алисон_дос_Сантос&oldid=28404408”