Арон Бер

С Википедије, слободне енциклопедије
Арон Бер
Арон Бер
Лични подаци
Датум рођења(1756-02-06)6. фебруар 1756.
Место рођењаЊуарк, Британска Америка
Датум смрти14. септембар 1836.(1836-09-14) (80 год.)
Место смртиЊујорк, САД
УниверзитетУниверзитет Принстон
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократско-републиканска странка, Демократска странка
3. Потпредседник Сједињених Америчких Држава
4. март 1801. — 4. март 1805.
ПредседникТомас Џеферсон
ПретходникТомас Џеферсон
НаследникЏорџ Клинтон

Потпис

Арон Бер, млађи (енгл. Aaron Burr, Jr.; Њуарк, 6. фебруар 1756Њујорк, 14. септембар 1836) је био трећи потпредседник Сједињених Држава за време мандата председника Томаса Џеферсона.[1]

Након што је служио као официр у Континенталној армији за време Америчке револуције, Бер је постао успешан правник и политичар. Двапут је биран у Скупштину државе Њујорк (1784–1785 и 1798–1799),[2] био је постављен за државног правобраниоца Њујорка (1789–1791), изабран за сенатора (1791–1797) из државе Њујорк, и достигао врхунац каријере као потпредседник Сједињених Држава у периоду од 1801. до 1805. године.

Берово председавање Сенатом (што је једна од неколико званичних дужности потпредседника Сједињених Држава) је обележио први поступак импичмента у Сенату, који је вођен против судије Врховног суда Самјуела Чејса. 1804. године, последње пуне године свог потпредседничког мандата, Бер је убио свог политичког ривала Александра Хамилтона у двобоју. Беру никада није суђено због илегалног двобоја, и све оптужбе против њега су на крају одбачене. Међутим, убиство Хамилтона је окончало крај Берове политичке каријере. Председник Џеферсон га је изоставио као потпредседничког кандидата на изборима 1804, и Бер никада више није имао неку званичну функцију.

Након што је напустио Вашингтон, Бер је путовао по западу у потрази за пословним и политичким приликама. Његове активности су на крају довеле до његовог хапшење због оптужби за издају 1807. године.[1] Оптужбе су на суду одбачене, али су активности на западу Бера оставиле у великим дуговима и без пуно утицајних пријатеља. У једном тренутку је напустио Сједињене Државе и отишао у Европу. У отаџбину се вратио 1812, и бавио се правом у Њујорку.[1] Тамо је провео остатак живота релативно изван пажње јавности.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 132. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Burr, Aaron”. Biographical Directory of the United States Congress. Архивирано из оригинала 02. 12. 2009. г. Приступљено 26. 11. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

Даља литература[уреди | уреди извор]

  • Abernethy, Thomas Perkins. "Aaron Burr in Mississippi." Journal of Southern History 1949 15 (1): 9–21. ISSN 0022-4642
  • Adams, Henry, History of the United States, vol. iii. New York, 1890. (Традиционално виђење Берове завере.)
  • Alexander, Holmes Moss. 1937 and 1973. Aaron Burr: The Proud Pretender. Greenwood-Heinemann Publishing.
  • Barbagallo, Tricia (10. 03. 2007). „Fellow Citizens Read a Horrid Tale” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2009. г. Приступљено 04. 06. 2008. 
  • Burdett, Charles. Margaret Moncrieffee: The First Love Of Aaron Burr. Reprinted by Kessinger Publishing, 2007.
  • Clark, Alan J., Cipher Code of Dishonor: Aaron Burr, an American Enigma. (2005)
  • CLEMENS, HON. JERE. (1860). The Rivals: A Tale of the Times of Aaron Burr and Alexander Hamilton. 
  • Cohalan, John P., The Saga of Aaron Burr (1986)
  • Cote, Richard N., Theodosia - Theodosia Burr Alston: Portrait of a Prodigy. (2002)
  • Faulkner, Robert K. "John Marshall and the Burr Trial." Journal of American History 1966 53(2): 247–258. ISSN 0021-8723
  • Fleming, Thomas. Duel: Alexander Hamilton, Aaron Burr, and the Future of America (1999)
  • Ford, Worthington Chauncey. "Some Papers of Aaron Burr", in Proceedings of the American Antiquarian Society, April 1919.
  • Freeman, Joanne B. "Dueling as Politics: Reinterpreting the Burr-Hamilton Duel," in William and Mary Quarterly 1996 53(2): 289–318. ISSN 0043-5597
  • _[Harrison, Lowell. 1978. "The Aaron Burr Conspiracy." American History I Illustrated 13:25.}-
  • Isenberg, Nancy. Fallen Founder: The Life of Aaron Burr (May 2008) Penguin Books. ISBN 978-0-14-311371-3..
  • Jenkinson, Isaac. Aaron Burr: His Personal and Political Relations with Thomas Jefferson and Alexander Hamilton. (1902)
  • Jillson, Willard Rouse (1943). „Aaron Burr's Trial for Treason, at Frankfort, 1806”. Filson Club Historical Quarterly. 17 (4). Архивирано из оригинала 02. 05. 2012. г. Приступљено 06. 12. 2011. 
  • Kennedy, Roger G. Burr, Hamilton, and Jefferson: A Study in Character (2000).
  • Künstler, Laurence S. The Unpredictable Mr. Aaron Burr (1974).
  • Larson, Edward J. A Magnificent Catastrophe: The Tumultuous Election of 1800, America's First Presidential Campaign (2007).
  • Lomask, Milton, "Aaron Burr," 2 Vols. New York, 1979, 1983. Номинован за Пулицерову награду.
  • McCaleb, Walter Flavius, The Aaron Burr Conspiracy: A History Largely from Original and Hitherto Unused Sources, New York, 1903.
  • McCaleb, Walter Flavius, A New Light on Aaron Burr (датум непознат)
  • Melton, Buckner F., Jr. Aaron Burr: Conspiracy to Treason. New York: John Wiley, 2002. 278 pp. онлајн издање Архивирано на сајту Wayback Machine (13. октобар 2007)
  • Parmet, Herbert S. and Marie B. Hecht; Aaron Burr; Portrait of an Ambitious Man (1967). онлајн издање
  • Parton, James, The Life and Times of Aaron Burr, Boston and New York, 1898. (2 тома)
  • Rogow, Arnold A. A Fatal Friendship: Alexander Hamilton and Aaron Burr (1998).
  • Rorabaugh, William J. "The Political Duel in the Early Republic: Burr v. Hamilton." Journal of the Early Republic 1995 15(1): 1–23. ISSN 0275-1275
  • Seton, Anya. My Theodosia (1948).
  • Slaughter, Thomas P. "Review Essay: Conspiratorial Politics: The Public Life of Aaron Burr." Conspiratorial Politics.
  • Stewart, David O. "American Emperor: Aaron Burr's Challenge to Jefferson's America," (Simon & Schuster, 2011).
  • Todd, Charles Burr. The True Aaron Burr: A Biographical Sketch (1902). Reprinted by Kessinger Publishing, 2007.
  • Vail, Philip. The Great American Rascal: The Turbulent Life of Aaron Burr (1973).
  • Vidal, Gore, Burr (1973). Фикционализовани приказ Беровог живота.
  • Wandell, Samuel H. and Meade Minngerode. Aaron Burr (1925). Reprinted by Kessinger Publishing.
  • Wells, Colin. 2004. "Aristocracy, Aaron Burr, and the Poetry of Conspiracy." Early American Literature.
  • Wheelan, Joseph. Jefferson's Vendetta: The Pursuit of Aaron Burr and the Judiciary., 2005. 344 pp.
  • Wilaon, Samuel M. (1936). „The Court Proceedings of 1806 in Kentucky Against Aaron Burr and John Adair”. Filson Club Historical Quarterly. 10 (1). Архивирано из оригинала 25. 04. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2011. 
  • Wood, Gordon S. 2006 Revolutionary Characters. New York: Penguin.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]