Пређи на садржај

Арон Бер

С Википедије, слободне енциклопедије
Арон Бер
Арон Бер
Лични подаци
Датум рођења(1756-02-06)6. фебруар 1756.
Место рођењаЊуарк, Британска Америка
Датум смрти14. септембар 1836.(1836-09-14) (80 год.)
Место смртиЊујорк, САД
УниверзитетУниверзитет Принстон
Политичка каријера
СтранкаДемократско-републиканска странка
3. Потпредседник Сједињених Америчких Држава
4. март 1801 — 4. март 1805.
ПредседникТомас Џеферсон
ПретходникТомас Џеферсон
НаследникЏорџ Клинтон

Потпис

Арон Бер, млађи (енгл. Aaron Burr, Jr.; Њуарк, 6. фебруар 1756Њујорк, 14. септембар 1836) је био трећи потпредседник Сједињених Држава за време мандата председника Томаса Џеферсона.[1]

Након што је служио као официр у Континенталној армији за време Америчке револуције, Бер је постао успешан правник и политичар. Двапут је биран у Скупштину државе Њујорк (1784–1785 и 1798–1799),[2] био је постављен за државног правобраниоца Њујорка (1789–1791), изабран за сенатора (1791–1797) из државе Њујорк, и достигао врхунац каријере као потпредседник Сједињених Држава у периоду од 1801. до 1805. године.

Берово председавање Сенатом (што је једна од неколико званичних дужности потпредседника Сједињених Држава) је обележио први поступак импичмента у Сенату, који је вођен против судије Врховног суда Самјуела Чејса. 1804. године, последње пуне године свог потпредседничког мандата, Бер је убио свог политичког ривала Александра Хамилтона у двобоју. Беру никада није суђено због илегалног двобоја, и све оптужбе против њега су на крају одбачене. Међутим, убиство Хамилтона је окончало крај Берове политичке каријере. Председник Џеферсон га је изоставио као потпредседничког кандидата на изборима 1804, и Бер никада више није имао неку званичну функцију.

Након што је напустио Вашингтон, Бер је путовао по западу у потрази за пословним и политичким приликама. Његове активности су на крају довеле до његовог хапшење због оптужби за издају 1807. године.[1] Оптужбе су на суду одбачене, али су активности на западу Бера оставиле у великим дуговима и без пуно утицајних пријатеља. У једном тренутку је напустио Сједињене Државе и отишао у Европу. У отаџбину се вратио 1812, и бавио се правом у Њујорку.[1] Тамо је провео остатак живота релативно изван пажње јавности.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 132. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Burr, Aaron”. Biographical Directory of the United States Congress. Архивирано из оригинала 02. 12. 2009. г. Приступљено 26. 11. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Даља литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]