Бојана Ковачевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бојана Ковачевић
Bojana.naslovna.JPG
Бојана Ковачевић
Пуно имеБојана Ковачевић
Датум рођења(1967-07-04)4. јул 1967.(52 год.)
Место рођењаБеоград
 СФРЈ
IMDb веза

Бојана Ковачевић (Београд, 1967) дипломирана је глумица која живи и ради у Србији.

Биографија[уреди]

Бојана Ковачевић је рођена 4. јула 1967. године у Београду. Већ након треће године гимназије 1985. године уписује Факултет драмских уметности у класи професора Арсенија Јовановића. Дипломирала је 1990. године глуму на прозном делу Водена вила одлази, аустријске списатељице Ингеборг Бахман, уз самосталну адаптацију и режију.

Филмске и телевизијске улоге по којима је упамћена су: Марина (Срећни људи),[1] Жизела (Улица липа), Лики Зиндовић (Отворена врата), Пола (Мој рођак са села),[2] Јуца (Кир Јања), Љубица (Нож), Љиљанина мајка (Кад љубав закасни), итд.[3]

Живи и ради у Београду, удата је и има сина Рељу.[4]

Професионални рад[уреди]

Још током студија, Бојана Ковачевић се појављивала у улози Џил Хамонд у представи Како могу да те чујем док вода тече у Народном позоришту у Београду. Исте године играла је у ТВ серији Вуков лексикон на Телевизији Београд. Убрзо затим, уследиле су улоге у дечјим позориштима Бошко Буха, Пуж, Душко Радовић, као и у Народном позоришту. Била је водитељка забавног програма Млади лавови, који се бавио популаризацијом талентованих људи из осамдесетих, на Телевизији Београд. Од значајних драмских улога, издваја се и њен рад у оквиру КПГТ–а, где је тумачила лик госпођице Јулије у истоименој драми Аугуста Стриндберга, те Исидору Данкан у представи Миса у а–молу, Љубише Риситића, а наступила је и у ансамбл представама Пут за Никарагву и Гроф Естерхази које су биле позоришне продукције у склопу Киш фест-а.

Дебитовала је у кратком играном филму Псалм са колегом Драганом Максимовићем, а у режији сарајевског редитеља Вука Јанића.[5] Филм Псалм, сниман у току 1992. године у Сарајеву, премијерно је приказан на Ротердамском филмском фестивалу 1997. и добио значајне критике како у домену режије, тако и глуме (тј. глумачки тандем Ковачевић –Максимовић).

Педагошки рад[уреди]

Педагошким радом бавила се интензивно, од 2009 до 2013. године, у оквиру позоришне сцене Сусрет, где је водила школу глуме и реализовала неколико представа са полазницима (Мали Принц, Ко је Малала Јсуфзаи, Смешне речи, итд.). У скорије време, Бојана се окренула истраживачким и ангажованим позоришним пројектима попут Ја сам мушкарац, много сам паметан, а ово друштво ништа не ваља, у ком глуми главну улогу, по тексту Ане Родић и у режији Милутина Петровића, (2012 на вечерњој сцени Дечјег културног центра), те у оквиру процесних радова на сцени Царина (2012 –2014). Од студентских дана глумила је у многим радио драмама у оквиру драмског програма Радио Београда. Једна од последњих је драма Орбови, мале душе, Дивне Вуксановић у режији Влатка Илића, 2014. године.

Филмографија[уреди]

Филмографија глумице Бојане Ковачевић
Год. Назив Улога
1990-те
1987. Вуков лексикон Бојана
1990. Форе и фазони
1991. Млади лавови водитељка
1993. Атом по атом Мима
1995. Отворена врата Лики
1995. Псалм
1993-1996. Срећни људи Марина Попац
1997. Кир Јања Јуца
1997. Балканска правила девојка
1997. Горе Доле Служавка
1998. Кир јања Јуца
1998. Раскршће Наталија
1999. Нож Љубица
1999. Пропутовање Ана
2000-те
2001. Вирус Бојана
2008. Рањени орао Олгина мајка[6]
2009. Улица липа Жизела
2010-те
2008-2011. Мој рођак са села Пола
2012. Јагодићи неговатељица Светислава
2014. Кад љубав закасни Љиљанина мајка
2014. Самац у браку (ТВ серија) Љиљанина мајка
2014. Војна академија (ТВ серија) Лелина докторка

Улоге у позоришту[уреди]

Назив Улога Позориште
Како могу да те чујем док вода тече Џил Хамонд Народно позориште,Сцена „Раша Плаовић”
Rock and roll za decu више улога Позориште „Бошко Буха”
Марко Краљевић и Мали Радојица Хајкуна Позориште „Бошко Буха”
Госпођица Јулија Госпођица Јулија КПГТ
Пут за Никарагву више улога КПГТ
Миса у а-молу Исидора Данкан КПГТ
Гроф Естерхази Грофица Естерхази КПГТ
Камена срца Принцеза Цинцулинцу Мало позориште „Душко Радовић”
Стилске вежбе више улога Народно позориште,Сцена „Раша Плаовић”
Тројанке хор Народно позориште, Велика сцена
Ја сам мушкарац, много сам паметан, а ово друштво ништа не ваља Ана Дечији културни центар Београд

Референце[уреди]

  1. ^ „GLUMILA JE ŽENU DOKTORA POPCA U SREĆNIM LJUDIMA: Mnogi je nisu prepoznali kad se pojavila u Vojnoj akademiji, a danas izgleda bolje od NEKO IKAD! (FOTO)”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-09-24. 
  2. ^ „Žestoko i vrelo!”. srbijadanas.com. 18. 8. 2018. Приступљено 26. 7. 2019. 
  3. ^ „Pre 24 godine bila je lepa supruga doktora Popca u seriji "Srećni ljudi", a evo kako Marina danas izgleda! (FOTO)”. Телеграф. 2. 4. 2017. Приступљено 26. 7. 2019. 
  4. ^ Buzurović, Marta (24. 5. 2017). „Glumila je suprugu doktora Popca u “Srećnim ljudima”: Gde je i šta danas radi Marina?”. aska.rs. Приступљено 26. 7. 2019. 
  5. ^ „PSALM (1997)”. BFI (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-24. 
  6. ^ „Podela uloga”. ranjeniorao.blogspot.rs. Приступљено 29. 1. 2017.