Бојана Ковачевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бојана Ковачевић
Bojana.naslovna.JPG
Бојана Ковачевић
Пуно име Бојана Ковачевић
Датум рођења (1967-07-04)4. јул 1967.(51 год.)
Место рођења Београд
 СФРЈ
IMDb веза

Бојана Ковачевић (Београд, 1967) дипломирана је глумица која живи и ради у Србији.

Биографија[уреди]

Бојана Ковачевић је рођена 4. јула 1967. године у Београду. Већ након треће године гимназије 1985. године уписује Факултет драмских уметности у класи професора Арсенија Јовановића. Дипломирала је 1990. године глуму на прозном делу Водена вила одлази, аустријске списатељице Ингеборг Бахман, уз самосталну адаптацију и режију.

Филмске и тв улоге по којима је упамћена су: Марина (Срећни људи), Жизела (Улица липа), Лики Зиндовић (Отворена врата), Пола (Мој рођак са села), Јуца (Кир Јања), Љубица (Нож), Љиљанина мајка (Кад љубав закасни), итд.

Живи и ради у Београду, удата је и има сина Рељу.

Професионални рад[уреди]

Још током студија, Бојана Ковачевић се појављује као Џил Хамонд у представи Како могу да те чујем док вода тече у Народном позоришту у Београду. Исте године играла је у ТВ серији Вуков лексикон на Телевизији Београд. Убрзо затим, уследиле су улоге у дечјим позориштима Бошко Буха, Пуж, Душко Радовић, као и у Народном позоришту. У раном периоду своје каријере опробала се и као водитељка забавног програма Млади лавови, који се бавио популаризацијом талентованих људи из осамдесетих, на Телевизији Београд. Од значајних драмских улога, издваја се и њен рад у оквиру КПГТ–а, где је тумачила лик Госпођице Јулије у истоименој драми Аугуста Стриндберга, те Исидору Данкан у представи Миса у а–молу, Љубише Риситића, а наступила је и у ансамбл представама Пут за Никарагву и Гроф Естерхази које су биле позоришне продукције у склопу Киш фест-а.

Дебитовала је у кратком играном филму Псалм са колегом Драганом Максимовићем, а у режији тада младог сарајевског редитеља Вука Јанића. Филм Псалм, сниман у току 1992. године у Сарајеву, премијерно је приказан на Ротердамском филмском фестивалу 1997. и добио значајне критике како у домену режије, тако и глуме (тј. глумачки тандем Ковачевић –Максимовић). Због политичких и ратних околности, ово остварење никад није приказано у тадашњој СР Југославији, садашњој Србији.

Педагошки рад[уреди]

Педагошким радом бавила се интензивно, од 2009 до 2013. године, у оквиру позоришне сцене Сусрет, где је водила школу глуме и реализовала неколико представа са полазницима (Мали Принц, Ко је Малала Јсуфзаи, Смешне речи, итд.). У скорије време, Бојана је окренута истраживачким и ангажованим позоришним пројектима попут Ја сам мушкарац, много сам паметан, а ово друштво ништа не ваља, у ком глуми главну улогу, по тексту Ане Родић и у режији Милутина Петровића, (2012 на вечерњој сцени Дечјег културног центра), те у оквиру процесних радова на сцени Царина (2012 –2014). Од студентских дана глумила је у многим радио драмама у оквиру драмског програма Радио Београда. Једна од последњих је драма Орбови, мале душе, Дивне Вуксановић у режији Влатка Илића, 2014. године.

Филмографија[уреди]

Филмографија глумице Бојане Ковачевић
Год. Назив Улога
1990-те
1987. Вуков лексикон Бојана
1990. Форе и фазони
1991. Млади лавови водитељка
1993. Атом по атом Мима
1995. Отворена врата Лики
1995. Псалм
1993-1996. Срећни људи Марина Попац
1997. Кир Јања Јуца
1997. Балканска правила девојка
1997. Горе Доле Служавка
1998. Кир јања Јуца
1998. Раскршће Наталија
1999. Нож Љубица
1999. Пропутовање Ана
2000-те
2001. Вирус Бојана
2008. Рањени орао Олгина мајка[1]
2009. Улица липа Жизела
2010-те
2008-2011. Мој рођак са села Пола
2012. Јагодићи неговатељица Светислава
2014. Кад љубав закасни Љиљанина мајка
2014. Самац у браку (ТВ серија) Љиљанина мајка
2014. Војна академија (ТВ серија) Лелина докторка

Улоге у поозоришту[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Ranjeni orao-uloge http://ranjeniorao.blogspot.rs/p/glumci.html. Приступљено 29. 1. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе[уреди]