Пређи на садржај

Буар

Координате: 43° 52′ 56″ С; 19° 49′ 14″ И / 43.8822° С; 19.8206° И / 43.8822; 19.8206
С Википедије, слободне енциклопедије
Буар
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаУжице
Становништво
 — 2011.Пад 1082
Географске карактеристике
Координате43° 52′ 56″ С; 19° 49′ 14″ И / 43.8822° С; 19.8206° И / 43.8822; 19.8206
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина612 m
Буар на карти Србије
Буар
Буар
Буар на карти Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Буар је село у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 1082 становника. Буар је смештен правцем север-североисток у односу на ужичку котлину, а на падинама Јелове горе, највиши врх је Ђаков камен (1003 мнв). Село се састоји од следећих целина: Беле воде и Сињевац, Теразијски Буар или Спасовњача, Порски Буар, Коштички Буар, Висови, Ђерићевина и Чаковина. Становништво је пореклом из северне Црне Горе и источне Херцеговине, досељавано у периоду од краја 18. века до седме деценије 19. века. Међу најстаријим фамилијама су Аџићи, Гмизовићи, Ђерићи, Челиковићи, Божовићи, Бајчетићи, Полимчевићи. Село прислављава Спасовдан. На почетку отоманске власти, село се звало Кошчица, а на крају турског владања, половином 19. века, припадало је џамији у Сињевцу, као хасовина. Све до половине 20. века, преко села је водио пут за Ваљево. У селу се налази кућа српског песника Љубомира Симовића, који је овде 1990. године написао књигу есеја Ковачница на Чаковини.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У селу Буар живи 1105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,8 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 389 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,64.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.144
1953. 1.194
1961. 1.653
1971. 1.157
1981. 871
1991. 898 896
2002. 1.415 1.427
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.402 99,08%
Словенци
  
1 0,07%
Бошњаци
  
1 0,07%
непознато
  
9 0,63%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
  2. Љубомир Симовић, Ковачница на Чаковини, СКЗ, Београд, 1990.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]