Даниел Поповић
Даниел Поповић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Милан Поповић |
Датум рођења | 29. октобар 1955. |
Место рођења | Титоград, ФНР Југославија |
Држављанство | Хрватска Црна Гора |
Занимање | певач, текстописац |
Музички рад | |
Жанр | поп музика, рок |
Инструменти | гитара |
Издавачке куће | Југотон, ПГП-РТБ, Кроација рекордс |
Остало | |
Повезани чланци | Песма Евровизије 1983. |
Милан Поповић, (Титоград, 29. октобар 1955) познатији под уметничким именом Даниел,[1] југословенски је и хрватско-црногорски певач поп рок музике, гитариста, композитор, аранжер и текстописац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен и одрастао у Подгорици (тадашњем Титограду), од оца Црногорца, доктора Филипа Поповића и мајке Белгијанке која је била професионални пијаниста. На музичкој сцени бивше Југославије појављује се под својим правим именом 1972. на фестивалу Титоградско прољеће где је са властитом композицијом Плачи освојио прво место за интерпретацију и прво место жирија за композицију.[2] Након тога је наступао и на фестивалима у Јајцу и Маглају, да би већу пажњу домаће музичке јавности скренуо на себе учешћем на Југовизији 1975. у Опатији где је извео песму Дјечак као да вијек има Михајла Асића. Годину дана касније учествује на истом фестивалу са групом Ентузијасти, са композицијом Которске улице Тончија Петровића.
Године 1977. пресељава се у Загреб где започиње са интензивнијим радом на музичкој каријери, а почетком 1980-их наступа са локалном групом Грешници на Загребачком велесајму. Први албум под насловом Наиван објавио је у Загребу 1982, а већ следеће године враћа се на Југовизију где се такмичи са композицијом Џули коју је компоновао заједно са Маријом Михаљевићем и Рајком Симуновићем. Данијел је као представник тадашње ТВ Титоград изненађујуће победио на тој Југовизији која је одржана у Новом Саду, оставивши иза себе у то време најпознатију југословенску музичку звезду Лепу Брену.[3] Као представник Југославије на Песми Евровизије 1983. у Минхену Данијел је освојио 4. место, изједначивши тако најбољи резултат те земље на том такмичењу још од Лоле Новаковић и Луксембурга 1962. године. У Минхену је Данијел наступио заједно са сестрама Баруџија, Изолдом и Елеонором које су певале пратеће вокале, а које су се уједно појавиле и на званичном видео споту. Енглеска верзија песме под насловом Julie се у неколико европских земаља налазила на врху топ листа,[4] а сама песма је у LP формату продата у рекордних више од 800.000 примерака. Поводом 40. годишњице, Croatia Records објављује албум Био сам наиван на плочи.[5]
Иако је у наредном периоду објавио неколико албума, у музичком смислу није остварио неки запаженији успех, а једини запаженији успех остварила је његова песма Дај обуци левисице са којом је наступио на Југовизији 1991. и освојио друго место, са свега два поена мање од победничке песме Бразил Беби Дол. У наредном периоду Данијел је потпуно „нестао” са музичке сцене на коју се вратио тек 2001. као учесник фестивала Сунчане скале у Херцег Новом. Године 2005. из Загреба се преселио у Подгорицу.
Појавио се и у филму Хајде да се волимо 2 Станка Црнобрње из 1989. године.[6]
Студијски албуми
[уреди | уреди извор]- Био сам наиван (1982)
- Даниел (1983)
- Сузе и смијех (1984)
- Lovin' That Rock'N'Roll (1985)
- Тина и Марина (1985)
- Душу је моју узела (1986)
- Сломљено срце (1987)
- Што сам ти срећо крив (1989)
- Ма дај обуци левисице (1991)
- Као да не постојим (1993)
- Danceland (1994)
- Ватра љубави (1999)
- Nekoć in danes (2003)
- Фантазија (2014)
Фестивали
[уреди | уреди извор]- Плачи, победничка песма и награда за интерпретацију
- Дјечак као да вијек нема, '75
- Которским улицама (са групом Ентузијасти), '76
- Ако осјетиш море у прољеће, '93
Југословенски избор за Евросонг:
- Џули, победничка песма, Нови Сад '83 / Евросонг, четврто место, '83
- Ма, Ма, Марија, Скопље '84, четврто место
- Peggy Sue, Приштина '86, једанаесто место
- Опрости ми (дует са Аном Сасо), Београд '87, дванаесто место
- Ма дај обуци левисице, Сарајево '91, друго место
Сплит:
- Карамел, '84
- Варај све, тко те варао, '86
Загреб:
- Моја бивша љубави, '89
- Опасна си као дрога, '90
- Знам да ти си та, '94
- Не питај ме за њу, '99
Златна палма, Дубровник:
- Нека ти небо, драга, опрости све, '89
- Ја сам лош, '90
Макфест, Штип:
- Една игра, јас и ти, '90
Арена, Пула
- Знам да си ти та, '94
Сунчане скале, Херцег Нови:
- Sherry, 2001
Етнофест, Неум:
- Јагода, 2011
CMC festival:
- Фантазија, 2013
- Тијесан капут, 2023
Бисер Јадрана, Тиват:
- Утопија, 2024
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ urednik (2014-02-02). „Daniel”. Leksikon YU mitologije (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-16.
- ^ „Životna istina Daniela Popovića za CdM: Podgorica me boli, a Crna Gora me ugrizla ranjenog – opraštam, jer ljubav izbora nema”. 2023-03-25.
- ^ „Poznati pevač živeo kao podstanar, a onda je napravio hit pesmu: "Nosio sam pare u vreći"”. Telegraf.rs (на језику: српски). 2022-11-24. Приступљено 2023-09-16.
- ^ Rosić, Branko (2022-09-07). „"Čekaj malo, pa to je moja pjesma": Daniel Popović o "Džuli", poslednjoj Jugoviziji i mračnoj strani slave”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-16.
- ^ Volarić, Vida (2023-09-15). „Croatia Records predstavlja vinilno reizdanje najprodavanijeg albuma svih vremena u Hrvatskoj - "Bio sam naivan" Daniela Popovića”. Croatia Records (на језику: хрватски). Приступљено 2023-09-16.
- ^ redakcija, Luftika (2022-12-05). „Daniel Popović: "Brena je iz osvete sredila da me ostave samog na planini s vukovima"”. Luftika (на језику: српски). Приступљено 2023-09-16.
Литература
[уреди | уреди извор]- Vuletić, Dean (2007). „Chapter 8: The socialist star: Yugoslavia, Cold War Politics and the Eurovision Song Contest”. Ур.: Raykoff, Ivan; Tobin, Robert Deam. A Song for Europe: Popular Music and Politics in the Eurovision Song Contest. Burlington, Vermont: Ashgate Publishing. стр. 83-98 [92]. ISBN 978-0-7546-5879-5. Приступљено 5. 12. 2009. „Among TV Zagreb's Eurovision entries was Daniel Popović, a Montenegrin living in Zagreb, who came fourth at the 1983 ESC with „Džuli.“”