Маглај

Координате: 44° 32′ 53″ СГШ; 18° 05′ 56″ ИГД / 44.54804° СГШ; 18.09897° ИГД / 44.54804; 18.09897
С Википедије, слободне енциклопедије
Маглај
Maglaj panorama.jpg
Маглај
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонЗеничко-добојски кантон
ОпштинаМаглај
Становништво
 — 2013.Пад 6.099
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 53″ СГШ; 18° 05′ 56″ ИГД / 44.54804° СГШ; 18.09897° ИГД / 44.54804; 18.09897
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина192 м
Маглај на мапи Босне и Херцеговине
Маглај
Маглај
Маглај на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74250
Позивни број032

Маглај је градско насеље и сједиште општине Маглај, једна од 12 општина у Зеничко-добојском кантону. У њему је према попису становништва из 2013. године живело 6.099 становника, а у целој општини 23.146.

Пре рата Маглај је био индустријски центар, у којем се налази индустрија целулозе и папира „Натрон“, али у ратном периоду њени погони су претрпели велику штету.

Историја[уреди | уреди извор]

Сам град се први пут спомиње у повељи "Sub castro nostro Maglaj" (под нашом тврђавом Маглај). Маглај је 2008. године обележио 600 година од првог помињања у писаним документима.

У историјском смислу посебно је значајно подручје Старог града гдје је до данас сачувана тврђава, Јусуф — пашина џамија Куршумлија, Фазли — пашина џамија и џамија Сукија. Ту је и конак који је реновиран 1999. године, и црква Св. Леополда (први пут се спомиње 1638. године).

Између два светска рата град је економски опадао, за муслимане и православце у околини је речено да живе у слози, да једни другима помажу у градњи храмова, али да "варошани покушавају да распире мржњу".[1]

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

Из Маглаја су 27. августа 1941. године похапшени сви Срби који су се нашли у месту, одведени у оближње село Рјечица и ту на најсвирепији начин поубијани. Тада је страдало око 300 Срба.[2]

У срезу маглајском „села Ошве, Крсно Поље, Српска Ријечица и Трбук, потпуно су уништена, куће попаљене и имовина опљачкана.[3]

Рат у Босни и Херцеговини[уреди | уреди извор]

За време грађанског рата у БиХ 19921995, Маглај је претрпео доста штете.

Становништво[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Маглај је имала 43.388 становника, распоређених у 56 насељених места.

Насељено место Маглај, национални састав[уреди | уреди извор]

Maglaj
година пописа 1991. 1981. 1971.
Муслимани[а] 4.292 (53,93%) 3.422 (49,50%) 3.421 (57,47%)
Срби 1.975 (24,82%) 1.585 (22,92%) 1.593 (26,76%)
Хрвати 446 (5,60%) 416 (6,01%) 582 (9,77%)
Југословени 1.026 (12,89%) 1.419 (20,52%) 197 (3,30%)
остали и непознато 218 (2,73%) 71 (1,02%) 159 (2,67%)
укупно 7.957 6.913 5.952

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Политика", 27. септембар 1936
  2. ^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја, Београд 1941. год (П)
  3. ^ Алекса Јовановић, трговац из Маглаја

Спољашње везе[уреди | уреди извор]