Династија Син

С Википедије, слободне енциклопедије
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни Ђин Шеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни Сунг Западни Сја
  Јужни Сунг Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–садашњост
Република
Кина (Тајван)

1949–садашњост

Династија Син (пин: Xīn Cháo) је била кинеска царска династија (иако је, строго гледајући, имала самог једног цара) на власти од 9. до 23. н.е. Слиједила је Западној, а претходила династији Источној Хан.

Једини цар из династије Син био је Ванг Манг (王莽), нећак царице Ванг Ценгјан. Након смрти њеног по-унука цара Аја године 1. п. н. е., Ванг Манг је дошао на власт. Након неколико година пажљивог стварања култа личности, коначно се прогласио царем године 9. н. е. Иако хваљен као учењак и способан политичар, Ванг Манг се показао неспособним владаром. Године 23. су царску пријестолницу Чанг'ан опсјели побуњени сељаци. Ванг Манг је погинуо приликом опсаде, а династију Хан су обновили преживјели припадници царског клана.

Извори[уреди | уреди извор]