Династија Западни Сја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Западни Сја године 1111. (означена зелено)
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни Ђин Шеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни Сунг Западни Сја
  Јужни Сунг Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–садашњост
Република
Кина (Тајван)

1949–садашњост

Династија Западни Сја (кинески=西) или Тангутско Царство, међу Тангутима и Тибетанцима познато као Минyак.[1] је била држава која је постојала од 1038. до 1227. на подручју северозападне Кине, односно данашњих провинција Нингсја, Гансу, источни Ћингхај, северни Шенси, североисточни Синкјанг, југозападне Унутрашње Монголије и јужне Спољне Монголије, при чему је имала површину од око 800.000 квадратних километара.[2][3][4] Позната је по томе што су је на изузетно бруталан начин уништили Монголи при чему су разорени сви њени градови и спаљени сви текстови. Због тога је њено оснивање и постојање дуго времена било предмет историјских контроверзи све док у модерно доба то није потврђено археолошким и другим истраживањима.

Због свог положаја на трговачким рутама између северне Кине и средње Азије - тзв. Хеси коридору - Западна Сја је била у прилици уживати културне благодети својих суседа, те је имала значајна достигнућа на пољу књижевности, уметности, музике и архитектуре. [5] Успешан отпор супарничким државама и династијама као што су Љао, Сонг и Ђин је постигнут успешном војном организацијом али и иновацијама међу којима се понекад спомиње и ватрено оружје.[6]

Династија Западни Сја[уреди]

Кинески: 西夏 (Xī Xià)


На власти од 1038. до 1227. године.

Постхумно име Храмовно име Лично име Владарско име Владавина
Конвенција за навођење: храмовно име.
Цар Ву-лије
武烈皇帝 (Wǔliè huángdì)
Ђинг-цунг
景宗 (Jǐngzōng)
Ли Јуен-хао
李元昊 (Lǐ Yuánhào)1
Сјен-дао (显道)
Каи-јин (开运)
Гуанг-пинг (广平)
Да-ћинг (大庆)
Тијен-шоу-ли-фа-јен-цуо (天授礼法延祚)
1032-1034
1034
1035-1036
1036-1038
1038-1048
Цар Џао-јинг
昭英皇帝 (Zhāoyīng huángdì)
Ји-цунг
毅宗 (Yìzōng)
Ли Лијанг-цуо
李谅祚 (Lǐ Liàngzuò)
Јен-с’-нинг-гуо (延嗣宁国)
Тијен-јоу-чуи-шенг (天祐垂圣)
Фу-шенг-ченг-дао (福圣承道)
Дуо-ду (奲都)
Гунг-хуа (拱化)
1048-1049
1050-1052
1053-1056
1056-1062
1063-1067
Цар Канг-ђинг
康靖皇帝 (Kāngjìng huángdì)
Хуи-цунг
惠宗 (Huìzōng)
Ли Бинг-чанг
李秉常 (Lǐ Bǐngcháng)
Ћијен-дао (乾道)
Тијен-ц’-ли-шенг-гуо-ћинг (天赐礼盛国庆)
Да-ан (大安)
Тијен-ан-ли-динг (天安礼定)
1067-1069
1070-1074
1075-1085
1085-1086
Цар Шенг-вен
圣文皇帝 (Shèngwén huángdì)
Чунг-цунг
崇宗 (Chóngzōng)
Ли Ћијен-шун
李乾顺 (Lǐ Qiánshùn)
Тијен-ји-џ’-пинг (天仪治平)
Тијен-јоу-мин-ан (天祐民安)
Јунг-ан (永安)
Џен-гуан (贞观)
Јунг-нинг (雍宁)
Јуен-д’ (元德)
Џенг-д’ (正德)
Да-д’ (大德)
1086-1089
1090-1097
1098-1100
1101-1113
1114-1118
1119-1127
1127-1134
1135-1139
Цар Шенг-д’
圣德皇帝 (Shèngdé huángdì)
Жен-цунг
仁宗 (Rénzōng)
Ли Жен-сјао
李仁孝 (Lǐ Rénxiào)
Да-ћинг (大庆)
Жен-ћинг (人庆)
Тијен-шенг (天盛)
Ћијен-јоу (乾祐)
1139-1143
1144-1148
1149-1170
1170-1193
Цар Џао-ђијен
昭简皇帝 (Zhāojiǎn huángdì)
Хуан-цунг
桓宗 (Huánzōng)
Ли Чун-јоу
李纯佑 (Lǐ Chúnyòu)
Тијен-ћинг (天庆) 1193-1206
Цар Ђинг-ву
景武皇帝 (Jǐngwǔ huángdì)
Сјанг-цунг
襄宗 (Xiāngzōng)
Ли Ан-ћијен
李安全 (Lǐ Ānquán)
Ћинг-тијен (庆天)
Хуанг-ђијен (皇建)
1206-1209
1210-1211
Цар Јинг-вен
英文皇帝 (Yīngwén huángdì)
Шен-цунг
神宗 (Shénzōng)
Ли Цун-сји
李遵顼 (Lǐ Zūnxū)
Гуанг-динг (光定) 1211-1223
Цар Сјинг-д’
兴德皇帝 (Xìngdé huángdì)
Сјен-цунг
献宗 (Xiànzōng)
Ли Д’-ванг
李德旺 (Lǐ Déwàng)
Ћијен-динг (乾定) 1223-1226
Цар Шун-ву
顺武皇帝 (Shùnwǔ huángdì)
нема Ли Сјен
李睍 (Lǐ Xiàn)
Бао-ји (宝义) 1226-1227
1. Ли Јуен-хао је 1032. године наследио племићку титулу од свог оца, а тек 1038. године је постао суверен владар, самосталан од династије Сунг.

Извори[уреди]

  1. Stein (1972). стр. 70–71.
  2. Wang, Tianshun [王天顺] (1993). Xixia zhan shi [The Battle History of Western Xia] 西夏战史. Yinchuan [银川], Ningxia ren min chu ban she [Ningxia People's Press] 宁夏人民出版社.
  3. Bian, Ren [边人] (2005). Xixia: xiao shi zai li shi ji yi zhong de guo du [Western Xia: the kingdom lost in historical memories] 西夏: 消逝在历史记忆中的国度. Beijing [北京], Wai wen chu ban she [Foreign Language Press] 外文出版社.
  4. Li, Fanwen [李范文] (2005). Xixia tong shi [Comprehensive History of Western Xia] 西夏通史. Beijing [北京] and Yinchuan [银川], Ren min chu ban she [People's Press] 人民出版社; Ningxia ren min chu ban she [Ningxia People's Press] 宁夏人民出版社.
  5. Zhao, Yanlong [赵彦龙] (2005). "Qian tan xi xia gong wen wen feng yu gong wen zai ti [A brief discussion on the writing style in official documents and documental carrier] 浅谈西夏公文文风与公文载体." Xibei min zu yan jiu [Northwest Nationalities Research] 西北民族研究 45(2): 78-84.
  6. Qin, Wenzhong [秦文忠], Zhou Haitao [周海涛] and Qin Ling [秦岭] (1998). "Xixia jun shi ti yu yu ke xue ji shu [The military sports, science and technology of West Xia] 西夏军事体育与科学技术." Ningxia da xue xue bao [Journal of Ningxia University] 宁夏大学学报 79 (2): 48-50.

Литература[уреди]

  • Dorje, Gyurme (1999). Footprint Tibet Handbook with Bhutan. 2nd Edition. Footprint Handbooks, Bath, England. ISBN 978-1-900949-33-0. 
  • Leffman, David (2005). The Rough Guide to China (4th изд.). New York, London, Delhi: Rough Guides. ISBN 978-1-84353-479-2. 
  • Kwanten, Luc. "Chingis Kan's Conquest of Tibet, Myth or Reality". Journal of Asian History 8.1 (1974): 17–23.
  • Ferenczy, Mary: "The Formation of Tangut Statehood as Seen by Chinese Historiographers". In: Louis Ligeti (editor): Tibetan and Buddhist Studies Commemorating the 200th Anniversary of the Birth of Alexander Csoma de Körös. Vol. 1, Akadémiai Kiadó, Budapest. 1984. ISBN 978-963-05-3902-9. стр. 241–249.
  • Stein, Rolf Alfred (1972). Tibetan Civilization. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0901-9. 

Спољашње везе[уреди]