Династија Источни Ђин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Источни Ђин око 400. год.
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни Ђин Шеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни Сунг Западни Сја
  Јужни Сунг Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–садашњост
Република
Кина (Тајван)

1949–садашњост

Под вођством С-ма Руија династија Ђин је 317. год. успоставила нову престоницу у јужном делу Кине, у граду Ђианкангу (данашња покрајина Ђангсу). Ривалске Ву Ху државе на северу нису признавале легитимност ове династије и звале су је Лангје.

Династију су ослабиле побуне генерала попут Wанг Дуна и Су Јуна, но Битка на реци Феј 383. год. против снага Раног Ћина (који је накратко ујединио северну Кину од 351—394. год.), захваљујући краткотрајној сарадњи канцелара Сје Ана и генерала Хуан Чонга. Брат Хуана Чонга, велики генерал Хуан Вен, је 403. год. накратко узурпирао престол где је за цара поставио свог сина Хуан Xуана и променио име династије у Чу, али га је убио генерал Лију Ју 404. год., који је престол вратио цару Ану. Међутим, сматрајући да је довољно осигурао власт, Ли Ју је цара Ана 419. год. дао задавити и на његово место поставио његова брата који је накратко владао као Цар Гунг из династије Ђин. Он је био приморан абдицирати у корист Цар Лију Сунг из династије Сунг, оснивача династије Лију Сунг.

Списак владара династије Источни Ђин[уреди]

Постхумно име Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине
Конвенција за навођење: постхумно име.
Цар Јуен
元帝 (Yuándì)
Џунг-цунг
中宗 (Jìn Zhōngzōng)
С’-ма Жуи
司马睿 (Sīmǎ Ruì)
Ђијен-ву (建武)
Да-сјинг (大兴)
Јунг-чанг (永昌)
317-318
318-321
321-322.
Цар Минг
明帝 (Míngdì)
Су-цунг
肃宗 (Sùzōng)
С’-ма Шао
司马绍 (Sīmǎ Shào)
Јунг-чанг (永昌)
Таи-нинг (太宁)
322-323
323-325.
Цар Ченг
成帝 (Chéngdì)
Сјен-цунг
显宗 (Xiǎnzōng)
С’-ма Јен
司马衍 (Sīmǎ Yǎn)
Таи-нинг (太宁)
Сјен-х’ (咸和)
Сјен-канг (咸康)
325
326-334
335-342.
Цар Канг
康帝 (Kāngdì)
нема С’-ма Јуе
司马岳 (Sīmǎ Yuè)
Ђијен-јуан (建元) 343-344.
Цар Му
穆帝 (Mùdì)
Сјао-цунг
孝宗 (Jìn Xiàozōng)
С’-ма Дан
司马聃 (Sīmǎ Dān)
Јунг-х’ (永和)
Шенг-пинг (升平)
345-356
357-361.
Цар Аи
哀帝 (Āidì)
нема С’-ма Пи
司马丕 (Sīmǎ Pī)
Лунг-х’ (隆和)
Сјинг-нинг (兴宁)
362-363
363-365.
Цар Феи
废帝 (Fèidì)
нема С’-ма Ји
司马奕 (Sīmǎ Yì)
Таи-х’ (太和) 365-371.
Цар Ђијен-вен
简文皇帝 (Jiǎnwén huángdì)
Таи-цунг
太宗 (Tàizōng)
С’-ма Ји
司马昱 (Sīmǎ Yù)
Сјен-ан (咸安) 371-372.
Цар Сјао-ву
孝武皇帝 (Xiàowǔ huángdì)
Лије-цунг
晋烈宗 (Lièzōng)
С’-ма Јао
司马曜 (Sīmǎ Yào)
Нинг-канг (宁康)
Таи-јуен (太元)
373-375
376-396.
Цар Ан
安帝 (Āndì)
нема С’-ма Д’-цунг
司马德宗 (Sīmǎ Dézōng)
Лунг-ан (隆安)
Јуен-сјинг (元兴)
Ји-сји (义熙)
397-401
402-404
405-418.
Цар Гунг
恭帝 (Gōngdì)
нема С’-ма Д’-вен
司马德文 (Sīmǎ Déwén)
Јуен-сји (元熙) 419-420.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Serdarević, Seid, ур. (2002). The Times Povijest svijeta. Zagreb: Hena.com. ISBN 978-953-6510-62-7. 

Спољашње везе[уреди]