Ву Цетјен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ву Цетјен
A Tang Dynasty Empress Wu Zetian.JPG
Датум рођења 17. фебруар 624
Место рођења Гуангјуен
Датум смрти 16. децембар 705
Место смрти Луојанг
Отац Wu Shihuo
Супружник Emperor Gaozong of Tang
Потомство Li Hong, Li Xian, Emperor Zhongzong of Tang, Emperor Ruizong of Tang, Taiping, Si of Anding
Претходник Dynasty established
(Emperor Ruizong as Emperor of the Tang dynasty)
Наследник Dynasty abolished
(Emperor Zhongzong as Emperor of the Tang dynasty)
Територија владавине царице Ву-Цтијен 700. год.
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни Ђин Шеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни Сунг Западни Сја
  Јужни Сунг Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–садашњост
Република
Кина (Тајван)

1949–садашњост

Ву Цтијен (кинески језик: 武则天 / 武則天, пинјин: Wǔ Zétiān; 17. фебруар 624.[1][2]16. децембар 705.[3]), личног имена Ву Чао (武曌), често навођена и као Tјан Хоу (天后) за време династије Танг и Царица супруга Ву (武后) у каснијим временима, је била једина жена у кинеској историји која је дејуре преузела царску титулу.

На двор је дошла као конкубина цара Таи-цунга, након чије смрти се удала за његовог сина и наследника цара Гао-цунга, поставши 655. год. његова фурен (што се преводи као царица, супруга, али и прва пратиља). На власти је де факто била још за време за владавине њеног мужа (који је 660. год. доживио мождани удар) и синова, од 665. до 690. године, што није представљало преседан у кинеској историји. Међутим, преседан је остворила када је 690. године основала посебну царску династију под именом Џоу (周) (чиме је на неко време прекинута власт династије Танг), те је владала дејуре као Света и божанска владарска царица (聖神皇帝) од 690. до 705. године. Током њезине владавине Кина је значајно проширила своје границе дубоко у средишњу Азију, али и на Корејско полуострво. такође, уз константну борбу за очување врховне власти, царица Ву Цтијен је увела значајне промене у обликовању кинеског друштва и државне потпоре таоизму, будизму, образовању и књижевности. Била је покровитељ уметничким делима у Лонгмен пећинама, те Стеле без речи која се чува у музеју у Сјанлингу, али и бројних грађевина и бронзаних дела која нису сачувана.

Поред значајне политичке каријере, Ву Цтијен је имала и значајан породични живот као мајка тројице синова који су били пријестолонаследници, те бака унука који је касније постао славни Цар Сјуен-цунг из династије Танг, а који је владао „златним добом” обновљене династије Династија Танг.

Њен успон на власт и владавина су касније били предметом жестоких критика конфучијанских теоретичара, али су је комунистички историчари од 1950-их почели оправдавати. Али нажалост, успркос важности њене владавине и дуготрајности њених реформи, она највише привлачи пажњу својим полом, као једина жена која је успела одржати јединство кинеског царства носећи једно време титулу Хуангди („Небески Цар”).

Извори[уреди]

  1. Godina rođenja je izvedena od dobi u vrijeme smrti navedenoj u Novoj knjigi Tanga, napravljenoj 1045—1060, a koju favoriziraju moderni povjesničari. Godina rođenja izvedena u dobi u vrijeme smrti u Knjizi Tanga ([1]), napravljenoj 941—945., je 623. Godina rođenja izvedena iz doba u vrijeme smrti i dobi u vrijeme kada je ušla u palaču, te navedena u Zizhi Tongjianu, napravljenom 1065—84., je 624. god. (195, 208)
  2. Opća napomena: Navedeni datumi koriste julijanski kalendar. Oni ne koriste Gregorijanski kalendar.
  3. 兩千年中西曆轉換

Извори[уреди]

  • Cheng An Jiang, Empress of China: Wu Ze Tian, Victory Press, 1998. (енглески)
  • Kang-i Sun Chang,Haun Saussy,Charles Yim-tze Kwong (1999). Women writers of traditional China: an anthology of poetry and criticism. Stanford University Press. 
  • Cawthorne, Nigel (2007). Daughter of Heaven - The True Story of the Only Woman to become Emperor of China. Oxford: One World Publications. стр. 271pages. ISBN 978-1-85168-530-1.