Династија Ђин (265–420)
 | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| АНТИКА | |||||||
| Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е. | |||||||
| Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е. | |||||||
| Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е. | |||||||
| Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е. | |||||||
| Западни Џоу | |||||||
| Источни Џоу | |||||||
| Пролеће и Јесен | |||||||
| Зараћене државе | |||||||
| ЦАРСТВО | |||||||
| Династија Ћин 221–206 п. н. е. | |||||||
| Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е. | |||||||
| Западни Хан | |||||||
| Династија Син | |||||||
| Источни Хан | |||||||
| Три краљевства 220–280 | |||||||
| Веј, Шу и Ву | |||||||
| Династија Ђин 265–420 | |||||||
| Западни Ђин | |||||||
| Источни Ђин | Шеснаест краљевстава | ||||||
| Јужне и Сјеверне династије 420–589 | |||||||
| Династија Суеј 581–618 | |||||||
| Династија Танг 618–907 | |||||||
| (Друга Џоу династија 690–705) | |||||||
| Пет династија и десет краљевстава 907–960 |
Династија Љао 907–1125 | ||||||
| Династија Сунг 960–1279 |
|||||||
| Северни Сунг | Западни Сја | ||||||
| Јужни Сунг | Ђин | ||||||
| Династија Јуан 1271–1368 | |||||||
| Династија Минг 1368–1644 | |||||||
| Династија Ћинг 1644–1911 | |||||||
| САВРЕМЕНО ДОБА | |||||||
| Република Кина 1912–1949 | |||||||
| Народна Република Кина 1949–садашњост |
Република Кина (Тајван) 1949–садашњост | ||||||
Династија Ђин (трад. кин. 晉朝, кин. 晋朝, пин. Jìn Cháo) је династија кинеских царева која је владала целом или деловима Кине од 265. до 420. Владавина династије се дели на два периода - Западни Ђин (西晉, 265–316) и Источни Ђин (東晉 317–420). Западни Ђин је основао цар Ву са седиштем у Луојангу, док је Источни Ђин започео цар Јуен, са седиштем у Ђианкангу. Периоди су међу историчарима такође познати као Лијанг Ђин (两晋 дословно два Ђина) и Сима Ђин и то зато да их се разликује од других кинеских династија чији називи користе исла слова, као што је случај са Каснија династија Ђин (кин: 后晋).
Династија потиче од клана Сима чији су чланови захваљујући даровитом политичару и војсковођи Сима Јију дошли на водећа места у управи северне кинеске државе Цао Веј, једног од Три краљевства. Године 249. Сима Ји је као царски регент захваљујући дворском пучу познатом као Инцидент код Гаопиншких гробница постао де факто владар државе, а 265. је његов унук Сима Јан наследио престо од абдицираног Цао Хуана, последњег цара династије Веј. Себе је прогласио царем и прогласио је нову династију којој је има дао према Ђин, једној од држава из доба Прољећа и Јесени, са чијег подручја је потицао клан Сима. Под влашћу Сима Јана, који је себе прогласио царем Вуом, покорена је држава Источни Ву, чиме је Кина коначно уједињена под влашћу једног цара. Међутим, период мира није дуго трајао, јер су након Вуове смрти започели сукоби међу његовим наследницима и родбином познати као Рат Осам принчева. Они су толико ослабили царску власт, да су то искористили северни Ву Ху номади и до 316. заузели највећи дио северне Кине, укључујући престоницу Луојанг.
Под вођством Сима Руија династија је 317. успоставила нову престоницу у јужном делу Кине. Тамо се она одржала до 420. када је последњег цара, цара Гунга свргнуо Лију Јуен, оснивач династије Џао Хан.
Сисак владара династије Ђин[уреди | уреди извор]
Кинески: 晋朝 (Jìn cháo)
На власти од 265. године до 420. године.
Династија Ђин се дели на два раздобља:
- Династија Западни Ђин (265—316), кинески: 西晋 (Xī Jìn)
- Династија Источни Ђин (317—420), кинески: 东晋 (Dōng Jìn)
Одреднице Западни и Источни додате су од стране каснијих историчара.
Династија Западни Ђин[уреди | уреди извор]
| Постхумно име | Храмовно име | Лично име | Владарско име | Период владавине |
|---|---|---|---|---|
| Конвенција за навођење: (скраћено) постхумно име.1 | ||||
| Ву-ди 武帝 (Wǔdì) |
Ш’-цу 世祖 (Shìzǔ) |
С’-ма Јен 司马炎 (Sīmǎ Yán) |
Таи-ш’ (泰始) Сјен-нинг (咸宁) Таи-канг (太康) Таи-сји (太熙) |
265-274 275-280 280-289 290 |
| Цар Сјао-хуи 孝惠皇帝 (Xiàohuì huángdì) |
нема | С’-ма Џунг 司马衷 (-[Sīmǎ Zhōng}-) |
Јунг-сји (永熙) Јунг-пинг (永平) Јуен-канг (元康) Јунг-канг (永康) Јунг-нинг (永宁) Таи-ан (太安) Јунг-ан (永安) Ђијен-ву (建武) Јунг-ан (永安) Јунг-сјинг (永兴) Гуанг-сји (光熙) |
290 291 291-299 300-301 301-302 302-303 304 304 304 304-306 306 |
| Цар Сјао-хуаи 孝怀皇帝 (Xiàohuái huángdì) |
нема | С’-ма Ч’ 司马炽 (Sīmǎ Chì) |
Јунг-ђија (永嘉) | 307-313 |
| Цар Сјао-мин 孝愍皇帝 (Xiàomǐn huángdì) |
нема | С’-ма Је 司马邺 (Sīmǎ Yè) |
Ђијен-сјинг (建兴) | 313-317 |
| 1. Постхумна имена свих владара ове династије, осим цара Вуа, садрже карактер сјао (孝, xiào) који значи синовља оданост. У навођењу имена владара овај се карактер обично изоставља. | ||||
Династија Источни Ђин[уреди | уреди извор]
| Постхумно име | Храмовно име | Лично име | Владарско име | Период владавине |
|---|---|---|---|---|
| Конвенција за навођење: постхумно име. | ||||
| Цар Јуен 元帝 (Yuándì) |
Џунг-цунг 中宗 (Jìn Zhōngzōng) |
С’-ма Жуи 司马睿 (Sīmǎ Ruì) |
Ђијен-ву (建武) Да-сјинг (大兴) Јунг-чанг (永昌) |
317-318 318-321 321-322 |
| Цар Минг 明帝 (Míngdì) |
Су-цунг 肃宗 (Sùzōng) |
С’-ма Шао 司马绍 (Sīmǎ Shào) |
Јунг-чанг (永昌) Таи-нинг (太宁) |
322-323 323-325 |
| Цар Ченг 成帝 (Chéngdì) |
Сјен-цунг 显宗 (-[Xiǎnzōng}-) |
С’-ма Јен 司马衍 (Sīmǎ Yǎn) |
Таи-нинг (太宁) Сјен-х’ (咸和) Сјен-канг (咸康) |
325 326-334 335-342 |
| Цар Канг 康帝 (Kāngdì) |
нема | С’-ма Јуе 司马岳 (Sīmǎ Yuè) |
Ђијен-јуан (建元) | 343-344 |
| Цар Му 穆帝 (Mùdì) |
Сјао-цунг 孝宗 (Jìn Xiàozōng) |
С’-ма Дан 司马聃 (Sīmǎ Dān) |
Јунг-х’ (永和) Шенг-пинг (升平) |
345-356 357-361 |
| Цар Аи 哀帝 (Āidì) |
нема | С’-ма Пи 司马丕 (Sīmǎ Pī) |
Лунг-х’ (隆和) Сјинг-нинг (兴宁) |
362-363 363-365 |
| Цар Феи 废帝 (Fèidì) |
нема | С’-ма Ји 司马奕 (Sīmǎ Yì) |
Таи-х’ (太和) | 365-371 |
| Цар Ђијен-вен 简文皇帝 (Jiǎnwén huángdì) |
Таи-цунг 太宗 (Tàizōng) |
С’-ма Ји 司马昱 (Sīmǎ Yù) |
Сјен-ан (咸安) | 371-372 |
| Цар Сјао-ву 孝武皇帝 (Xiàowǔ huángdì) |
Лије-цунг 晋烈宗 (Lièzōng) |
С’-ма Јао 司马曜 (Sīmǎ Yào) |
Нинг-канг (宁康) Таи-јуен (太元) |
373-375 376-396 |
| Цар Ан 安帝 (Āndì) |
нема | С’-ма Д’-цунг 司马德宗 (Sīmǎ Dézōng) |
Лунг-ан (隆安) Јуен-сјинг (元兴) Ји-сји (义熙) |
397-401 402-404 405-418 |
| Цар Гунг 恭帝 (Gōngdì) |
нема | С’-ма Д’-вен 司马德文 (Sīmǎ Déwén) |
Јуен-сји (元熙) | 419-420 |
