Д’Онтов систем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Д’Онтов систем је начин расподеле посланичких места приликом вишепартијских избора. Назив је добио по свом аутору, белгијском математичару, Виктору Д’Онту.

Расподела[уреди]

Након одређивања броја гласова, за сваку листу се рачунају просеци или количници. Формула за количник је где је

  • V - број гласова које је листа добила а
  • s - број мандата које је листа добила до сада (у почетку, 0 за све листе).

Она листа која има највећи количник добија следећи мандат, а количници се поново рачунају, узимајући у обзир до тада додељене мандате. Поступак се понавља док се не расподеле сви мандати.

Пример[уреди]

У овом примеру, осам мандата се расподељује на четири странке:

Странка А Странка Б Странка В Странка Г
гласова 30.000 26.000 18.000 13.000
место 1 30.000 26.000 18.000 13.000
место 2 15.000 26.000 18.000 13.000
место 3 15.000 13.000 18.000 13.000
место 4 15.000 13.000 9.000 13.000
место 5 10.000 13.000 9.000 13.000
место 6 10.000 8.666 9.000 13.000
место 7 10.000 8.666 9.000 6.500
место 8 7.500 8.666 9.000 6.500
мандата 3 2 2 1

Овај систем расподеле местâ благо фаворизује јаке странке спрам слабијих што се види у првом и другом реду овог примера: иако Странка Б и Странка Г имају исти количник (13.000), пети мандат је припао Странци Б због тога што је она добила више гласова.

Приближавање савршене пропорционалности[уреди]

Савршена пропорционалност није увек могућа. Пропорционални системи репрезентације апроксимирају је на различите начине који подразумијевају различите појмове диспропорционалности. Д'Онтов систем минимизира највећи однос предности

где:

– однос предности странке ,
– удео мандата странке , ,
– удео гласа за странку , .[1]

Д'Онтов систем дели гласове на тачно пропорционалне и неприказане гласове, минимизирајући удео нересентираних гласова,

.[2]


Употреба[уреди]

Д'Онтов систем се користи на парламентарним изборима земаља као што су: Аргентина, Аустрија, Белгија, Бугарска, Велс, Еквадор, Израел, Исланд, Јапан, Колумбија, Мађарска, Македонија, Парагвај, Пољска, Португал, Румунија, Словенија, Србија, Турска, Финска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Чиле, Шкотска и Шпанија.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  1. ^ André Sainte-Laguë (1910). „La représentation Proportionnelle et la méthode des moindres carrés” (PDF). Annales scientifiques de l'École Normale Supérieure. l'École Normale Supérieure. 27. 
  2. ^ Juraj Medzihorsky (2019). „Rethinking the D'Hondt method”. Political Research Exchange. Taylor & Francis. 1(1).