Пређи на садржај

Замак

С Википедије, слободне енциклопедије
Алказар, Сеговија (Шпанија)

Замак или бург је средњовековно боравиште владара или феудалца, утврђени дворац ради лакше одбране од непријатеља неретко стратешки постављеног на тешко приступачном месту обично великој узвисини.[1]

Значење израза

[уреди | уреди извор]

Под термином „замак” (у словенским језицима) или „бург” (немачки) уобичајено се подразумева средњовековни утврђени замак, за разлику од преисторијског замка који се назива „градина”, и града као скуп стамбених објеката, јавних зграда са заједничким друштвеним центром и објектима јавне намене који је утврђен из нужде. Замак је првенствено стамбени објекат обично једне феудалне породице и спада у профану архитектуру.[2]

Функције замка

[уреди | уреди извор]

Најчешће је служио као административни центар из којег се контролише околно подручје. У средњем веку замкове су користили као своје седиште разни владари као своју безбедну резиденцију и били су то уједно и вредни архитектонски споменици културе.[3] Могу да се јаве (у зависности од тога да ли су настали у средњем веку или касније) као утврђени замкови или неутврђени замкови.

Врсте замкова у Србији и на западу

[уреди | уреди извор]

Врста замкова и двораца који су карактеристични за Србију су по правилу у рушевинама. Углавном су грађени дворци и конаци који су архитектонски особени објекти и нису утврђени али се у изгледу умногоме разликују од замкова и палата у Европи западног света — од замкова у Француској, Италији, Чешкој или Словачкој и конципирани су на основу народне архитектуре и архитектуре српске средњовековне градске куће.

Замак се често појављује у митолошким причама и бајкама и представљен је мистично.

Врсте замкова

[уреди | уреди извор]

Замак је обично велики комплекс грађевина које су богато украшене и монументалне, и које су служиле властели и племству а касније и буржоазији као репрезентативни и луксузни смештај и за становање. Многи градови су се развили од утврђених замкова и тврђава по некада тврђавске или манастирске концепције. Постоје и водени, ловачки, замкови за специјалне прилике. Око замка се формира подграђе ако није тип који се налази на неприступачним местима у ком се случају формира насеље у ареалу замкова који могу да имају и посебна утврђења и у средњем веку се ту ради о настанку средњовековних градова типа замкова за разлику од средњовековних градова типа тврђава.

Разликују се замкови који су постављени на рекама или језерима или је около њих водена препрека и тада се говори о воденим замковима. За ловачке сврхе су постављани ловачки замкови који служе као објекат у којем се прима одабрано племство за ловове који се ту организују. Као замци летњиковци служе зграде у којима се само борави ради задовољства а мање се ту говори о државничким пословима. У Србији се граде конаци који су такође једна врста профане архитектуре као и палате и дворови.

У основи замкове стварала је стамбена кула са утврђењем, а одбрамбена кула (донжон) или стамбена палата и ова утврђења могу бити самостална или у саставу замка или града. У 14. и 15. веку су се замкови проширили са двориштима или надворјима и другим садржајима. На спољашњим двориштима били су привредни објекти — млинови, складишта житарица и стамбени објекти за привредне администраторе, као и складишта и занатске радње. На главном дворишту је био бунар или цистерна и стамбена кула која је имала у приземљу складишта, на првом спрату су биле просторије за становање господара, а над њима стражара. У замку са дворцем је служила кула само ради заштите и одбране. Племић и господар замка је становао на другом спрату замка, под њим је била дворана за витезове, а у приземљу складишта. У 14. и 15. веку су замкови имали и капелице. У одбрамбеном смислу се у 13. веку тежиште одбране преселило од одбрамбене куле на одбрамбене зидине у које су се уградиле даље тврђаве и куле. Највећи замак је у Прагу на Храдчанима.

Развој замкова

[уреди | уреди извор]

Историја замкова је почеља у средњем веку а када се почело употребљавати тешко стрељачко оружје и када се више није могло одбранити у утврђенима с једне стране и када је сигурност била повећана стварањем држава и у унутрашњостима држава замкови су губили одбрамбену функцију и постали су луксузна и репрезентативна пребивалишта.

Као цели градови су изгледали велики замкови у доба барока- богато украшавани, садржајни. и репрезентативни. У доба класицизма се архитекти више оријентишу на антику.

У доба историцизма и еклектизујућим стиловима се граде замкови који понављају прошле стилове замка и уопште архитектуре.

Данашње функције замка

[уреди | уреди извор]

У данашње доба само мало замкова припада неким од власника и њима се врло тешко одређују неки од садржаја и функције којим би служили иако су неки претворени у музеје а неки се претварају у хотеле.

Ова профана архитектура је мање проучена од сакралне архитектуре.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Coulson 2003, стр. 16
  2. ^ Creighton & Higham 2003, стр. 6, chpt 1
  3. ^ Liddiard 2005, стр. 15–17.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]