Пређи на садржај

Новокубански рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Новокубански рејон
новокубанский район
Положај Новокубанског рејона
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Административни субјектКраснодарски крај
Админ. центарНовокубанск
Координате45° 06′ 11″ N 41° 02′ 52″ E / 45.10306° С; 41.04778° И / 45.10306; 41.04778
Статусопштински рејон
Оснивање1936.
Површина1.822,37 km2
Становништво2023.
 — број ст.83.008
 — густина ст.45,55 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Позивни број+7 86195
ОКАТО код03 234
http://novokubanskiy.ru/

Новокубански рејон (рус. Новокубанский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у источном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Новокубанск.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2023. на територији рејона живело је 83.008 становника или у просеку 45,55 ст/km². Површина рејонске територије је 1.822,37 km².

Географија

[уреди | уреди извор]

Новокубански рејон се налази на истоку Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.822,37 km², и по том параметру налази се на 14. месту у Покрајини. Граничи се са Гуљкевичким рејоном на северу, Кургањинским и Лабинским рејоном на западу и југозападу, на југу и југоистоку су територије Отрадњенског и Успењског рејона, односно Армавирског градског округа. На истоку је територија Ставропољске Покрајине.

Географијом рејона доминирају благо заталасана подручја Кубањско-приазовске низије и западних обронака Ставропољског побрђа. Територија рејона лежи на надморским висинама од око 150 метара у свеерном, до неких 250 метара у јужном делу рејона. Северним делом рејона протиче река Кубањ, односно јужним делом његова велика притока Уруп.

Најважнији природни ресурс рејона је плодно тло, тако да готово 85% његове територије чине обрадиве површине.

Територија рејона се налази у зони нешто сувље умереноконтиненталне климе, са годишњим просеком падавина од око 551 мм. Нешто више падавина излући се у летњем делу године, у периоду од априла до септембра (340 мм). Лета су доста дуга и врућа, са изразито високом влажношћу ваздуха, док су зиме доста благе и кратке.

Историја

[уреди | уреди извор]

Новокубански рејон је званично успостављен је 20. јуна 1936. када је из тадашњег Армавирског рејона издвојен град Армавир, а седиште рејона премештено у тадашњу станицу Новокубанску, по којој је реон и добио име. Рејон је првобитно био део тадашње Азовско-црноморске покрајине, а у границама садашње покајине је од њеног оснивања 1937. године.

Из састава рејона је 1975. издвојена територија Успењског рејона, и од тада се налази у садашњим границама.

Демографија и административна подела

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 86.311 становника,[1] док је према процени из 2023. ту живело 83.008 становника, или у просеку око 45,55 ст/km².[2] По броју становника налази се на 21. месту у Покрајини.

Кретање броја становника
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2020. 2023.
41.036 54.958 117.696 74.841 76.275[3] 87.478[4] 86.311[1] 86.781[5] 83.008*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налазе се укупно 53 насељена места административно подељених на 9 другостепених општина (једна градска и 8 сеоских). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Новокубанск у коме живи нешто више од трећине укупне рејонске популације. У већа насељена места убрајају се још станице Совјетскаја (9.882 становника), Бескорбнаја (5.779) и Прочноокопскаја (4.514 становника).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б -author= -
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям Краснодарского края на 1 января 2023 года”. Архивирано из оригинала 09. 04. 2024. г. Приступљено 31. 10. 2023. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (2021). „Всероссийская перепись населения 2020 года. Том 1”. Всероссийская перепись населения 2020 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]