Гуљкевички рејон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гуљкевички рејон
Гулькевичский район
Застава Гуљкевичког рејона
Застава
Грб Гуљкевичког рејона
Грб
Положај Гуљкевичког рејона
S. otrado-olginskoe.jpg
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Админ. субјектКраснодарски крај
Админ. центарград Гуљкевичи
Координате45°21′00″N 40°41′57″E / 45.35000° СГШ; 40.69917° ИГД / 45.35000; 40.69917
Статусопштински рејон
Оснивање31. децембар 1934.
Површина1.395,6 km2
Становништво2017.
 — број ст.99.202
 — густина ст.71,08 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 86160
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Гуљкевички рејон (рус. Гулькевичский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у источном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Гуљкевичи.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 99.202 становника или у просеку око 72,1 ст/км². По броју становника налази се на 16. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.395,6 км².

Географија[уреди]

Гуљкевички рејон се налази у источном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.395,6 км² и по том параметру налази се на 28. месту међу административним јединицама у Покрајини. Граничи се са Кавкаским рејоном на северу, на западу је Тбилишки, југозападу Кургањински и југу Новокубански рејон. Источну границу чине рејони Ставропољске покрајине.

Рејонска територија је доста компактна, а њеним рељефом доминирају ниске и доста једноличне степе Кубањско-приазовске низије. Подручје је доста ниско и са севера и истока омеђено левом обалом реке Кубањ (у дужини од 142 км) уз коју се налазе бројне мртваје и мочваре. Најзначајнија притока Кубања на овом подручју је река Зеленчук два.

Историја[уреди]

Гуљкевички рејон је званично успостављен 31. децембра 1934. као једна од административних јединица тадашњег Азовско-црноморског краја, и првобитно је био подељен на 11 сеоских општина. Настао је децентрализацијом дотадашњег Кропоткинског рејона. У границама Краснодарске покрајине је од 1937. године.

У периоду 19631980. налазио се унутар граница Кавкаског рејона.

Демографија и административна подела[уреди]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 101.521 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 99.202 становника, или у просеку око 72,1 ст/км².[2] По броју становника Гуљкевички рејон се налази на 16. месту у Покрајини.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
74.025 91.201[3] 102.632[4] 101.521[1] 99.202*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налазе се укупно 62 насељена места административно подељена на 15 другостепених општина (три градске и 12 сеоских). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Гуљкевичи у ком живи око трећине од укупне рејонске популације. Већа насеља су још и варошице Гиреј (6.400) и Красносељски (7.600).

Саобраћај[уреди]

Западним делом рејона пролази деоница међународног аутопута Р217 (Е50) „Кавказ” који повезује Ростов на Дону са Бакуом у Азербејџану.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]