Темрјучки рејон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Темрјучки рејон
Темрюкский район
Застава Темрјучког рејона
Застава
Грб Темрјучког рејона
Грб
Положај Темрјучког рејона
Temryk.jpg
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Админ. субјектКраснодарски крај
Админ. центарград Темрјук
Координате45°16′00″N 37°22′59″E / 45.26667° СГШ; 37.38306° ИГД / 45.26667; 37.38306
Статусопштински рејон
Оснивање2. јун 1924.
Површина1.957 km2
Становништво2017.
 — број ст.124.077
 — густина ст.63,4 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 86148
ОКАТО код03 251 000 000
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Темрјучки рејон (рус. Темрюкский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на крајњем западу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Темрјук.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 124.077 становника или у просеку око 59,7 ст/км². По броју становника налази се на 8. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.957 км².

Географија[уреди]

Темрјучки рејон се налази на крајњем западу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.957 км², или око 2,6% покрајинске територије, и по том параметру дванаести је по величини рејон у Покрајини. Граничи се са Славјанским рејоном на истоку, на југоистоку је Кримски рејон, а на југу Анапски градски округ. Једини је рејон у Покрајини који излази на обале два мора, на северу је азовска, а на југозападу црноморска обала, док је на западу Керчки пролаз који спаја та два мора. Укупна дужина обалне линије на подручју Темрјућког рејона је око 250 км, од чега око 220 км чине пешчане плаже. На западу преко Керчког пролаза се граничи са Републиком Крим.

Територија Темрјучког рејона обухвата највећи део Таманског полуострва, односно значајан део Кубањске делте. Источним делом рејона протиче главни ток реке Кубањ који се у Азовско море улива неких пет километара северније од Темрјука. Највећи део рејонске територије прекривају бројна плитка језера лиманског порекла и део је јединствене и знатно пространије области познате као Кубањски лимани. Тамански лимани имају укупну површину од око 390 км2, а нјвећи међу њима су Курчански на истоку, Ахтанизовски у централном и Кизилташки на југу рејона.

На територији рејона се налазе и бројне геолошке формације блатних вулкана, а највећи међу њима је Голубички блатни вулкан. На полуострву се налазе и бројни извори термоминералне воде.

Историја[уреди]

Темрјучки рејон је успостављен 2. јуна 1924. као административна јединица тадашњег Кубањског округа Југоисточне области, и првобитно се састојао од 9 сеоских општина. Пре него што је 1937. ушао у састав данашње Краснодарске покрајине, налазио се у границама, прво Севернокавкаске, а потом Азовско-Црноморске покрајине. Привремено је био расформиран у периоду између 1963. и 1965. године.

Демографија и административна подела[уреди]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 117.904 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 124.077 становника, или у просеку око 59,7 ст/км².[2] По броју становника налази се на 8. месту у Покрајини.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
66.376 91.388 101.266 105.328[3] 115.462[4] 117.904[1] 124.077*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налази се укупно 39 насељених места административно подељених на 12 другостепених општина (једну урбану и 11 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Темрјук са око 40.000 становника. Остала већа насеља су станице Старотитаровскаја (12.200), Тамањ (10.000), Курчанскаја (6.600) и Голубицкаја (5.500 становника).

Привреда и саобраћај[уреди]

На подручју рејона је доста добро развијена пољопривредна производња, а посебно виноградарство и узгој пиринча. На Таманском полуострву се налази око 74%, или око 18 хиљада хектара, свих винограда Краснодарске покрајине, а прерадом вина у рејону се бави 14 винарије у којима се производи преко осамдесет различитих врста вина. Пиринчана поља се углавном налазе у речним долинама и уз лимане уз источном делу рејона. Развијено је и рибогојство, посебно јесетре.

Значајан извор прихода долази од туризма, а на подручју рејона се за потребе туристичке делатности користи 28 одмаралишта.

На подручју рејона се налазе и три морске луке међународног значаја − Темрјучка лука на Азовском мору и луке Кавказ и Тамањ на Црном мору. Саобраћајна мрежа, како друмска тако и железничка, на полуострву је јако добро развијена, а још већи значај у саобраћајном погледу рејон добива градњом Кримског моста којим је континентални део Русије повезан са Кримом.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]