Сочински градски округ

С Википедије, слободне енциклопедије
Сочински градски округ
Муниципа́льное образова́ние городско́й о́круг го́род-куро́рт Со́чи Краснода́рского кра́я
Положај Сочинског градског округа
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Административни субјектКраснодарски крај
Админ. центарград Сочи
Координате43° 35′ 07″ N 39° 43′ 31″ E / 43.58528° С; 39.72528° И / 43.58528; 39.72528
Статусградски округ
Оснивање2005.
Површина3.502 km2
Становништво2019.
 — број ст.524.023
 — густина ст.149,64 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 862
ОКАТО код03 726 000
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Сочински градски округ (рус. Муниципа́льное образова́ние го́род-куро́рт Со́чи) или скраћено Град Сочи (рус. Город Сочи), незванично познат и као Велики Сочи (рус. Большой Сочи) административно-територијална је јединица другог нивоа са статусом градског округа на крајњем југозападу Краснодарске покрајине Руске Федерације. Једна је 44 административне целине другог ранга у Покрајини.

Административни центар рејона и његово највеће и најважније насеље је град Сочи. Са површином територије од 3.502 км² друга је по величини административна јединица у покрајину. На територији округа је према процени за 2019. живело око 524.000 становника.

Град Сочи и његова околина је био домаћини Зимских олимпијских игара 2014. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Планина Чугуш, један од највиших врхова Сочинског округа

Сочински градски округ се налази на крајњем југозападу Руске Федерације, односно њеног федералног субјекта Краснодарске Покрајине. Обухвата територију површине 3.502 км² и највећа је општинска јединица у Покрајини. Простире се између обале Црног мора на западу (дужина обале је око 145 км) и планинских обронака Великог Кавказа у дужини од око 105 километара. Граничи се са Туапсинским, Апшеронским и Мостовским рејонима Краснодарске покрајине на северозападу, северу и југоистоку, на северу је територија аутономне Републике Адигеје, док је на југу међународна граница са дефакто независном Републиком Абхазијом (односно са Грузијом).

Рељефом округа доминирају брдска и планинска подручја Великог Кавказа, а надморска висина се нагло повећава идући ка унутрашњости. Највиша тачка округа је планина Агепста са висином од 3256 м, а висином се издвајају и Чугуш (3237 м), Фишт (2868 м), Ачишхо (2391), Аибга (2510 м), Црна пирамида (Чёрная пирамида, 2.375 м), Аутљ (1856 м) и други. Једино веће низијско подрчје, крајњем југу округа, је алувијална Имеретинска низија у поречју Мзимте и Псоуа.

Речна мрежа је доста густа, а реке одликују кратки токови, велики пад, значајан хидропотенцијал и бујични карактер. Већи водотоци су реке Мзимта (89 км), Шахе (59 км), Псоу (53 км), Сочи (45 км), Аше (40 км), Псезуапсе (39 км) Кудепста (23 км). У унутрашњости се налазе бројна мања глацијална језера, од којих се величином издвајају Кардивач (0,133 км²) и Хуко (0,027 км²).

Готово 60% површине округа налази се на територији Сочинског националног парка основан 1983. године.

Клима варира од влажне суптропске у приморју и ближем залеђу, до оштре планинске у висинским подручјима у унутрашњоати.

Историја[уреди | уреди извор]

Сочински градски округ је једна од најмлађих административних јединица другог нивоа на територији Русије, званично основан 2005. у садашњем облику. Претеча савременог градског округа у садашњим границама била је општина основана 10. фебруара 1961, након укидања Адлерског и Лазаревског рејона и њиховог прикључења Сочинској општини.

Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији округа живело је укупно 420.589 становника,[1] док се према процени из 2019. број становника повећао за око 100.000 на 524.023 становника, или у просеку око 149,64 ст/км².[2] По броју становника Сочински градски округ заузима друго место у Покрајини, одмах иза Краснодарског округа.

Основу популације округа чине етнички Руси са уделом од око 70%, док највећу мањинску заједницу чине Јермени са уделом од око 20%.

Кретање броја становника
1897. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2019.
1.352 127.000 245.300 292.300 361.200[3] 397.103[3] 420.589[1] 524.023

На територији округа се налази укупно 81 насељено место. Највеће градско насеље је град Сочи у коме живи већина становништва округа (око 450.000), а статус градског насеља има и варошица Краснаја Пољана са око 5.000 становника. Преко 5.000 становника имају и села Орјол Изумруд и Нижњаја Шиловка.

Сочински градски округ је административно подељен на 4 општинска рејона:

Положај Рејон Изворно име Површина Број становника Админ. седиште
Адлерски рејон рус. Адлерский район 1.352 км² 151.533 Адлер
Лазаревски рејон рус. Лазаревский район 1.744 км² 95.815 Лазаревскоје
Хостански рејон рус. Sochi Khosta.jpg 374 км² 95.840 Хоста
Централни рејон рус. Центральный район 30,37 км² 175.917 историјско језгро Сочија

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ „Оценка численность населения на 1 января 2019 года по муниципальным образованиям Краснодарского края”.  Текст „ http://krsdstat.gks.ru/wps/wcm/connect/rosstat_ts/krsdstat/resources/81e08500497abd16af88ff3fbd401489/%D0%9E%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0+%D1%87%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_01.01.2019_%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%821.htm” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  3. ^ а б Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]