Тимашјовски рејон
| Тимашјовски рејон Тимашёвский район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | град Тимашјовск |
| Координате | 45° 28′ 00″ N 38° 55′ 00″ E / 45.46667° С; 38.91667° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 11. фебруар 1927. |
| Површина | 1.506,4 km2 |
| Становништво | 2017. |
| — број ст. | 111.544 |
| — густина ст. | 74,05 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
| Позивни број | +7 86130 |
| ОКАТО код | 03 253 000 000 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.png)
Тимашјовски рејон (рус. Тимашёвский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у централном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
Административни центар рејона је град Тимашјовск.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 111.544 становника или у просеку око 71,3 ст/км². По броју становника налази се на 11. месту међу административним јединицама Покрајине. Површина рејона је 1.506 км².
Географија[уреди | уреди извор]
Тимашјовски рејон се налази у централном делу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.506,4 км² и по том параметру налази се на 22. месту у Покрајини. Граничи се са Брјуховечким рејоном на северу, на истоку је Кореновски, југу Дински, а на западу и северозападу су Калињински и Приморско-ахтарски рејон.
Рељефно то је једнолична степа Кубањско-приазовске низије испресецана бројним водотоцима и мањим ујезереним површинама. Најважнији водотоци су Бејсужек Леви који тече североисточним, и река Кирпили која тече централним делом рејона (обе теку у смеру југоисток-северозапад).
Историја[уреди | уреди извор]
Тимашјовски рејон је званично успостављен 11. фебруара 1927. као једна од административних јединица тадашњег Кубањског округа Југоисточне област и првобитно се састојао од 16 сеоских совјета. Пре него што је ушао у састав Краснодарске покрајине 1937. налазио се у границама, прво Северно-кавкаске, а потом и Азовско-црноморске покрајине.
Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 106.130 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 111.544 становника, или у просеку око 71,3 ст/км².[2] По броју становника Тимашјовски рејон се налази на 11. месту у Покрајини.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 65.573 | 108.035 | 83.680 | 91.851[3] | 107.189[4] | 106.130[1] | 111.544* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налази се укупно 41 насељено место административно подељена на 10 другостепених општина (9 руралних и једну градску). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Тимашјовск са око 50.000 становника. Већа насеља на тлу рејона су још и станице Медведовскаја (17.000 становника), Новокорсунскаја (5.000) и Роговскаја (око 8.000 становника).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|