Абински рејон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Абински рејон
Абинский район
Застава Абинског рејона
Застава
Грб Абинског рејона
Грб
Положај Абинског рејона
Nativity Church at gray day. August 2014. - Церковь Рождества Богородицы. Пасмурный день. Август 2014. - panoramio.jpg
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Админ. субјектКраснодарски крај
Админ. центарград Абинск
Координате44°51′48″N 38°10′16″E / 44.86333° СГШ; 38.17111° ИГД / 44.86333; 38.17111
Статусопштински рејон
Оснивање1924.
Површина1.624,10 km2
Становништво2017.
 — број ст.96.854
 — густина ст.59,64 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице23, 93, 123
Позивни број+7 86150
ОКАТО код03 201 000
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Абински рејон (рус. Абинский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у југозападном делу Краснодарске покрајине, односно на југу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона и његово највеће и најважније насеље је град Абинск.

Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 96.854 становника или у просеку 59,64 ст/km². Површина рејонске територије је 1.624 km².

Географија[уреди]

Велики Адегојски водопад се балази на југу рејона

Абински рејон се налази на југозападу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.624,10 km², и по том параметру двадесети је по величини рејон у Покрајини. Граничи се са Красноармејским рејоном на северу, на северозападу је Славјански, на западу Кримски и на истоку Северски рејон, док је на југу Геленџички градски округ.

У рељефу рејона јасно се издвајају два подручја. Ниска и замочварена подручја Закубањске наплавне равнице која се пружају дуж леве обале реке Кубањ на северу рејона постепено се претварају, идући ка југу, у брдско и бежуљкасто подручје које представља северну подгорину Великог Кавказа. Просечна надморска висина рејонске територије је око 48 метара. На територији рејона се налазе бројни, углавном мањи водотоци који теку у смеру севера и налазе се у басену Кубања. Највећи међу њима су реке Абин (81 км) са Адегојем (20 км), Хабљ (54 км) и Куафо (19 км). На северозападу рејон излази на југоисточну обалу Варнавинског језера.

Историја[уреди]

Абински рејон је званично успостављен 2. јуна 1924. као нижестепена административна једниница тадашњег Кубањског округа Југоисточне области, и првобитно га је чинило 8 сеоских општина. Пар месеци касније постаје делом новоосноване Севернокавкаске покрајине.

Привремено је био расформиран од марта 1932. до децембра 1934. када је поново успостављен, али тада као јединица Азовско-црноморске покрајине. У том периоду његова територија се налазила у саставу суседног Кримског рејона. У саставу Краснодарске покрајине је од септембра 1937. године.

Демографија и административна подела[уреди]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 91.909 становника,[1] док је према процени из 2017. ту живело 96.854 становника, или у просеку око 59,64 ст/km².[2] По броју становника налази се на 19. месту са укупним уделом у покрајинској популацији од 1,73%.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2017.
66.498 76.422 79.906 82.426[3] 89.794[4] 91.909[1] 96.854*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На територији рејона налази се укупно 36 насељених места административно подељених на 8 другостепених општина (две урбане и 6 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Абинск са око 38.000 становника. Статус градског насеља има и варошица Ахтирски у којој живи око 21.000 становника. Највећа сеоска насеља су станице Холмскаја (18.000) и Мингрељскаја (5.500 становника).

Етничку већину у рејону чине Руси са око 90,0%, а највеће мањинске заједнице су Јермени са 3,0% и Украјинци са 1,7%.

Саобраћај[уреди]

Преко територије Кримског рејона пролази деоница А-146 КраснодарНоворосијск.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]