Пређи на садржај

Олаф Шетконунг

С Википедије, слободне енциклопедије
Олаф Шетконунг
Статуа Олафа Шетконунга
Лични подаци
Пуно имеОлаф Мунсјо
Датум рођења980.
Датум смрти1022.
Породица
СупружникЕстрид од Бодрића
ПотомствоАнунд Јакоб, Емунд Стари, Ingegerd Olofsdotter of Sweden, Astrid Olofsdotter
РодитељиЕрик Победнички
Сигрида Горда
ДинастијаДинастија Мунсјо
Краљ Шведске
Период995−1022.
ПретходникЕрик Победнички
НаследникАнунд Јакоб

Олаф или Олоф Мунсјо (980 − 1022) је био шведски конунг (врховни краљ) (995 − 1022) из династије Мунсјо, огранка династије Ингве. Познат је још и као Олаф Шетконунг и као Олаф Скокунг, тј. Олаф Порезник [1].

Отац му је био претходни конунг Шведске Ерик Победнички, а мајка вероватно Сигрида Горда.

За његове владе на почетку XI века створена је крупна држава, у чији је састав ушао и један део Норвешке; под њим почиње и христијанизација Шведске [2]. Био је један од највећих владара Шведске у средњем веку [1]. Темељно је успоставио своје краљевство и учинио хришћанство званичном религијом. Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави [3].

Tековине његових предака

[уреди | уреди извор]

У IX веку почиње да се формира и Шведска држава. Уједињују се две основне области данашње Шведске — Готија, или Готланд, и Шведска у ужем смислу речи, или Свеаланд. Првобитно су ситна шведска племена имала један верски центар, у Упсали, где се налазио такозвани „двор богова” и где се становништво сакупљало на верске празнике, ради вршења разних верских обреда. Око тога „двора богова” и извршено је уједињење шведских племена, тако да је краљ Упсале и Олафов отац, Ерик Победнички, који је припадао краљевској породици Ингве и основао породицу Мунсјо, постао и краљ читаве Шведске [4].

Владавина

[уреди | уреди извор]

Спора феудализација

[уреди | уреди извор]

У Шведској је процес феудализације текао још спорије него у Данској. Ту су се упорно одржавали старински родовски односи. Релативно ретка насељеност земље, велика слабо насељена брдска и шумска пространства, куда се сељаштво могло повлачити, слаба веза с феудалном Европом, стварали су овде нарочито повољно тле за одржање слободног сељаштва. Ипак се код Швеђана релативно рано јавља крупни земљопосед, везан делом с патријархалним ропством. Феудализација је текла нешто бржим темпом на југу, који је био насељенији и тешње повезан с Данском и Немачком.

Сребрњак Олафа Шетконунга

Споро ширење хришћанства

[уреди | уреди извор]

Пошто је процес феудализације текао лагано, успореним се темпом ширило у Шведској и хришћанство, које је наилазило на упоран отпор родовског уређења с његовом старом религијом. Олаф је био први краљ који је примио хришћанство (око 1000. године), али је оно тек у XIII веку коначно победило у Шведској. Покушаји краљева да насилно уведу хришћанство, у коме су они видели врло важан ослонац своје власти, изазивали су одлучан отпор у народу. Долазило је до правих ратова између краљева и народа; народ се дизао за повратак старе паганске вере, која је за њега била симбол старе слободе [5].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Пејнтер 1997, стр. 218.
  2. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 107.
  3. ^ Пејнтер 1997, стр. 219.
  4. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 106–107.
  5. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 321.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284—1500). Београд: Clio. 
Олаф Шетконунг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олаф_Шетконунг&oldid=27672752”