Биргер Магнусон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Биргер Магнусон
Birger of Sweden (1280) c 1322.jpg
Фреска Биргера Магнусона у цркви Светог Бенедикта у Рингстеду
Пуно име Биргер Магнусон
Датум рођења 1280.
Датум смрти 31. мај 1321.(1321-05-31) (40/41 год.)
Место смрти Данска
Гроб Рингстед
Династија Бјалбо
Отац Магнус III Ладулос
Мајка Hedwig of Holstein
Супружник Martha of Denmark
Краљ Шведске
Период 1290. - 1318.
Претходник Магнус III Ладулос
Наследник Матс Кетилмундсон (регент),
Магнус IV Шведски

Биргер Магнусон (1280 - 31. мај 1321) је био шведски краљ (1290—1318) из династије Бјалбо (Фолкунг [1]).

Отац му је био претходни краљ Шведске Магнус III Ладулос.

У Шведској за време његове владавине ничу градови. Трговина почиње да игра све већу улогу у животу земље. Али се трговина, углавном, налазила у рукама Немаца и Данаца, од којих се састојао и већи део горњег слоја градског становништва. Шведска је била чисто аграрна земља, и градови у њој нису играли крупну улогу.

У Шведској, за време његове владавине, почиње да јача феудална аристократија, која фактички и управља земљом, потискујући краљевску власт [1]. Ускоро је племство постало доминантно у Шведској тако да краљеви нису могли ништа да учине без његовог одобрења [2]. Краљевска власт је настојала да се ослони на ниже племство, на грађане и на слободне сељаке.

За време Биргера, као и за време његових предака, су Феудални односи учинили су велики корак напред. Знатан део сељаштва лишен је земљишне својине и пао у зависност крупних земљопоседника, и духовних и световних. Та је зависност појачавана због тога што су краљеви обилато делили имунитетна права. Војна служба је све више поверавана ритерима; сељаштво је већ морало да даје краљу низ натуралних дажбина и обавеза. Продирање феудалних односа и установа у Шведску било је делом у вези с немачким утицајем [1].

Године 1318. свргнуо га је синовац Магнус IV Шведски, а пошто је он постао и краљ Норвешке, Биргер није могао да се врати на власт и умро је 31. маја 1321. године.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Bengt Snivil
 
 
 
 
 
 
 
8. Magnus Minniskiöld
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Birger jarl
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Sune Sik
 
 
 
 
 
 
 
9. Ingrid Ylva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Магнус III Ладулос
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Canute I of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
10. Ерик X Шведски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Cecilia Johansdotter of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
5. Ingeborg Eriksdotter of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Валдемар I Дански
 
 
 
 
 
 
 
11. Richeza of Denmark
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Sofia of Minsk
 
 
 
 
 
 
 
1. Биргер Магнусон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Adolf III, Count of Holstein
 
 
 
 
 
 
 
12. Adolf IV, Count of Holstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Adelheid of Querfurt
 
 
 
 
 
 
 
6. Gerhard I, Count of Holstein-Itzehoe
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Hermann II, Lord of Lippe
 
 
 
 
 
 
 
13. Heilwig of Lippe
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Oda of Tecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
3. Hedwig of Holstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Henry Borwin II, Lord of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
14. John I, Lord of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Christine of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
7. Elisabeth of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Poppo VII, Count of Henneberg
 
 
 
 
 
 
 
15. Luitgard of Henneberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.