Пређи на садржај

Биргер Магнусон

С Википедије, слободне енциклопедије
Биргер Магнусон
Фреска Биргера Магнусона у цркви Светог Бенедикта у Рингстеду
Лични подаци
Пуно имеБиргер Магнусон
Датум рођења1280.
Датум смрти31. мај 1321.(1321-05-31) (40/41 год.)
Место смртиДанска,
ГробРингстед
СупружникMartha of Denmark
РодитељиМагнус III Ладулос
Hedwig of Holstein
ДинастијаБјалбо
Краљ Шведске
Период1290. - 1318.
ПретходникМагнус III Ладулос
НаследникМатс Кетилмундсон (регент),
Магнус IV Шведски

Биргер Магнусон (1280 - 31. мај 1321) је био шведски краљ (1290—1318) из династије Бјалбо (Фолкунг [1]).

Отац му је био претходни краљ Шведске Магнус III Ладулос.

У Шведској за време његове владавине ничу градови. Трговина почиње да игра све већу улогу у животу земље. Али се трговина, углавном, налазила у рукама Немаца и Данаца, од којих се састојао и већи део горњег слоја градског становништва. Шведска је била чисто аграрна земља, и градови у њој нису играли крупну улогу.

У Шведској, за време његове владавине, почиње да јача феудална аристократија, која фактички и управља земљом, потискујући краљевску власт [1]. Ускоро је племство постало доминантно у Шведској тако да краљеви нису могли ништа да учине без његовог одобрења [2]. Краљевска власт је настојала да се ослони на ниже племство, на грађане и на слободне сељаке.

За време Биргера, као и за време његових предака, су Феудални односи учинили су велики корак напред. Знатан део сељаштва лишен је земљишне својине и пао у зависност крупних земљопоседника, и духовних и световних. Та је зависност појачавана због тога што су краљеви обилато делили имунитетна права. Војна служба је све више поверавана ритерима; сељаштво је већ морало да даје краљу низ натуралних дажбина и обавеза. Продирање феудалних односа и установа у Шведску било је делом у вези с немачким утицајем [1].

Године 1318. свргнуо га је синовац Магнус IV Шведски, а пошто је он постао и краљ Норвешке, Биргер није могао да се врати на власт и умро је 31. маја 1321. године.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.